Београдске општинске новине

Број 9

— 66 —

Год. XXI

да му општина накнади оне издатке које оно не чини па и ако јв уговором предвжђено чињење тих издатака од стране општине. По уговору општина би имада права да принуди друштво да држи ове кл&че па макар исти и не кдали стоку варошких месара. Ну то пак не би било паметно. Паметније би бидо ту ствар расправити с друштвом путем споразума. У тој цељи ваљало би изабрати из одбора један ужи одбор који би се са друштвом споразумео. Даље одбор се је по преддогу заступника председника општине, у једној ранијој седници којој он елучајно није присуствовао поделио у секције, и у секцију за благајницу и књиговодство изабрао и њега. У писму којим су одборници о томе извешћени узети су мотиви који су и њега руководили за избор комисије за проучење општ. послова у цељи реорганизације општине. Друга пак тачка тога писма ставља одборницима једну тешку моралну одговорност, тамђ се каже да одборници имају права да врше прегдеде стања каса и магацина што значи да они узимају на се одговорност за евентуалну неисправност која се после прегледа констатује, а коју секција сдучајно не констатује придиком прегледа. Он ту одговорност на себе не може никако да прмми. Сад да пређе на ствар. Зарад извршења онога шта је потребно за реорганизацију општине а шта је раније изнео ваљало би из одбора изабрати неколико стручних комисија у које би ушли одборници и то: за санитетске ствари два; за судски два; заФИнансијско-економни шест; за административни шест; за техничко-грађавински шест и ва вршење прегледа инвентара четири. Дакле одбор се не би имао делити у секције као што је већ подељен, већ у секције према пословима општинским, који се по свима гранама општинске управе имају поделити на: санитетске, судске, Финансијско-економне, административне, техничко-грађевинске и посдове који се односе на преглед општ. инвентара. Кад се одбор тако буде поделио, онда ће свака секција подедити међу собом рад на по проучењу властеле. Само је питање: на који је он то начин постигао? Имајући на уму оно што је мало више речено, чини ми се да је оВа претпоставка највероватнија: Милутин је може бити на Бојани обећао Стевану да ће га задовољити, па га је повео на двор свој под изговором да ће тобож бити као наследник престола. Под јаким утицајем своје околине и прилика уопште, Милутин је могао, и ако би било да је у истини хтео да поступи онако како је прво може бити био обећао, сасвим променити своје мишљење. Најзад не може бити а да у тој прилици и сам Милутин није био огорчен и на своју властелу, и на Стевана нарочито што се повео за њом. Тако се може мислити стога штоје покрет настао баш у најнезгодније време: оно није било далеко од онога дана када је Милутин на државном сабору морао пристајати на оно што је Драгутин захтевао. Сем тога ту се јавља и властела са својом старом тежњом, ради које је прешла раније уз Драгутина, те је Милу-' тин могао бити љут на Стевана и стога што он, коме је он може бити поред свега што се десило намислио оставити престо, да му квари наснове и ствара сметње. И стога је Стеван морао бити кажњен. Да Стеван буде кажњен, утицали су, као што је споменуто, и Драгутинове присталице, па најзад могла је у том имати кака

