Београдске општинске новине

Број 8

— 56 —

Год. XXI

ће добити писма од суда у којима ће се известихи о избору а суд ће о избору секција изпестити шеФОве свију одељења, и ппредити им да с тим упознају све подручво им особље и да како они тако и све подручно им оообље у свако време допусте члановима дотичне секције преглед свију радова и дају свако обавештење, које им се буде тражило, а сем тога, да свако одељење пре него суду учини какав преддог узме по истом и мишљење дотичне секције п суду га достави. По саслушању свега тога, — одбор је решио: Да се одбор ради прегледа и проучења свију општинских послова, контролисања истих, давања мишљења по предметима који се у дотичном одељењу расправљају у цељи што правилнијег расправљања истих, упрошћавања администрације, постизања уштеда, у опште у цељи реорганизације свију општннских послова подели у следеће секцијеито: 1. За водовоц: г. г. Бг. Марко Леко, Милан Капетановић и Вг. Милан Радовановић. 2. За грађевинско одељење: г. г. Јован Смедеревац, Адолф Шток и Живојин Перић. 3. За трошарину: г. г. Тома Цпнцар-Јанковнћ, Ђорђе Петровић и Соломон Азријел. 4. За економно одељење: г. г. Јован Смедеревац, Аксентије Аксентијевић и Светозар Јанковић. б. За све тр?ове где долази и наулата тржишних такса, мерине и обаларине: г. г. Милован Миленковић, Раденко Драговић и Никола Димитријевић. 6. За вртарске иослсве: г. г. Димитрије Тадић, Милан Павловић и Манојло Клидис. ниједна јој наснова не пође за руком, те се она најзад сети Симониде и свога зета српскога краља Милутина. Григора каже да јепрво помишљала на пород Симонидин, да он помоћу моћнога краља Милутина задобије цариградски престо, те би ваљда онда и поменута три сина Јеринина дошла до чега; али се наскоро показа да ће Симонида остати нероткиња, те Јерина навали силним даровима у новцу и другим стварима да наведе краља Милутина на мисао да једнога од њених синова одреди себи за наследника. Јерина је јамачно мислила да ће онај њен син који постане српским краљем моћи после завладати и престолом у Цариграду. Како је ово примио краљ Милутин, Григора не прича, али прича да је Јерина у тој намери слала једног по једног свога сина (Димитрија и Теодора), који се набрзо отуда морадоше вратити јер, Григора каже, клима беше сурова и несносна а земља дивљачна. 1 Ово причање Григорино, и ако је унеколико неодређено, могло би пресудно говорити о византиоФилској политици краља Милутина, када би само било поуздано да је Григора био о догађајима сасвим тачно обавештен. Могло је бити да су браћа Симонидина долазила у Србију сестри у походе исто онако као што је 1 Оте^огав, ВугапНпа 1ш(опа, '233—244.

7. За кланично одељ^ње: г.г. Тоша Михаиловић, Раденко Драговић н Ђорђе Петровић. 8, За санитетско одељење: г. г. Бг. Јован Данић и Бг. Милан Радовановић. 9. За сиротињско одељ(њ п : г. г. Михаило ПГтрбић за кв. варошки, Димитрије Наумовић за кв. теразијски, Ђорђе Петровић за кв. врачарски, Милош Валожић за кв. савамалски, Михаило М. Ђорђевић за кв. палилуски, и Јанаћко Константиновић за кв. дорћолски. 10. У сталчи контролни одбор за ново гробље: г. г. Јован Смедеревац, Богоје Јовановић, Светозар Јанковић и СтеванВеселиновић. 11. За благајницу и књиговодство: г. г. Божа С. Живковић и Тоша Михаиловић. 12. За судско одељење: г. г. Димитрије Тадић и Живојин Перић. 13. За иожарничко одељ(ње: г. г. Лазар Матић, Пера Новаковић и Љуба Дојчиновић. 14. За статистичко одељење: г. г. Коста Др. Ризнић, Тома ЦинцарЈанковић и Урош Благојевић. Да се о овоме изабрати пзвесте, а шеФОвнма одељења и подручном особљу изда потребно наређење.

