Београдске општинске новине

Б рој 8

— 59 —

Год. XXI

РЕДОВНИ САСТАНАК '20. дедембра 1902 год. Председавао заступник председника општине кмет г. Влад, ЈГацковић. Од одборника били г. г. Петар Новаковић, Р. Драговић, Ђорђе Н. Петровић, Богоје Јовановић, А. Шток, Живојин М. Перић, Б. С. Живковић, А. Ј. Аксентијевић, М. М. 'Борђевић, Ј. Константиновић, Д. Тадаћ, НиколаИ. Димитријевић, Даиљан Стојковић, Дим. Наумовић, Урош Благојевић, К. Теодосијевић, Т. Ц.-Јанковић, Лавар М. Матић, Милован Миленковић и Јован Смедеревад. Дедовођ, Мжх. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седница држане седамнаестог децембра тек. године и примљен без измена. II Одборна к г. Урош Блавојевиб моли председништво, да га извести у идућој седници о томе: ко је и по чијем одобрењу допустио да се нове државне болнице на запа^ном Врачару и нове зграде боднице за душевне бодести подигну на општинском земљишту на западном Врачару. Ако нико то од стране општине није одобрио већ је државна влает сама заузела то општинско земљиште, онда на основу кога је закона она то могла учинити и је ли тај њен поступак на закону основан или не. Ако није онда шта је општ. суд предузимао, дазаштити ову оншт. имаовину. Засшуаник иредседника оиштине изјавио је, да ће на постављено питање одговорити у идућој седници. По саслушању тога, — одбор је примиок знању ове изјаве. III Одборник г. Јован Смедеревац дознао је да београдска царинарница наплаћује у користдржавне касе лежарину за истоваривање робе на општинском земљишту на обали Саве. Налази да је ова радња царинарнице по све незаконита. Тражи да га председништво извести о томе: је ли општ. суду то познато и шта је предузимао да овој незаконитој радњи царинарнице стане на пут. Злсшуиникиредседника отишине изјавио је, да ће по овој представци одборника г. Смеде9. Детаља за ове догађаје, нажалост, немамо; нанред је изнесено што се о томе прича у родослову. Из она два отуда наведена места може се отприлике замислити да је догађај овако текао. Краљ је Драгутин устао на Милутина и успео да му побуни властелу, и тиме га прилично притеснио. Покрет као да је извршен врло брзо, јер се у родослову каже да краљ Милутин у тај мах није имао војске, сем најамничких чета татарских, турских и јашких, које су му те године ступиле у службу. Видећи да не може одолети силом, краљ јеМилутин отпочео преговарати изатопозове Данила из Свете Горе, те га пошље Драгутину. Са каким је налогом Данило пошао Драгутину, од стране Милутинове, савршена је тајна, за што кривицу носи сам Данило, јер нам је тим у море бацио кључ за потпуно решење и ових и доцнијих догађаја. Стога опет морамо претпостављати. причајући о борби око престола након смрти краља Милутина, каже за Владислава: „Кад је дакле Владислав ступио на владу, увек се показивао велики пријатељ Дубровчанима; неки су од њих, а нарочито Матија Цријевић, Јован Пуцић и Вит. Бобаљевић, неко време остали на његову двору и много су му помогли у ратовима које је имао с братом; а Бобаљевић, који је био врло богат, кад се вратио у Дубровник, више га је пута помагао новцем, као што се види из тестамента овога Бобаљевића написаног године 1326, где изјавлује да му је овај краљ заједио са својим оцем даровао неку суму новаца, а тога је (новца) Бладислав бескрајан број потрошио да утврди своју владавину у Рашкој." ОгЈмш, II Ке^по с!е§Н 81ауј, Реваго 1601, р. 253.

