Београдске општинске новине

Број 8

— 55 —

Год. XXI

XVII Засшуиник иреЈседника оиштине моди одбор да пристуии решењу његовог предлога односно поделе одбора у секције. Одбор је усвојио овај захтев заступаика председника општине. Одборник г. Соломон Азријел жедео би да се претходно утврде дужности и права одборских секција. Одборник г. Тома Цџ ч цар-ЈанковиЛ мишљења је, да би ових секција био задатак, да у дотичном одељешу прегдедају све послове, извиде шта се и како се ради, па ако се што погрешно ради, онда учине општинском суду за поправку тога предлог. Сем тога, да по предметима дотичног одељења који су предмег одборског решавања буду ре®еренти са пресудном речи у одбору. Одборник г. Јован Смвдеревац, као члан разних одборских комисија увидео је, да се у општини сви послови отправљају по старом. С тога је мишљења, да би задатак ових секција био, да уђу у суштину свију послова дотичног одељења. Да извиде који су послови дотичног одељења, ко их рада и како их ради. Да ли се исти послови могу унростити и на који начин; па на основу тога сазнања чине предлоге општинском суду за бољи и упрошћенији рад и штедњу. Верује да ће општински послови куд и камо коракнути, ако се тако буде радило. Оцборник г. Соломон Азријел мишљења је, да ове секције имају права да извиде, да ли особље, које се у дотичном одељењу налази наје многобројно и да ли се послови дотичног одељења могу свршавати са мањим бројем особља. Одборник г. Тогиа, МихаиловиК налази да то треба оставити увиђавности одборника. Одборник г. Михаило М. ЂорЏвиЛ мишљења је, да чланови секција треба да имају пуномоћија општинског суда, да имају права кад год за сходно нађу, да изврше преглед свију послова па и каса. Наводи пример из раннјих година како је био у сличној комисији за управу трошаринску и да је једном хтео да изврши изненадно преглед у једној канцеларији,

али да му до тични чиновник то ниЈе допустио док није показао пуномоћије. Одборник г. Живојин Пери& не налази да по закону о општинама одбор има права да се дели у секције и да ставља својим члановима у дужност, да врше ове послове кад је истим законом тачно одређено које општ. послове општински одбор има да врши. Боји се да ова одборска одлука не буде задржата од извршења од надзорне власти. Верује да ова подела одбора у секције може користити општини, али је уверен и у то, да нема ослонца у закону. Оцборник г. Тома Цинцпр-Јанкови& не дели мишљење предговорника и чини му се да предговорник овом својом изјавом хоће да разбије ову ствар и да осујети извршење онога што сви одборници једнодушно желе. Одборник г. Живојин ИериК ограђује се од навода предговорника и изјављује да се његов говор односи само на питање о томе, да ли је оваква радња одбора на закону основана или не, јер као правник не може да допусти, да се у одбору донесе противу закона одлука, па да иста буде задржата од извршења од надзорне вдасти. Засшуаник чредеедника оишшине надази, да што се законитости одборске одлуке о подели одбора у секције тиче не може бити говора, јер је то само начин на који се одбор може упознати са општинским посдовима, а да одбор има права, да то чини то није нужно нарочито доказивати. Ове секције неће имати права да доносе никаква решења, јер би то било противно закону, већ да проучавају оншт. посдове и чине предлоге за рационалније вршење истих. Што се нак тиче дужности и права секција оне се не могу детељисати. По његовом мишљењу секције ће имати у прво време да уђу у суштину послова дотичног одељења и учине преддоге за реорганизацију истих, а по том, да врше контролу над радом у истима, проучавају све предмете који у делокруг рада дотичног одељења спадају и дају по истима своја мишљења, ради правиднијег решења истих предмета било од стране одбора било суда према надлежности истих. Што се пак тиче пуномоћија одборници

мишљењем о томе: на који начин да се исти предмет најбоље како по општину тако и по грађанство расправи. XV На преддог општинског суда, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду, да може у овој години на терет општинске готовине, по добивеном за то надлежном одобрењу, утрошити једну хиљаду динара за изношење нужничке и помијарске нечистоће из зграда у којима су смештене канцеларије наддештава за која општина зграде даје. XVI Одборник г. ЂорЏ ЛешровиЛ изјављује, да је на дневном реду извешће комисије за извиђај неисправности извесних трошаринских органа. Тражи да се приступи решењу те тачке дневног реда, јер је исти предмет хитне природе. Није задовољан са радом комисије јер она није све извидела, а кад јој је то приметио одговорено му је да је комисија дедокруг св)га рада ограничила на оно шта јој јесуд у дужност ставио. С тога предлаже да се одреди супер-комисија, која би имала понова да извиди како све оно што је комисија, судом одређена извиђала у управи трошаринској, тако и целокупну манипулацију управе и њених органа. По саслушању тога а после потребног обавештења, — одбор је, усвојивши овај предлог одборник^ г. Петровића, — решио : Да комисија у коју се одређују одборници г. г. Јован Смедеревац, Светозар Јанковић и Ђорђе Петровић, а да се умоли г. Никола Николајевић, рачуноиспитач Главне Контроле, да у ову комисију уђе, понова извиди у управи трошаринској све оно што је комисија судом одређена извиђала као и целокупну манипулацију управе општинске трошарине и њених органа, па о резултату овога извиђања и прегледа поднесе извешће.

