Београдске општинске новине

Број 8

— 57 —

Год. XXI

Да се држи понова лидитација за издавање под закуи овог општинског права, пошто је на овој лицитацији добивена одвећ ниска цена. V По прочитању извешћа економног одељења АВр. 9943, 10191, 10352 и 10527, о држаним лицитацијама за продају нлацева регудационог ФОнда: на углу Солунске и Драчке улице, у солунској улици, у Добрачиној улици и на углу дубровачке и солунске улице, — одборјерешио Да ужи одбор у који се одређују одборници г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Божа С. Живковић и Петар Новаковић, прегледа ове плацеве на лицу места и изјави мишљење о добивеној цени на овим лицитацијама за исте. VI По прочитању молбе Ђорђа Галетића, овд. колара, АБр. 10253, којом тражи да му општина прода своје пдацеве регулационог Фонда и то: онај на угду банатске и драчке удице који мери 339,42 кв. метра за цену од 1000 динара; онај у улици Васоког Стевана који мера 641,03 кв. метара за цену од 2200 динара; и онај на углу солунске и драчке улице који мери 314,07 кв. метара за цену од хнља,пу динара, — одбор је решио: Да ужи одбор у којн да уђу одборници г. г. Тома Цинцар Јанковић, Божа Живковић и Петар Новаковић, проучи ову молбу и изјави мишљење по истој. VII По прочитању понуде Аравђела Ж. Идића, овд. економа, АБр. 10754, за пренос угља и осталих водоводних потреба на Беде воде механичку радионицу и малу црпку, — одбор је решио: Да се пренос угља и осталих водоводних потреба на Беле воде, механичку радионицу и малу црпку уступи под за куп досадањем закуппу истог Аранђелу с те стране покретао." 1 Доцније је Новаковић казао и у чему је тај обрт, рекавши: „Доста је да наговестимо да је у то време Милутин сувише се био повео за четвртом својом женом Симонидом, која је у тај мах била у снази женске лепоте, и да се у политици био прилично успавао, пропуштајући због жене Гркиње лепе прилике да ради против Грка." 2 У главном такога су мишљења Флорински и Јиречек. Јиречек каже да су наснове царице Јерине постакле незадоаољство на двору краља Драгутина и код синова Милутинових из његових ранијих бракова (а по овоме се може закључити да Јиречек мисли, како краљ Милутип није био противан жељама царице Јерине, него, напротив, да им је изишао на сусрет) и да су отуда постали они покрети против краља Милутина. 3 Скоро то исто хоће да рече 1 Новаковић, Срби и Турци, стр. 66—67. 2 Новаковић, Манастир Бањска у „Гласу. Срп. Краљ. Академије" књ. XXXII, (1892) стр. 6. 3 „ИагаиГ (после Милутинова сукоба са Драгутином након његове женидбе са Симонидом) Ш§(;еп <Ле Иапе Дег КаЈаегш 1гепе уоп Моп4е?егга4, Ше Шгеп јипдегеп Зоћиеп, <1еп ВгМегп (1ег кт<1ег1о8еп бтошз, <1ет Магк^гаСеп ТћеоДог уоп Моп1е(егга1 ип<1 СетеЈпоа, етеп Тћгоп ш 8егћ1еп уегасћаНеп ^уоШе, \уа8 Оге&огаа (VII, 5) га <1!е ХеИ с1ез каШотзсћеп Кпе^еа уег1е§1. ГЛезе Р1апе егге§1еп ЛУЈ<1егт11еп ат НоГе <1ен Кбтдз 81ерћап Вга^иИп цпс! ћеј <1еп 8бћпен мииИп'8 аиа зегаеп Сгићегеп Ећеп. Кош§: 81ерћап Бга§иИп гов ^е^еп Кот§ МИиИп, ит Шп аћгиае^геп; веше Кесћ^аапвргисће тггДеп а11§ете1п апегкапп! ип<1 <1ег јјапге ( А<1е1 зсМоза ,ч!сћ <1ет 1аћтеп Кошј * ипс1 зетет 8о1га ап (Баше1, 357)." Јјгееек у АгсМу-у Шг з1а\-. Р1<По1об1е, Вс1. XVII. (1895) р. 258.

Ж. Илићу, овд. економу, под досадањим погодбама за време од првог јануара до тридесет првог децембра хиљаду девет стотина треће године закључно по ценама и то: 1. Од жељезничке 'станице на Беле воде по (4,98) четири динара и деведесет и осам пара динарских од хиљаду килограма тежине. 2. Од жељезничке станице до механичке радионице и мале црпке по (2,54) два динара и педесет и четири паре динарске од хиљаду килограма тежине. 3. Од ушћа топчадерске реке на Беле воде по (3,50) три динара и педесет пара динарских од хиљаду килогр. тежине; и 4. Од ушћа топчидерске реке до механичке радионице и мале црпке по (2,57) два динара и педесет и седам пара динарских, од хиљаду килограма тежине. VIII На предлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, — одбор је решио: Да се из општинске касе на терет општинске готовине по добивеном за то надлежном одобрењу изда певачком друштву „Гусле" у Мостару пет стотина динара на име прилога за помоћ осиротелим Невесињцима, услед селидбе. IX На предлог управе општинске трошарине АБр. 10876, — одбор је решио: Да се два чамца управе општ. трошарине изложе продаји путем јавне лицитације па добивени новац за исте унесе у трошаринску касу као ванредан приход а они по инвентару покретне трошаринске имовине расходују. X На предлог општинског суда АБр. 11609, — одбор је решио: Да се из општинске касе на терет ) готовине општинске трошарине по доби-