ревца учинити извиђај и о резудтату истог известити одбор. По сасдушању тога, — одбор је примио к зн&њу ове изјаве. IV Одоорник г. Ђорђе ПетровиК изјављује, да је војна власт пре неколико година заузела цело бањичко брдо за вежбалиште, да ли по одобрењу општине иди не није му познато. Да јеистана једном мањем делу тога земљишта подигла извесне грађевине и стредиште, а већи део узабранила и са истог ужива приходе, коједобија од траве са тога земљишта. Сем тога, ако се деси да стока са попаше на осталом општ. земљитту сдучајно пређе на то земљиште, које је војна вдаст заузела, командант догора наплаћује од сопственика исте по два динара оборије од грла. Моли председништво да извиди, по коме је праву војна власт заузела ово општ. земљиште и по коме праву са истог прибира приходе, па да о томе извести одбор. Застуиник председника оишшине изјавио је, да ће по овој представпи одборника г. Петровића учинити извиђај и о резудтату истог известити одбор. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве. V По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 11730 и 11761 и исдедног судије првост. суда за вар. Београд, АБр. 11670 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања Милан Димић, каФеџија и цигљар; да су му непознати: Ружица Поповић, овд. вешерка и Михајло Леви, овд. трговац. VI По прочитању акта Унраве града Београда АБр. 11817, којима тражи мишљење општ. еуда Да би изашао из неприлика у које је запао, краљ је Милутин имао двоје да учини: да задовољи свога брата и да задовољи српску властелу. Жеље њихове, као што је већ речено, нису биле исте: Драгутин је тражио да се уреди питање о наслеђу престола, властела рат са Византијом. Обоје у исти мах, и да је баш хтео, није могао учинити, те је крал> Милутин, као веома вешт дипломата и политичар, 1 намислио да своје противнике поцепа, па отпочне преговоре прво са братом. Одлучивши, по свој прилици, да не попусти обема странама, краљ је Милутин намислио попустити оној која мање тражи. За њега је то био краљ Драгутин. Штаје управо Драгутин хтео да постигне овим својим покретом, може се унеколико дознати из онога што је после измирења било између њега и Милутина. Он је знао да решити питање о наслеђу престола онако како је то Драгутин хтео, не значи ништа друго до повратити вредност дежевскога уговора. То Милутина није бог зна шта тада стајало, он је по свој прилици мислио да то доцније опет удеси сам онако како је њему згодније; — требало је само изићи из овог незгодног положаја. Тако би било да је Данило , Г 1 Новаковић за њ каже да је био највештији иолитичар времена немањићскога (Срби и Турци, стр. 60).

по молби Јована Прцовића за пријем под заштиту српских закона, — одбор је изјавио : Да му је именовани ненознат и да према томе не може дати мишљење, да ли да се исти прими под заштиту српских закона или не прими. VII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 11804 о држаној дицитацији за издавање под закуп права узимања и продавања цубока, одбор је решио: Да се држи поново дицитација за издавање под закуп овог општ. права пошто је на овој лицитацији добивена одвећниска цена. VIII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 11803 о држаној трећој дицитацији за издавање под закуп права продаје туцане ка®е „Тамиса", — одбор је решио: Да се понова држи лицитација за издавање под закуп овог општ. права, пошто је цена добивена на овој лицитацији одвећ мала. На ову лицитацију да се позове и еснаФ бакалски. IX На преддог општинског суда АБр. 11790, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет општинске готовине по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити поред суме буџетом одобрене још и суму од хиљаду две стотине шеснаест динарл и деветнаест пара динарски на плату учитеља и учитељица за ову годину, пошто буџетом предвиђена, сума за толико недостаје. X Засшуиник иредседника оишшине извештава одбор, да су на дневном реду извештаји надоднео Драгутину од стране Милутинове ново признање његова права на срнски престо, те се Драгутин умирио. Али ово није све. Архијепископ Никодим прича да је док је био игуманом у манастиру Хилендару — 1313 године— ишао у Цариград по жељи срискога сабора и краљева Драгутина и Милутина. Сам Никодим свој одлазак у Цариград везује за заваду између краља Драгутина и краља Милутина, 1 па је питање сада зашто је он по њиховој жељи и још по жељи српскога сабора ишао у Цариград? Постоје у главном две претпоставке о намери Никодимова одласка у Цариград. (Наставиће се)

1 „Т4мБже оубо азБ см^рени Н икоднмб , ....потБГцахБ се, авде' вбзможбно, н -кчто мало исплбнитивб дбни 6 огомб храиимаго светороднаго пр!звисокаго и крћпкаго самодрБжца и храбраго крали Ст -ђфана Оуроша. Бнвши оубо н^кои распр']; вели цо искоушетв стараго злод -ћга, и раЗБНБСТВОу бншоу МвЖДОу господиномб ми Пр -јшнсокбшмб кралемћ ОурошемБ и междоу братомБ моу кралемв С т И јФанОмБ, мн$ же тогда соушоу игоуменоу ЧБСТБнаго монастира светм богородице ХиланБдара иже вб СветЈи Гор!;, изволеникзмБ шбом братоуи сбора србпбскнкз земле посланБ бнихб вб нови Р имб, вб царБСКНИ градБ, тогда ЦарБСТОу 1граиов'];рномоу дароу кур б Андроникоу...." Гласник XI, (1859) стр.'190—191.