Београдске општинске новине

Број 8

— 58 —

Год. XXI

напазе извесни лагуми. Међу тии та је идеја из основа погрешна кад се у најскоријој будућности имају подићи кејови и антрпоти на месту за то опредељеном самим саобраћајем. Од те идеје која је само јецна утопија ваља са свим одустати. Кад то стоји онда значи да општини није потребна поменута падина за наведену цељ. Министарство војно заузедо је за бањички логор цело бањичко брдо, па.га неупотребљава на цељ за који га је заузедо, већ са истог прибира приходе издајући га под закуп за кошење и попашу; кад^пак то стоји онда би право бидо да уступи општини на уређење и уживање мали Калимегдан ако не бесплатно онда уз мању накнаду, јер општински парк намалом Кадимегдану не би сметао ништа војсци, пошто она иначе има доста других места за вежбање. Што се тиче навода заступника председника општине да ће министаретво дотично земљиште одузети путем експропријације оно ће морати у том сиучају ошптини да накнади вредност истог по процеии. Засшуиник тредсецника отишине изјављује да онштина неће имати могућности да оцењену накнаду напдати и ако јој иста буде проценом досуђена. Одборник г. Димишрије ТациК објашњава зашто општина не би имада могућности да ову накнаду напдати ни судским путем. Позива се за то на закон и наводи пример поводом чега је донесена таква одредба у закону. Одборник г. Косша Др. РианиИ жади ако је закон такав; да се од државе судским путем не може наплатити приватно потраживање. Изјављује сумњу да то стоји јер ако би то стајадо онда би значило, да држава може једног дана заузети многу приватну имовину без накнаде а куда би то водидо познато је. Држава је приликом продаје плацева регулационог Фонда општини задржала најбоље плацеве за себе. Сад пак министарство тражи у својину општинско земљиштвнаВрачару,којепредставља вредност преко мидион динара, док међу тим општини у накнаду за то тако рећи ништа не даје. У политичким везама између Србије и суседних земаља у средњем веку, може се рећи, има већ утврђених Факата. Познато је да је Немањина држава, са првобитним средиштем у брдовитом крају око града Раса, просторно напредовала искључиво на рачун Византије. То је иостало као некополитичко начело у спољашњој политици почевши са Немањом нарочито па завршивши са Душаном. Србија се највише, може се рећи и једино, на ту страну шнрила. 1 Градови Примерен и Скопље, који беху изван граница Немањине државе, посташе за време краља Милутина центри српске краљевине. Према северу српска освојења беху незнатна према онима на југу. 2 Ту традиционалну политику српску речено је већ, оставио је краљ Милутин, који је по њој радио скоро до половине 1 Ово је вапазио и депо исказао Јиречек: ,,1)а.ч уоп N0тапја §е§гипс1е(:е 8егћепге1сћ тееп(1е(;е вете ЕхрагшукгаН 1'а81; аиаасћИеааНећ §е^еп 8Меп ип<1 ћгеМе(;е 81ећ пасћ сИезег 8еНе ћт ипаиСћаИаат аиС Коз(еп <1ез ћугапИпјбсћеп КајвегЉитз аиз." Лгесек, ОЈе Напс1е188 (;га88еп ипс! Вег&угегке уоп 8егћ1еп ип<1 Вовтеп теаћгепс! сћ;8 ШМе1а1(;ег8, 1879, етр. 35. Новаковић каже: „Позната је подитичка радња краља Уроша I, који је после повратка грчке вдасти у Цариграду (1261) једнако палавио да српски интереси траже да се потпомаже радња латинских претендената против васпостављења и против ојачања византиске власти у Цариграду. Није се било заборавило, него се јоште једнако правилно осећало, како су основи српске државе под Немањом поникли поглавито у савезу с крсташком радњом против Источног Римеког Царства, и како је за латинске владе у Цариграду (1204—1261) српска држава поглавито ојачала". Новаковић Ст., Срби иТурци, стр. 62. 2 Лгезек, Наис1е188(га88еп ппс! Вег§\уегкз, 1. с.