градскога двора. А да српско племство ! није дотле навикло да има неку јаку полптичку власт, доста је јак доказ и у томе, што је, кад ју је добило, није умело правилно употребити на корист ни личну ни општу: то је постало као један од главнијих узрока и властеоској и државној политичкој пропасти после смрти цара Уроша. 1 1 Поотоје данас два скоро оасвим супротна мишљења о положају и интереоима племства у старој српоко.ј краљевини. На једној је страни Мајков, а на друго.ј Флорински. Мајков каже: „Живот се српскога властеоства дијели на двије половине, ко.је ее између себе разликују у најгдавнијој ствари. На граници између једне и друге стоји година 1346 — година кад се Душан вјенчао на царотво. У нрвој је половини властеоотво уједињена дружина с користима и правцима цијеле дружине. Што је власт крал.евска једнако јачала, стога не изађоше из властеоства онако силна племена, какова бијаху нека босанска племена; али је оно за то било силно својим јединством. То је јединетво може бити сметало те се не појавише силна племена и области не одвајаше као послије. Радња се српскога властеоства као дружине показује највише у томе што је тежило за народном коришћу. Оно је навише учинило те се Радослав уклони од владе; оно је било стража цијелој народној самосталности кад поможе Дечанском и Душану ступити на српски престо; оно је собом престављало народну страну према другој грчкој страни, која наста у српоком двору с великога пријатељства између краљева и грчких царева. Тај је народни правац у властеоства долазио отуда што је било дружина и што су властели били старосједиоци. Поставши одавна на српокој земљи, силно што је на своме дому, привикло у области где живљаше гледати своју отаџбину и своју потпору, своје је користи стављало с користима цијеле земље и држало да је за њега самога врло важно имати ваљане господаре с народним правцем; јер чувањем народне самосталности чуваше се и користи његове дружине; јер цијелост српске државе бијаше јемство и за њега самога. Али Душан желећи сву силу саставити само у руке врховне власти, зацаривши се даде властео-

Према свему овоме није тако поуздано тврдити да је сукоб између властеле и краља Милутина настао због тежње за политичком превлашћу. Поред овога главнога момента који би могао проузроковати сукоб између племства и краљевсгва, у ству ново обличје." А. Мајков, Истор. срп. народа. Иревод Ђ. Даничића. Друго издање, 1876, стр. 181—132. —■ Тако о српском племству мисли Мајков, који је из домаћих споменика видео да су се све стране унутрашњега живота у старој орпско.ј краљевини „креталс као што је народности требало и да је то кретање управљено да најеавршеније покажо начела добро уређене грађанске општине" (ор. сМ. стр. 137), а Флорински сасвим друкче замишља ерпску властелу и каже: „Крал&, верховннни глава гоеударства, находилсл вћ болвшои зависимости отт> многочисленнаго, оилвнаго сословјл — болрБ. Ш;л вб своихб рукахћ Фактическум властв вб стран!; посл^дтге нвлавтси главнами двигателнми ел политическои жизни. Судвбм корола и народа вб их распорижеши. На соборахг,, которне сознваст[, кралв длн р-ћшета д1;лв касакнцихсл всего государства присуствувгп, толбко болре властели и духовенство. Ири крал! влаетели составллк>тI, нћчто вђ род поотолннаго совћта.Нер!;дко Неманичи ввдомашнихв источникахБ лвлавтсн исполнителнми воли болрв. Властели же всега — главнне дћлтели вб кровавихв драмахБ и переворотахБ, которнми переполнена истор1л дома Неманичеи. Душан застаетЂ болрБуже сплоченннмт. вполнћ сФормировавшимса сослов1емв. Они разд-ђллвтсл на великихБ и малцхБ, властелеи и властеличитљ и ревниво оберегавтБ уже прЈобрЈ;теннад права." Флоринсвди, К)жнне Славлне и Виаанпл вб второи четверти XIV в%ка, 1882, г. II. стр. 28—29. Ни мишљење Мајкова ни мишљење Флоринскога, бар колико ја знам, не да се потврдити у свему поузданим домаћим, па ни страним изворима. И ако и један и други кажу да онако мисле по познатим подацима, несумњиво је да ту игра виднију улогу њихова историчарска уобразиља него ли стварни подаци из извора, изузевши нарочито схватање историоких података. Чини ми се да ће и овде права истина бити по средани, а да се она у свему пронађе потребно је пажљиво проучавати српоке споменике у овоме смислу.

овој нам се прилици истиче још један веома значајан. То је спољашња политика краља Милутина. Има помена по којима би се могло мислити да се у доба поменутих покрета краљ Милутин доиста није држао оне спољашње политике, које се држао првих двацесет година своје владе и које су се држали и ранији и доцнији српски владаоци: — није се држао антвизантиске политике. Тих помена налазимо код Григоре, а о томе и у родослову има неких података, али они не доказују ништа непосредно. По Григорину причању изгледа да се Милутин толико био приближио Византији да је мислио једног византиског царевића одредити себи за наследника у Србији. Григора истина каже да таква мисао није нотекла од краља Милутина него од таште му царице Јерине. Ево како је то, по Григори, било. Мати Симонидина а друга жена цара Андроника II, Јерина, видећи да ниједан од њена три сина које је изродила са царем Андроником II (Јован, Димитрије и Теодор), не може доћи на престо царски, јер Андроник имаше сина од прве жепе, Михаила IX Палеолога, а престо се царски у Цариграду наслеђивао по примогенитури. Стога она стаде смишљати наснове да дотадашњи ред у Византији промени и да створи могућност да и њена деца могу имати каква удела у државној управи. Но