свију посдова поднети један заједнички експозе о нађеном стању ствари. Кад свекомисије поднесу своје експозе онда би се видело шта се и у чему се има поправити у општ. пословима, дакде у чему би општину ваљало реорганисати. Надази да тај правац није узет, кад је одбор подељен у секцијепо предлогу заступника председника општине и да се услед тога неће добити компактан експозе. Раније је изнео своје побуде заизборових комиеија а ако одбор нађе да је оно што је напред изнео оправдано, онда би се одбор имао да подели у секције, као што је налред поменуо. Општина ставља ууговоре, које са закупцима њених права и добара закључује услов, да јој закупац, ако не подожи закупну цену о року, плати 12% интереса. Међу тим општина не само што не добије тај инторес него јој је код многих закупнина пропала и главница. Налази да је таква радња општинског суда неумесна и да би у уговор требадо у будуће стављатиуслов да се закуп раскине одмах без суђења чим закупац о року не положи закупну цену. Засшуиник тредседника општине надази да је поделом одбора у секције по његовом предлогу учињено све што се могло учинити за поправку општ. посдова и да према томе треба скинути с дневног реда предлог одборника г. Живковића пошто је обухваћен већ извршеном поделом одбора у секције. Што се тиче интереса за непдаћене закупне цене нема смисла укидати га и све што се по тој ствари може учинити, то је, да се чиновнику који врши наплату општ. прихода изда наређење, да о року одмах наплаћује исти приход и чим му га дотични закупац о року не положи, да о томе поднесе реФерат општ. суду, а овај, да одмах обезбеди дужну закупну цену а уговор закупа раскине. Сем тога кад год се каково општинско право или добро издаје под закуп износи се предмет одбору на решење по постојећем закону, којом приликом одбор може прегледати услове па и преправљати их. ТТТто се тиче пречишћења односа између општине и кланичног друштва ту ће ствар проучити одборска секција за кланицу па ће се предмет у своје време изнети одбору нарешење. удела и краљица Симонида, којој нису могли бити угодни разлози ради којих се властела бунила. Али питање је само да ли је и краљ Милутин хтео да Стеван буде онако оштро кажњен као што се то на наведеном месту прича? Да ли је Милутин мислио да му сада ннје потребан Стеван, ради кога је — као што је речено онолико неприлика сам себи створио желећи дн му он буде наследник. По свој прилици овако није било. Да би себе задовољио, Милутину је доста било да Стевана одвоји од властеле, а од зетске нарочито; али тиме није могао бити задовољан краљ Драгутин. Напред је споменуто да је он у лето те исте године, када се Стеван побунио, долазио у Србију, па није неоправдано мислити да је он тада долазио баш због Стевана: да лично захтева да се његова права обезбеде од Стевана. Не може се рећи да краљ Драгутин из реченог разлога није тражио да се Стеван као бунтовник и велеиздајник казни смрћу. Али да ли је то Милутин као отац могао учинити; или: да ли је то од своје властеле смео учинити? 0 томе се ништа поуздано не може рећи, али сматрам да неће бити на одмет ако овде споменем своје домишљање о томе. У родослову се каже да је Милутин послао ослепљена Стевана своме тасту византијском цару Андронику, са његова два сина Душаном и Душицом. Питање је сада

Одборник г. Раденко ДраговиЛ налази да општини пропадају приходи од закупа с тога што она у уговоре о закупу ставља усдов за пдаћање закупне цене тромесечно а ако се иста не иодожи о року да се плати 12% интереса. Међу тим општина не треба да укида овај интерес већ да услови плаћања закупних цена месечно, пошто је закупцима међу којима има и сиромашних много лакше да плаћају закупну цену месечно него тромесечно. Одборник г. Јовсш Следеревац мшпљења јо, да би требало условити пдаћање закупне цене тромесечно унапрод, а, ако се иста не положи о року па ни за друга три месеца онда да се закуп раскине. Одборник г. Живојин ЈТериК, не налази разлог за изостављање усдова да закупац, ако о року не измири закупну цену, плаћа 12% интереса, јер ако < е тај усдов не би уносио онда би општина имала у том случају права на закони интерес, који износи половину оног који општина уговара, а тим не само што би закупци дабавије пдаћали закупну цену него би општина била на већој штети. Дакле смањење интереса не може бити никаква мера за бржу напдату општ. прихода већ је мера за то ревноснији рад дотичног чиновника и усдов да се закуп одмах раскине чим закупац о року не подожи штоједужан по уговору подожити, а дуг обезбедити и наплатити како из подожене кауције тако и из осталеимаовине закупчеве. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиА налази да се одбор удадио од предмета који је на дневном реду. На дневном је реду преддог одборника г. Боже Живковића да се изберу комисије за прегдед општ. послова у цељи реорганизације општине а не измена уговора који општина има са кланичним друштвом и прописивање усдова за издавање под закуп општ. права и добара. Кад се оно што ]е на дневном реду реши онда се може решавати и ово друго. Хоће сад да говори о ономе што је на дневнзм реду. Налази да је предлог одборника г. Живковића неоправдан са следоћих разлога: чега ради да Милутин шаље Стевана са децом своме тасту цару Андронику, кад Стеван, као слеп човек, није могао више бити опасан и да је остао у Србији? Сем тога у родослову има помена да Стевану није вид био потпуно уништен, тејепосле смрти свога оца објавио по својој земљи да види. 1 Стога није неоправдано замишљати да су догађаји на овај начин текли. Краљ је је Милутин поступком Стевановим допао у веома незгодан положај: с једне је стране краљ Драгутин тражио да се Стеван оштро казни за покушај да му одузме оно зашта се он раније дуго свађао са краљем Милутином; с друге стране Милутин није Стевана смео оштро казнити бојећи се новог покрета властеоског, а није ни желео то учинити, јер би се тиме лишио јединог законитог сина и наследника, коме као да је, као што ће се доцније видети, ипак спремао оставити престо. Стога је Милутин морао тражити излаза. (Наетавиће се)

1 „Тамо бо 1еште и>Ље (Андроник) и (Стевана) вв роукоу свогего проразулгћ 1 .1 ко не до кон г.ца видкниге очик) 1вго от 1,1бто к;моу бнетк, по благово.т!бник1 божир." Дан., Животи, стр. 168.