Београдске општинске новине
Год. XXI
Број 12 нова. Чланарину и имена прикупљених чланова ваља слатн друштвеном благајнику г. Стојану Солдатовићу, трговцуу Београду, а за Београд: теразиски и палилулски кварт друштвеном благајнику г. Стојану Солдатовићу, трг , Кр. Александра ул. бр. 6; варошки и дорћолски кварг г. Илији Милишићу, трг. код Бел. Школе; савски кварт г. Арси Кржићу, трг. на малој пијаци; врачарски кварт (источни и западни врачар) г. Тривуну Петровићу, трговцу, у ул. „Во1'воде Миленка" бр. 58, а становници Сарајевске улице (Три Кључа) и околине г. Марку Колаковићу, трговцу у Сарајевској улици бр. 58. Упис у чланство и примање чланских уплата за Србе Мухамедове вере врши МустаФа Ефендија Скопљаковић, имам Бајрак-џамије у Београду. Члаеова ће бити: 1. Редовни, који ће годишње по 6 динара или 6 круна плаћати. 2. Утемељачи, који ће по 20 днн. или 20 круна годишње плаћати. 3. Добротвори, који ће плаћати годишње по 100 д. или 100 кр., или онај који легатом завешта удружењу вредносг од најмање 500 дин., које се може и у тромесечним оброцима платити, и 4. Почасни, који је стекао особите заслуге за остварење циља овога друштва, а прима га гл. скупштина на предлог управе. Сваки пријављени члан добија код дотичних благајника надлежном влашћу потврђена друштвена правила. 2. марта 1903. године Београд Управа „Босанско-Херцеговачког Удружења" Председник: Луна Ћелови-к. Подпредседник: Милан Стојанови-к. Секретари: Мустафа СнопљановиА, Божидар Нинашинови-к, Алвнса Ј. Поповик. Благајник: Стојан Солдатовик. Одборници: Илија Милишик, Сима Ристик, Марно Нолановик, Тривун ПетровиА, Арса Нртик, Тривун Симик, Тодор Елановик и Јефто Драгик. Обраћамо пажњу на овај проглас и на ово друштво. Ако је ико заслужио помоћ и моралну и материјалну, то су заиста заслужили Срби у Босни и Херцеговини, који су немилостиво бачени у тешко ропство, које они нису заслужили. Ми ово друштво најтоплије препоручујемо, а услови су тако повољни, да ће свакоме могуће бити, да у то друштво ступи. Доносимо штатуте тога друштва који гласе: ПРАВИЛА „БОСАНСШЕРЦЕГОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА" I Име, циљ, седиште, печат и језик друштва. Члан 1. Босанди и Херцеговци, који живе у Србији, оснивају удружење. Име је томе удружењу: „Босанско-Херцеговачко удружење". Члан 2. Циљ је удружењу: морално-литерарно и по могућству материјално помагање својих земљака. По могућству удружење ће имати свој јаван орган. Члан 3. Седиште је удружења у Београду.
— 89 —
Члан 4. Печат удружења је у наоколо у кругу натпис: „Босанско-Херцеговачко удружење," српским, ћириловским словима, а у средини то исто турским словима. II Чланови, њихова права и дужности. Члан 5. А) Чланови. Чланова имаде: 1. Редовних, 2. Утемељача, 3. Добротвора и 4. Почасних. Ад. 1. Редован члан овог удружења може постати свако лице, које плаћа годишње по 6 динара (за иноземство 6 круна, или 6 Франака), а кад удружење покрене свој орган, сваки члан добијаће исти бесплатно. Ад. 2. Члан утемељач може бити свако лице, које годишње уплаћује по 20 динара (иноземетво 20 круна или 20 Франака), или који уплати једном за свагда 100 динара, (за иноземство 100 круна, или 100 Франака). Уплата од 100 динара дозвољена је и у тромесечним ратама за једну годину. Ад. 3. Члан добротвор може постати свако лице, које унлаћује годишње по 100 динара (иноземство 100 круна, или 100 Франака); или онај који легатом завешта удружењу вредност од најмање 5(Ј0 динара. Унлата од 500 динара дозвољена је и у тромесечним оброцима за 1. годину. Ад. 4. Члан почасни може постати свако лице, које је стекло особите заслуге за остварење циља овога удружења, а прима га главна скупштина на предлог управе. Б) Дужности чланова. Члан 6. Сви редовни чланови дунши су своје улоге унапред уплаћивати, ;ј, остали чланови по члану 5 — од 2 и 3. В) Права чланова. Члан 7. Сви чланови имају на главној скупштини право гласа, право избора управе као и право да могу и сами на то место бирани бити, осим оних чланова, који су судски кажњени губитком своје части. Казне због политичких преступака су неурачунљиве. III Сретства удруже&а. Члан 8. Сретства удружења јесу: 1) Уплате својих чланова. 2) Прилози од приређених забава и јавних предавања. 3) Добровољни прилози и поклони. 4) Легати, IV Престанак чланства. Члан 9. Сваки члан престаје бити чланом овога друштва: 1) Кад престане друштво дејствовати. 2) Кад члан не уплати своју чланарину. 3) Кад ма у коме виду противу друштва ради. Члан 10. Редовне чланове искључује одбор сауправом у пуној седници, а остале искључује скупштина. Члан 11. Ни у коме се случају улози не враћају. У V п р а в а. Члан 12. Управа се састоји из 15 лица, и то: 1) редовног председника, 2) редовног подпредседпика, 3) редовног благајника, 4) три секретара и 5) девет одборника. Члан 13. Управу бира главна скупштина, а ова изабира међу собом пр едседника и подпредседника. Она је одговорна за целокупан рад. Члан 14. Чланови управе бирају се на три године али по истеку сваке године једна трећина управе измењује се и то кодком. Чланови ове трећине могу поново бирани бити, исто тако по истеку од три године и цела управа. Члан 15. Чланови управе врше своју дужност бесплатно. Члан 16. У јавности, према властима, као и у коресподенцији удружење заступа председник, нодпредседник иједан од ове двојице опуномоћени одборник. \Ч Одборске и скушптинскз седнице. Члан 17. Одборских седница имаде: 1) редовних и 2) ванредних. Редовне седнице морају се свакога месеца једном сазивати, а ванредне по потреби. Члан 18. Одборске као и ванредне седнице сазива председник или његов заменик. Члан 19. Предмети одборске седнице решавају се већином гласова. Члан 20. Девет одборских чланова нужно је, а да би се решење могло донети; испод овога броја решења нису пуноважна. Члан 21. При свакој седници мора се тачно занисник водити, који се у првој идућој седници мора оверити. Члан 22. Скупштинеке зборове сазива управа путем јавности, најмање 15 дана пре одржања истих. Члан 23. Скупштинских зборова имаде: 1) редовних и 2) ванредних. Редовни зборови држе се један пут годишње у месецу мају, а ванредни по потреби. Члан 24. Да скупштински зборови могу решења доносити, мора у њима бити три четвртине чланова, који живе у месту, у коме се скупштински зборови држе.