Предлаже да се ово питање односно промене земљишта скине с дневнога реда, пошто општини није потребна калимегданска падина реци Сави окренута а ако министарство хоће да уступи општини мали Калимегдан да га уреди, депо, на хтедне ли то учинити нека екзерцира војску на њему, а општина ће подићи дечији парк на другом месту. Најзад ако се деси то да држава заузме дотично општинско земљиште, а не испдати оШнтини накнаду за исто, одбор ће то констатовати у своме записнику и скинути са себе сваку одговорност, јер је предузимао све мере да заштити општинске интересе. Одборник г. Урош ВлазојевиЛ сем са разлога који су предговорници изложили није за то, да семинистарству уступи под издоженим погодбама дотично земљиште и с тога: општина је имада и сувише лепих имања па су јој већина одузета немарљивошћу ранијих њених представника. Међу тим општина не може да одговори својој обавези да исилаћује својим грађанима заузета им земљишта за регулацију варошких удица. Стога предлаже да се овај захтев министарства војног одбије а да се учини предлог општинском збору, да олобри да се сва општинска имања која за еада нису потребна општини изложе продаји. Одборник г. Ђожа С. ЖнвковиЛ изјављује да општини поред њених прихода сдуже као подлога за будуће њене зајмове и њена земљишта у која удази и оно које министарство тражи, а које представља ведику вредност. С тога предлаже да се одговори министарству војном да му се тражено земљиште не може уступити у својину ни под каквим условима и са тога разлога. Одборник г, Димишрије Тадић преддаже да се министарству одговори, да му општина не може уступити тражено земљиште сем са тога што не може пристати на усдове које је оно поставило и са оног разлога који је навео одборник г. Божа Живковић. Засшуиник прецседника оишшине излаже да је општини потребан мади Калимегдан и да с тога не треба да напушта овај споразум тим пре што је одбор донео своју одлуку у насвоје владе, па отпочео водити сасвим супротну. Зашто је то краљ Милутин урадио, није овде место излагати; може бити да је његов поступак из каквих нолитичких обзира био оправдан, а можда и није, али главно је да је тиме краљ Милутин наишао на интересе срнске властеле, која, поред тога што је лишена нових тековина лишена је и најславвије своје забаве ратовања. Још нешто. Заступајући споља византиоФилску политику, краљ Милутин није остао само на томе што је престао нанадати само на византиске крајеве, него је пошао и даље: он Византију и активно помаже, — у два маха шаље јој војску у помоћ против Турака: једном у Тракију а други пут и преко мора у Малу Азију. Ратовати и гинути далеко од свога завичаја, властели није по свој прилици било по вољи. 1 И ето јака разлога неза1 Ми ћемо се мало додније вратити и говорити о времену кад је који пут Милутин сдао ову помоћ Византији, а сада би ваљало рећи на који је начин Милутин спремио ту помоћ. У родослову се каже између осталога: „Ити (војници) ико истинг.нам чеда и-:го послоушаниго николиже не пр'1;слоушаше ввсакнге запов^ди таковааго господина свогего и питатедгл, ркоже инр1,вђ(е посдоушавше идоше напоб-ћдоу |ереси, тако и. тогда идоуште веселиими ногами." (Дан., Животи. стр....) Што се пак овде као да хоће нарочито да иетакне поелушност војеке која је са Новаком Гребостреком ишла у Малу Азију, разлог је по свој прилици у томе што их је било који то нису хтели учинити. То би значило да је краљ Милутин, који је од еабора морао тражити одобрење да српска војска путује далеко, ту своју вољу протурио у сабору на силу, и да је опозиција томе бида прилично јака. Незадовољство је те опозиције мало после избидо у право одметништво од краља Милутина.