РКДОВНИ САСТАНАК 17 децембра 1902 год. Предеедавао заступник председиика београдске општине кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника били: г. г. А. Н. Крсмановић, М. 0. Петровић,Милош Валожић, Љуба Дојчиновић, Мих. М. Ђорђевић, А. Ј. Аксентжјевић, Дим. Наумовић, Милан Димић, Дамњан Стојковић, Р. Драговић, Б. С. Живковић, Петар Новаковић, Тома Цинцар-Јинковић Никола И. Димитријевић, Д. Тадић, Урош Благојевић, Св. Јааковић, Богоје Јовавовић, Коста Др. Ризнић и К. Теодосијевић. Деловођ, Мих. М. Марјановић I Прочитан је записник одлука седнице држане тринаестог децембра тек. године и примљен без измена. II По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 11588, 11592, 11597, 11598 и 11599, којима се траже уверења о владању и имовном сгању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати Јошка Варга, касапин, Антоније Василић, калФа сарачки, Пеја Пејчевић, надничар, Мирко Јовановић, бив. калФа берберски, Јохан Јанош, нецер, Живко Недељковић, портир; да су доброг владања и средњег имовног стања Драгутпн А. Симић, чановник, Мијаило СтеФановић, каФеџија; да су доброг владања и доброг имовног стања: Вуле Бојовић, трговац, Владимир Гођевац, трговац, Лука Пурић и Гавра Пурић, трговци; и да је доброг владања и сиротног имовног стања Вукајло Ђаковић, служитељ. III По прочитању решења суда од 15 децембра тек. године АБр. 11593, о одређеној цени хдебу за другу половину истог меееца, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. IV По прочитању извешћа економног одељења АБр. 11445, о држаној другој лицитацији за излавање под закуп права продаје туцане каФв „Тамиса", — одбор је решио:

могло бити да је њихов долазак стојао у тесној вези са питањем о наслеђу престола у Србији, о чему постоји спор, као што је напред речено, још од како Стеван Дечански доби Зету на управу. Но бпло једно било друго, можемо као највероватније узети да је долазак византиских царевића у Србију (а то је првп и последњи пут да ко са цариградског двора го стује на српском двору) у време наснова и смутња Јериннних побудио у јавном мњењу у Србији мисао да се нешто наснива о наследнику Милутинову, и да све то што се у том погледу смишља иде на штету и Стеванову и Драгутинову, а у корист Јерининих синова. Тако би се ти догађаји у везама између краља Милутина и царице Јерине могле с правом узети као узрок општем незадовољству у Србији против Милутина. Стога ће се о томе на овоме месту нешто више рећи. Да су ове наснове царице Јерпне имале некога утицаја на догађаје мислили су, са неком разликом и Флорински, и Новаковић, и Јиречек. Своје је мишљење о том најјасније од свију исказао Новаковић. Он каже: „Женидба Милутинова Симонидом двоји, на сваки начин, политику његову на две половине. Не може се превидети да он после те женидбе није био у радњи против Цариграда онако активан као ра-

није, а мал' те прилике после женидбе нису биле још повољније него ли пређе. И не само то, него касније видимо да Милутин још излази у два маха као византиски савезник, те активно помаже да се одржи Источно Римско Царство. Може бити да је Милутин за овакав рад имао и својих унутрашњих разлога, које смо мало више наговестили (на стр. 63, 64), држећи их за оправдане, али је било пуно место и за незадовољнике да противну оцену бране. Цариградска је дипломатија, као и увек, и тада била вешта и препредена, и не може се порећи да у своме послу није успела. Успех је био не само с поља у томе, што је акција Милутинова доиста заустављеНа, него поглавито унутра, у зебњама које су се јавиле ради реда у наследству, и с којима су, као увек, друговале националне политичке мисли, које се оедовно јављају, кад се осети да политички утицај са стране како год омеће правилан развој народнога политичкога напредовања. Ми не знамо потпуно шта је било предмет спора међу краљем Милутином и старијим му братом Драгутином, и међу најстаријем му сином СтеФаном, потоњим краљем Дечанским, али знамо да су ти снорови постали утицајем краљице Симониде и мајке јој царице Јерине, и да су последице некога обрта у политичкој радњи краља Милутина, који се обрт