Београдске општинске новине

Број 8

— 54 —

Год. XXI

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 13 децембра 1902 год Председавао аастуиник председника општине кмет г. Вдадимир Лацковић. Од одборника били: г. г. Д-р М. Леко, Р. Драговић, Богоје Јовановић, Дамњан Стојковић, Петар Новаковић, Љуба Дојчиновић, С. Азријел. Св. Јавковић, Тодор Мијаиловић, Никола И. Димитријевић, С. М. Веселиновић, Мих. М. Ђорђевић, Урош Благојевић, Ђорђе Н. Петровић, К. Теодосијевић, Јован Смедеревац, Живојин М. Перић, Милан Димић, Дамњан Стојковић, Д. Тадић, Тома Цинцар-Јанковић, А. Ј. Аксевтијевић и Лазар М. Матић, Деловођ, Мих. М. Марјановић. (СВРШЕТАК) VI По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 11405, 11420, 11436, 11470,11487, 11532, 11533, 11534, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: Да су доброг владања и средњег имовног стања: Петар Протић, проФесор, Милоје Јовановић, магазаџија, Ј. Јегер, молер; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Катарина, жена Јована Мирковића, магазаџије и Јован Суша, лађар; да су му непознати: Момир Белаковић, шпедитерски момак, Тодор Илић, месарски клач и Бранислав Поповић, обављач проститутске радње и да је доброг владања и доброг имовног стања Божа Јованови ћ, свештеник. VII Засшупник иредсецника оишшине износи одбору иа мишљење молбу Ђорђа Миљковића, инжињерскогог мајора и Јелисавете Миланковића којом траже уверења о породнчном односу. По прочитању те молбе, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може дати тражено уверење о породичнои односу. VIII По нрочитању извешћа економног одељења АБр. 10728, о држаној дицитацији за издавање

под закуп права напдате Фијакерске таксе; као ! и по прочитању понуде Данила Ђорђевића, дуванџије, АБр. 10785, којом нуди општини за ово право 2200 динара годишње под прописаним погодбама, — одбор је решио: Да се право наплате Фијакерске таксе уступи под закуп за време од првог јануара 1903 године па до првог јануара хиљаду девет стотина шесте године Станимиру Недићу, овд. као понуђачу највеће цене по годишњу закупну цену од две хиљаде сто педесет и један динар а под прописаним погодбама. Да се ова понуда Данила Ђорђевића, дуванџије, одбаци, пошто је дата после држане лицитације, на којој сејепонуђач Ђорђевић могао надметати да је хтео, пошто је лицитацнја прописно п благовремено објављена те му је била позната. IX По прочитању акта Мике Константиновића, овд. месара, АБр. 11128, којим тражи да му се продужи закуп општинског подрума — леденице — на општинском пдацу кед „Текије" по досадању цену а за време од првог јануара до тридесет ирвог децембра хиљаду девет стотина треће године; као и по прочитању извешћа економног одељења АБр. 11184, по истом цредмету, — одбор је решио: Да се општински подрум — леденица — на општинском земљишту код „Текије" изда под закуп за време од првогјануара па до тридесет првог децембра 1903 год. закључно досадањем закупцу исте Мики Константиновићу, овд. месару, по годишњу закупну цену од две стотине данара и десет пара динарских а под прописаним ногодбама. X По прочитању решења општинског суда од 10 октомбра тек. године КАБр. 9222, којом се опредељује такса за употребу пиљарских тезги у великој згради на Цветном Тргу, — одбор је решио:

подлистм ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА НАПИСАО ■>' МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ (7) Говорећи о везама између краља Драгутина и краља Милутина за време од 1293 до 1313 годпне показано је да је питање о наслеђу престола бпло и посредни и непосреднп повод незадовољству Драгутинову око 1301 године. Стога не треба тражити других разлога, јер углавном не постоје, побуни Драгутиновој у 1313 години: оно што се преко двадесет годпна затезало морало је једном пући, и доиста пукло је. Сем тога што су, из онога што је напред речено, јасни разлози који су Драгутина покретали против Мплутина, јасно ће у исто време бити зашто се Стеван буни, кад се само има на уму да су се интереси краља Драгутина управо и највише косили са интересима Стевановим, јер — као што се може видети из онога што је напред казано — све што је Милутин у питању о наслеђу престола урадио, урадио је Стевана ради. Тако би нам све за оне догађаје било јасно дасе само не јавља као учесник и то веома значајан учесник у

