Београдске општинске новине

Број 9

- 62 -

Год. XXI

VI По прочитаљу извешћа економног одељеља АБр. 11817 о држаној лицитацији за набавку мртвачких сандука зз умрла сиротна лица и по прочитању мишљења одборске секције за економзт по истом предмету, — одбор је решио: Да се израда мртвачких сандука за умрла сиротна лица за време од 1. Јануара 1903 год. па до 1 Јануара хнљаду девет стотина четврте године уступи под прописаним погодбама Лазару Ж. Христићу, овд. столару, по ценама и то: 1, I врста великих сандука за одрасле по седам динара комад 2, I врста малих сандука за децу до 10 година по четири дин. комад. 3, II врста великих сандука за одрасле по шест динара комад; и 4, II врста малих сандука за децу ,до 10 година по два динара и осамдесет лара динарских комад. VII 11о прочитању извешћа одговорног уредника општ. новина АБр. 12930 о држаној краткој лицитацији за уступање штампања општ. новина за 1903 годину ; — одбор је решио: Овлашћује се општ. суд, да овај предмет расправи својим решењем како за најумесније нађе. VIII Ио прочитању решења општинског суда од 20 децембра тек. године ГБр. 3836, које гласи: „Одобрава се ужа лицитација, која је остала на Васу Тешића, овд. за откопавање земље испод малог Калимегдана и насипање места код „Пивног Извора" по цени од педесет и седам пара дин. од кубног метра под прописаним погодбама с тим, да се издатак за овај рад исплати из дотичне буџегске партије буџета за 1903 годину. „Решење ово изнети и одбору општинском на одобрење", — одбор је решио: Одобрава се ово решење општ. суда.

поджт&к ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ (8) —41'. Једни историци мисле да је он имао да за Милутина тражи помоћи од Андроника, 1 а други (овамо спада само Новаковић) да је Никодим имао да на византиском двору уреди питање о наслеђу српскога престола, уколико оно има везе са претенсијама краљице Симониде и матере јој царице Јерине. 2 Прва претпоставка не може 1 Јиречек у чеето спомињатом реФерату на Новаковићеву књигу „Срби и Турци" каже да ее краљ Мидутин утврдио у својој власти „туаћгзсћешНсћ шсМ оћпе "[ШегаШвшпј* уоп ЗеНе <Јез Ка^аега АпДгошкоа II., -те, (1епп (1ег Гпес1е гшасћеп Деп ВгМегп ат Коп84ап4тор1ег Но1'е уегип41;е11 \уиг(1е, 111 дег 2еи Јеа Ра4пагсћеп Нјрћои (1313—1315, Еггаћ1ип§ <1еа Ег2ђ18сћо1'8 ШкоШт, 61а8и1к XI, 1859, стр. 190—193)." „ А гс М у (пг а1ау18сће Рћио1о§1с", Ва. XVIII (1895) р. 258. 2 „Љ. Ковачевић је израчунао — вели Новаковић — да је 1312, у вези с радљом на дому и око измирења међу Милутином и Драгутином, неком мисијом у Цариград путовао српски архиепископ Никодим. Том су приликом лако могле бити у питању разне грчке претенсије, које је штитила краљпца Симонида, или је могло бити питање о наследству за Драгутинова сина (пошто се може држати да се тада СтеФан Дечански — Новаковић е поКовачевићу мислио да је буна Стеванова била 1310 године, пре Драгутинове — као прогнаник искључивао),