челу, да се ова промена земљишта изврши. Кад одбор налази да су усдови које министарство за то поставља тешки за општину, онда предлаже да се избере ужи одбор да проучи овај предмет и предложа одбору какве услове општина да постави министарству. Оцборник г. Косша, Др. Ризни& изјављује да се ранија одборска оддука на коју министарство није пристало има сматрати као и да не постоји. И да су усдови које је оно изложило нова ствар. И сад кад ошптина нема потребе за ову промену земљишта које јој је министарство понудидо; кад су усдови којеје министарство општини сада поставило за њу одвећ тешки и најзад кад општини земљиштекоје министарство тражи потребује за поддогу поред њених прихода и осталих земљишта за будуће општинске зајмове, онда општина не мора водити даље никакве преговоре за промену ззмљишта већ може са свим од тога одустати и предмет тај скинути с дневног реда. Одборник г. Раденко ДраговиЛ слаже се са предговорником и не може никако бити за оно што министарство тражи тим пре што док оно тражи општинско земљиште у својину дотле општини нуди своје земљиште на уживање. По саслушању свега тога, — одбор је, нашавши да општина апсолутно нема потребе да на кадимегданској падини реци Сави окренутој подиже трошаринске антрпоте; да ће општина ако јој министарство војно не допусти да паркира и уреди мали Кадимегдан моћи на другом месту подићи дечији парк и најзад и што је гдавно да ће општини ово њено земљиште, које тражи министарство војно, поред остадих њених земљишта и прихода, имати да служи за поддогу за будуће њене зајмове, те се и с тога не можо ником уступати, — решио: Да се одговори министарству војном, да му општина са наведенога не може ни под каквим условима уступити тражено земљиште; а да ће општина паркирати и уредитимали Калимегдан у интересу угледа Београда и здравља његовог грађанства ако министарство то допусти, у противном, да ће тражити друго земљиште за дечији парк. довољству. Сем тога, некако баш у то време пада и додазак Јерининих синова у Србију, што је само могло још јаче узнемирити духове, те је незадовољство порасло преко мере, и прешло у отворен протест и одметништво. 1 То је био веома згодан моменат за краља Драгутипа ради његових наснова против краља Милутина због наслеђа краљевског престола. Сад му је лако било придобити Милутинову властелу, и он је без сумње настао и да је задобије. 2 1 Није тачно познато када су Јеринини синови долазили у Србију. Григора о томе прича приликом говора о каталонском четовању по обалама Белога мора, што је бидо од 1302 до 1311 (коначно сатрвени 15 маја 1311 год.—■ В. о томе најновије дело ученог византиолога Шлумбергера „Х/ехресШоп Дев „АНпидауагез" оуи гоиИегз саШапв еп Опеп! <1е 1'ап 1302 а 1'ап 1311, раг. О. 8сћитћег^ег. Рапа 1902). Значајно је што о тим насновама царице Јерине не прича ништа Пахимер који би, судећи по опширности којом прича о осталим догађајима које је знао и доживео, и о томе морао говорити да се десидо пре онога времена када се завршује његова хроника. Он је своју хронику завршио 1308 годином (49-ом годином живота цара Андроника *11; Кгитћасћег, 6езс]псћ(е с1ег ћугапШивсћеп 1лМега1:иг, 1897, р. 288); а то значи да Јерина до те године није свој посао отпочела, или ако јесте није у онакој мери како о томе прича Григора. Теодор је како пише Шлумбергер (ор. сМ. р. 233.) отишао у Италију 1306 год. те се тамо оженио и у време кад је Јерина преговарала са краљем Милутином имао је већ деце. (Сгге§, 1. с.). Стога, и кад се увму у обзир и све остаде појединости које Григора о томе наводи, онда је несумњиво да долазак Јерининих синова у Србију пада у зиму или јесен (пошто помиње оштру и неугодну климу) 1312 године, а то значи баш пред сам покрет краља Драгутина. 2 Да је краљ Драгутин агитовао за се, има један по свој прилици аутентичан податак код Орбинија. Он