тим догађајима онај трећи чинилац — српска властела. Учешће српске властеле толико је знатно и очито да се као поуздано може рећи е су они управо постакли покрет који се водио против. Милутина са Стеваном Дечанским на челу. Стога, да би нам догађај био што разумљивији, морамо тражити узрок због којих се властела бунила против краља Милутина. Да би смо питање о разлозима који су против Милутвна покренули српску властелу могли колико толико решити, добро ће бити ако се прво упознамо са оним моментима који се јављају у везама између краља и племства, а због којих је краљ Милутин уопште могао доћи у сукоб са својом властелом пошто иначе за то у изворима нема одређених иодатака. Познато је да су владалац и племство два елемента у једној земљи, чији се интереси најчешће сукобљавају; тежње једнога сасвим негирају тежње другога; где владалац има јаку политичку моћ, ту властела траје своје политичке дане илп служи владаоцу као подлога на коме он заснива своју моћ — служи му као оруђе. Борба о политичку превласт између владаоца и племства испунила је листове средњевековне историје већинејевропских народа; та је борба била код католичких народа свакидашња, у колико папски ауторитет није успевао да шири мир у своју корист.

Одобрава се ово решење општ. суда. XI По прочитању решења о пштинског суда од 8 децембра тек. годиае АБр. 11352, којим је определио цене закупа општинских месарскпх, пиљарских, рибарскпх и лончарских дућана на Цветном Тргу, —одбор је решио: Одобрава се ово решење општ. суда. XII По прочитању акта протопрезвитера града Београда АБр. 11009, — одбор је решио: Да тутори капеле на дунавском крају за 1903 и 1904 годину буду и тоглавни Коста М. Марковић, бакалин, а спомоћви Риста Димитријевић, каФеџија. и Коста Илић, зидар. XIII Заступник председника општине извештава одбор, да је празно једно место заменика члана надзорне комисије за електрично осветљење и да га треба попунити. По саслугпању тога, — одбор јерешио: Да други заменик члана надзорне комисије за електрично осветљење буде г. Андреја Ристић, доцент Велике Школе. XIV Пошто је засупник председника општине саопштио одбору, да је општински суд прекинуо уговор са концесионаром за изношење нужничке и помијарске нечистоће услед тога што је надзорна власт поништида решење одбора, којим је исти посао био уступљен у концесију Димитрију Стојановићу, овд., а по размотрењу односних акта и потребном обавештењу, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу заступник председника општине, одборници г. г. Бг. Марко Леко и Јован Смедеревац и г. Бг. Милорад Гођевац, шеФ општ. лекара, проучи овај предмет и о резултату проучавања поднесе одбору извешће са својим

У српској краљевини така борба није позната. Има знакова по којима би се могло судити да борбе између краљевства и властеле иније било, — бар она није била оштра и упорна као у другим земљама тога доба. Истина у непосредном суседству српске краљевине, у Угарској, така је борба пламтела скоро кроз цео XIII век, али се не зна да ли је српско племство, за које се иначе зна да је врло много навика примило са стране, примило и ту од Мађара или с које друге стране. Кад се пажљиво размотре све унутрашње размирице, почев од Немање па до смрти цара Уроша, у којима се и властела јавља као учесник, видеће се да ниједнога покрета није било који је наперен против династије. Против владаоца који влада, кад год је што имала против њега, властела је увек истицала или његова наследника, или другог кога од најближих рођака (брата или стрица). Сем тога лако је запазити да почев од Стевана првовенчанога, краљевска власт не само не опада у корист племства, него шта више расте, и то толико расте да се краљ Милутин јавља као прави апсолутни српски владалац крајем XIII и почетком XIV века. Тек би се за Душана могло рећи да је ради својих намера према Византији, више дао власти државном сабору, и да је племству попустио давши му и новихзвања,којима је имена позајмио са цари-