и Флорински, само што он ту изоставља краља Драгутина, а истиче Стевана. 1 8. Да је Милутин од женидбе своје Симонидом променио своје политичко држање према Византији, јасно је из овога што је напред речено. Питање је само да ли то може бити узрок буни властеоској против краља. Да би се могла оправдати овака претпоставка, ваља видети у каквој су везп стојали интереси властеоскп са државном политиком коју заступа владалац. Познато је већ да и у Србији, као год и по свој осталој Јевропи у средњем веку, нлемство није живело од плате нити од својеручног рада, него је живело од прихода са земаља које од владаоца добију за услуге у војевању. Богаство властеоско огледало се у плодности и величини земаља које је добило на уживање. За време успешних ратова, када се од не1 „Частил сношетн императрицн Иринн св себркиаг кралемт. и поснлка кђ нему обоихс. еа снновеи должнн бнли вндвинутт, в'|, Сербш значенхе пришлаго греческаго злемента (Огец. VII. с. 5). Опиралсл, на ато вначеше и иаходлСЂ подт, вл<лн1емт, матери, которал хлопотала о передач!: права на сербсми престол1, вт, потомство дочери, или одному изт, своихт, снновеи, Симонида, очен!, в^ронтно д^иствителшо вооружала мужа противт, Уроша ' (Стевана). Но ст. другои сторонн совершенно естественнб, что сербсше властели, привнкпие властвоватљ вт, стран!., питали неудоволћств1е против кралк, за его сближсше сч, инострандами и подстрекали смна кт, сверженјм отда, укавивал на опасностч, потери престола. Какт, би то ни бвтло, д%ло дошло до открнтаго разрнва: СтеФант, Дечансши поднилв возстан1е. и Флоринсши, 10жнне Славнне и Визант1л в1, второи XIV четвртивјка (1882) Частв II, стр.42.

веном за то надлежном одобрењу изда Српском друштву Црвенога Крста на име помоћи за извођење његових циљева четирн хиљаде три стотине педесет и осам динара и десет пара динарских. XI По прочитању модбе друштва „Краљ Дечански" АБр. 9612, којом са разлога у истој изнесених моли, да се ослободи плаћања 4493,35 динара, колико дугује општини за саграђену калдрму у дворишту његове зграде на Врачару, као и по прочитању извешћа благајнице и књиговодства по истом предмету АБр. 10002, а на предлог одборника г. Косте Др. Ризнића, одбор је решио: Да се преко ове молбе пређе на дневни ред, пошто друштво ужива сталну годишњу помоћ како од државе тако и од београдске општине. XII Прочитан је акт господина министравојног од 5 новембра тек. године ИГМ 606, спроведен суду актом грађев. одељења АБр. 10559, који се односи на промену земљишта, а којом господин министар изјављује под каквим погодбама би уступио општини на уживање мали Калимегдан и падину великог Кадимегдана реци Сави окренуту за општинско земљиште на западном Врачару. Сем тога прочитана су и ранија акта истог предмета. Засшуиник иредсециика отитине предлаже да се изабере један ужи одбор за проучењ овога предмета, јер ако општина ово питање не реши споразумно са министарством војним оно ће заузети тражено општинско земљиштв путем експропријације. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује да је ово споразумевање између министарства војног и општине о промени земљишта потекдо поводом идеје, да се на падини великог Кадимегдана реци Сави окренутој подигну трошарински антрпоти на месту где се данас пријатеља задобивао по који крај, племићи су и даље добивали награду, и то опет у плену који се упљачка или и у земљи која се завојшти. Отуда је прилично очекивати да ће властела уопште, па и српска, најрадије пристати уз ону државну политику од које ће они, пре свега, имати какве материјалне користи. Тако схватајући интересе српске властеле, а тако је схватање несумњиво најприродније (бар је прлродније од Мајковљева, који каже да је властела пре свега имала на уму народне интересе), сасвим је лако објаснити њихово незадовољство Милутиновом политиком. Ако се пажљиво и свестрано посматра и политички и културни живот старе српске краљевине, несумњиво је да ће се доћи до закључка: да је Србија у оба правца свога државнога живота у главном зависила од Византије. Овде није место да се нарочито говори о томе колико је Србија у културном погледу зависила од те државе, али ће се напоменути да о томе најлепше говори значај Свете Горе по српску просвету и везе које се огледају у књижевности српској према византиској. 1 1 На жалост до данас се није појавила никаква потпуна студија о утицају византиске књижевности на српску. Рад Владана Ћорђевића „Грчка и српска просвета" јесте веома слаб и критиком осуђен покушај. (В. оцену др. Ст. Станојевића у „Делу" за 1896 год. књ. XI. стр. 317—323)