Београдске општинске новине

Број 15

106 —

Год. XXI

Дућан бр. VI Хаиму РаФаиловићу, старинару, по годишњу закунну цену од две стотине осамдесет и три динара. Да се за издавање под закуп осталих дућана у овоме извешћу економног одељења назначених држи понова лицитација. XV На преставку управе државпе статпстике од 22 децембра пр. године Бр. 9850, спроведеиу суду актом Управе града Београда АБр. 11908, — одбор је решпо: Одобрава се оиштинском суду да може у овој години утрошити на терет буџет. партије на непредвиђене потребе суму од тридесет динара за набаву публикације података последњега пописа становништва и домаће стоке у Крал>евини Србији. XVI По прочигању акта Управеграда Београда АБр. 11777/902 и АБр. 363, и управе точидерске економије АБр. 521, која се односе на споразум пзмеђу београдске општине и министарства народне привреде о закупу зграде топчпдерске економије, у којој је топчидерска нолиција за смештај канцедарија топчидерске подипије, — одбор је рошпо: Овлашћује се општински суд, да ступи у споразум са министарством народне привреде о закупној годишњој цени коју бп општина београдска имала да плаћа топчидерској економији за зграду њепу, у којој су канцеларије топчидерске полиције. XVII По размотрењу акта која се одиосе наподизање шупе за смештај свију општинских возова АБр. 2165, — одбор је решио: Да се овај предмет ко.ји се односп на подизање шупе. за смештај свију општ. возова упути на оцену и мишљење одборској секцији за грађевинско одељење. XVIII Застуаник ирецсецника општине извештава одбор да је одбор у седници својој од8. а>ебруара 1902 године решио : „да се за начиње-

ну каллрму пред имањем регулационог фоидз постојећем у Глумачкој удици одужи певачко друштво „Станковић", као погрешно задужено, а да се за исту каллрму задужи држава српска и ова калдрма од ње наплати." Кад је држава у 1892 години пренела у својину београдске општине сву својнну регулационог ФОнда са свима његовим примањпма и давањима и кад је овај плац — имање регулацпоног Фонда, онда ве може бити државни нити се држава задуживати за калдрму пред истим имањем саграђену. За калдрму саграђену пред пстпм имањем које је као својпна регулационог Фонда прешло у својипу београдске општине није се могло задужити ни певачко друштво „Станковић" ни држава, већ једино ;сопственик истог, а то је општина. Али како општина не може сама себи дуговати, то предлаже да се ово општинско потраживаље за калдрму пред овим плацем — имањем регулационог ®онда из општинских књига изведе као погрешно уведено а регулациони фонд општине на исто земљиште убаштини и са истим земљпштем располаже и поступа као и са свима остадим земљиштима овога ФОнда. По сасдушању тога, — одбор је решио: Усваја се у свему овај предлог заступника председника општине с тим, да се регулациони фонд београд. општине на овај плац што скорије убаштини. Овим се решењем замењује решење општ. одбора од 8. Фебруара 1902 године АБр. 1175. XIX По прочитању акта АБр. 1827, која се односе на закуп зграде за смештај канцеларије кварта палилулског од првог маја ове године, — одбор је решио: Да се понуда г. Јована Ђорђевића, војно -судског пуковника, којом је општини понудио за смештај канцеларија кв. палилулског под закуп зграду своје жене, која постоји у скопљанској улици за годишњу закупну цену од 3600 динара, одбаци, а да се за смештај канцеларија кварта палилулског задржи и даље под закуп за време од првог маја ове па до првог маја хиљаду девет стотина шесте године под

место 1450,80 дин. колико сад пдаћа, — одбор је решио: Да се ова понуда одбаци и за издавање подзакуп овог плаца држи лицитација. XII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 2231, о држаној лицитацији за издавање под закуп два општинска киоска у парку калимегданском, — одбор је решио: Да се два општинска киоска у парку калимегданском издаду под закуп под прописаним погодбама за време од првог априла ове па до првог априла хиљаду девет стотина четврте године Радовану Анђелићу, овд. каФеџији, за цену од две стотине педесет и један динар и пет пара динарских. XIII По прочитању акта Владимцра Миловановића, бив. општ. службеника АБр. 2055, којим нуди општини на име закупне цене 860 динара за кућу општинску постојећу у улици Краљице Наталије бр. 20, а за време од првог маја ове годино, — одбор је уешио: Да се ова понуда одбаци п остане при решењу одбора од 25 Фебруара тек. године АБр. 1584, којим је иста кућаиздата под закуп Марији Филиповићки. XIV По прочитању извешћа економног одељења АБр. 2156, о држаној дицптацији за издавање под закуп општинских дућала у удици Краља Александра где су старинарске радње, — одбор је решио: Да се општински дућани у улици Краља Александра, где су старинарске радње издаду под закуп под прописаним погодбама а за време од првог маја ове па до првог маја хиљаду девет стотина шесте године и то: Дућан бр. I Јакову Адуту. старинару, по годишњу закупну цену од две стотине и педесет динара; Дућан бр. IV Леону Пинто, старинару, по годишњу закупну цену од две стотине деведесет и шест динара; и