IX По прочитању извешћа економног одељења АБр. 9943, 10192, 10352 и 10527 о држаним лицитацијама за продају плацева општ. регулац. Фонда, постојећих: на углу солунске и драчке улице, у содунској улици, у добрачиној улици, и на углу дубровачке и солунске улице, а иосле потребног обавештавања, — одбор је решио: Да се ове лицитације одбаце, пошто је на истима добивена одвећ ниска цена а да се за продају ових плацева држи поново лицитација почетком месеца марта идуће године, X По прочатању понуде Ђорђа Галотића, овд. колара, АБр. 10283, којом тражи да му општина прода извесне своје нлацеве регулац. Фонда и то : онај на углу банатске и драчке улице који који мери 339,42 кв. м. за цену од 1000 динара; онај у улици Високог Сгеванакоји мери 641,03 кв. метра за цену од 2200 динара; и онај на углу солунске и драчке улице који мери 314,07 кв. метра за цену од 1000 динара, а после потребног обавештења, — одбор је решио: Да се ова поауда као неповољна по општину одбаци а понуђач позове на лицитације кад се ови плацеви буду продавали. XI По прочитању молбе I акционарског лебарског удружења за прераду хране у Краљевини Србији АБр. 11253 којом тражи на послугу једну општинску локомобилу, једну црпку (пулзометар) са 22 метра цеви за извлачење воде из бунара у новоподигнутом друштвеном парном млину, — као и по прочитању осталих акта овога предмета АБр. 11843 а на преддог одборника г. Јов. Смедеревца, — одбор је решио: Да се извлачење воде из овог друштвеног бунара изврши поменутим општ. справама од стране управе општ. водовода па од друштва по рачуну наплати у ко! рвст општ. касе вредност тога посла. остати из два разлога. Зна се да су после измирења Драгутип и Милутин живели у великој љубави, 1 а така се слога, као што је лепо опазио ЈБ. Андрејевић, 2 не може ни замислити после измирења на силу. 3 То је једно; друго, то се не би могло сложити са причањем Никодимовим, који каже: „ . . . иријем же утешеније духовно и смирени/је и јединство јеже јединствовати ио словеси богоот-ца братома вакуие и всеј срисцеј земљи ." 4 И ако су ове речи — како вели Вуловић — завијене и нејасне, 5 ипак оне нешто казују. Оне казују да је Никодим у Цариграду свршио неки налог тако да је, јога док је тамо био, могао знати да ће се носле тога браћа у Србији измирити и могло се тражити да се деца Сииониднна, ако би их имала, искључе, или тако штогод. Прилике су биле повољне и тада се у Цариграду могло добити што се хтело." Новаковић, Срби и Турци, стр. 68. 1 Дан., Животи краљева, стр.51, 95—99. 2 Љ. Андрејевић, Српски краљевски нресто, итд., 1898, стр. 56. 3 Ваља наноменути да код Јиречека, што се овога тиче, има неког неслагања. Он каже прво да се краљ Милутин утврдио у својим земљама помоћу Аидрониковом, па после додаје да су браћа после измирења „владали заједнички." (ГНе ком§Нсћеп ВгМег ге§1ег!еп (Јагап!' ^етешасћаГШсћ, -те ахе скчт аисћ (1аа СћгуаоћиН с1ез 81;. 84ерћап.чк1о84ег уоп Капјзка 1111 ОеМе1;е МИиИп'^ ћеМе ^ететвсћаГШсћ ђезШЈ^еп." А гс М у . 1. с.1 Јасно је да овако не може остати. Ако је истина (као што изгледа да јесте) да је краљ Драгутин имао иека утицаја на државне нослове у Милутиновој области, онда се не може рећи да је Милутин победио, него напротив да је побеђен. 4 Гласншс XI, стр. 191. 5 Белешке о архијепископу Никодиму. „Глас" Х1ЛП, стр. 1.

XII По прочитању извешћа екоиомиог одељења АВр. 11919 о држаиој лицитацији за издавање у концесију права пражњења нужника и помијара као и по прочитању понуде Лазара Јовановића, овд. за вршење овога посла АБр. 11857 а посде потребног обавештења, — одбор је решио: Да се понова држи лицитација за издавање у концесију овога посла, пошто на овој лицитацији није било довољно лицитаната, а да се понуда Лазара Јовановића овд. под АБр. 11857 одбнје и исти на ову лицитацију позове поред осталим. XIII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 11916 о држаној чегвртој дицитацији за издавање под закуп права продаје туцане каФе „Тамиса", — одбор је решио: Да се право продаје туцане каФе „Тамиса" изда под закуп за време од првог Јануара 1903 г. па до првог Јануара хиљаду девет стотина шесте године Милоша Ђурићу, овд. ликерџији, по годишњу закупну цену од шест хиљада седам сготина двадесет и један динар под прописним условима. XIV Прочитано је решење општинског суда, од 18. децембра тек. године АБр. 11693, којим је на основу закона од 23. Јуда 1898 године о пзменама и допунама у закону о уредби од 6. Јуна 1840 г. и њеној измени и доиуни од 26. Јануара 1861 године распоредио количину акциса на пиво, вино и ракију, који имају платити за 1902 годину механско-ка®анске радње у атару београдске општине а ван трошаринског реона. Одборник г. Ђорђе ПетровиЛ изјављује, да овим решењем није обухваћена механско -каФанска радња Коете Гинића овд. каФеџаје, код новог гробља и друге неке оваке радње. Застуаник иредседника оташине изјављује да ова радња плаћа трошарину, а да ће се оси живити у слози. Да је он тражио помоћи, откуд би он знао да ће том помоћи краљ Милутин успети да у земљи поврати мир? То уосталом не значи доносити мир међу браћу, него поново свађу и то са неодређеним последицама. Питање је онда: па шта је Никодим у име краља Драгутина и краља Милутина п српскога сабора, траншо на цариградском двору? Уопште каква је он посла имао у Цариграду после буне краља Драгутина? Кад се узме на ум оно што је напред речено о узроцима ових догађаја, и кад се узме у обзир да Никодим путује на цариградски двор по жељи и краља Драгутина и краља Милутина, па и српског сабора, онда ће јасно бити да нам најбољи одговор на ностављено питање може дати, само нешто мало измењена, сиоменута Новаковићева претпоставка. Сем обећања од стране краља Милутина да ће престо после Милутинове смрти оставити коме од његових синова, што је судећи нрема наведеним речима архијеиископа Никоднма — морало бити очитовано и на државном сабору, краљ је Драгутин тражио још пешто. Он је хтео да то своје право потпуно обезбеди и да се увери да краљ Милутпн нема каку своју, тајну наснову што се тиче наслеђа престола. Драгутин је у истинитост Милутинова обећања могао сумњати из два разлога. Једно, у