ПОДЛИСТАК

ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА написао МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ (12) — 1 *;* •*Ни једна ни друга претпоставка не може се потврдити подацима који о томе изречно говоре, али се још мање може потврдити претпоставка да је краљ Милутин можда мислио оставити престо другоме своме сину Константину, пошто је мислио да је Стеван доиста слеп и да према томе није за владу. 1 Све околности 1 Да је Миутин одредио себи за наследника Константина, мисли П. С. Срећковић; „По смрти Милутина (1322) дошао је на престо, по вољи бољара његов синовац Владислав, а по Милутиновој жељи требао је да дође на престо Константин." (Истор. срп. народа, II, стр. 271.). У овом је случају Срећковић за готово примио Пеачевићеву комбинадију; „СгесШиг ихогш Вћпопкиз агШша регГес1иш и( зреме шеШШае зеЛШота УкаДЈ81аи8 сагсеге, ЗДерћаппв иоЉиа осиПа ит1с4аге4иг е<; Соп84ап1тороНт 111 сиз^осЛат 1Ш88Ш8 8Н: геуега аи<;ет, и{аетиНа вићтоИа ас аре ДејесИз, Сош4апКпо раса!а виссевзш, Љгопиадие рагаге!иг".

утврђују претпоставку да је Милутин желео да престо наследи његова иородична линија која се наставља по Стевану а не она која се наставља по Константину. То се може узети као већ утврђен Факат. Шз4опа Зепчае стр. 253.). Да је неоправдано замишљати да је и о Константину било озбиљно говора кад је расправљано питаше о наслеђу престола, има неколико разлога. Претпоставка да је Милутин мислио оставити престо Константину, потиче од Пејачевића, чије су речи горе наведене, а ту је претпоставку потпомогао ШаФарик новом једном: да је Константин са краљевском титулом владао у Зети, са седиштем у Скадру („Гласник" IX, стр. 272.). Ту своју претпоставку оснива ШаФарик на томе што се нашао новац на коме се спомиње неки краљ Константин са седиштем у Скадру (<1. гех Сопв^аиШша и 8. 81е1'апи — 8си1ап) те изводи да је то навац овога Константина. Кад би ово било истина онда је чудновато како се он нигде не спомиње у дубровачким актима, и ако би се то могло очекивати стога што је тај крај био у тееној вези са Дубровником, а још би било чудноватије што га ни родослов нигде не спомиње. Али и без тога, Љубић је посумњао у то мигпл>ење, па каже: „баСапк (61аз. III, 219. и IX, 271.) ро Напш 1 2апеШ рпр1аије поуас Копа^апМпи ати кгаЏа МПиМпа, рптесијисј, (1а пе тоге 1>Ш Кош4ап4та г!а<1ајиса око Бгаеа, розЈо зе шје кга1јет пах1\-ао. Ке&о зротепхсј 8г1)акј пегпаји иат розуе шз4а кагаН о 1от Копз1ап1ти, с1оат о Вејапоуи каги роДоаЈа, 1 с1аји ти га та!ег згћзки сапси. Оа1т (;о§а 8ау розао поуса 1 1егта пје^оуа рпкагији §а коуапа копсет XIV Ш росеЉот XV 8{о1јеса, пау1ааШ;о паНИ поусеп 81јерапа ОзЈоје ћозапзко^а кга1ја 1 аиугететт Ко1огзк1т; 8 се^а 8е 8кого ћег ћуојће <1аје ПП81Ш, с!а аи 1 Кои84аптоу1 ђШ коуаи1 и Ко1оги Ш ћагет ос1 ко(:ог8к1ћ гас1тка (Цјић1с, Ор1з поуаса, стр. 188.). Ако је мало разлога са ко .јих је Љубић овај новац придао Константину Дејановићу, пошто овај није никад владао у Скадру (В. „Наставник" за 1894 год. стр. 136.), није неоправдано што

Има само да се реши питање да ли је краљ Милутин желео да га наследи Стеван или Душан? Ако би било да је МиЉубић каже да је тај новац из доцнијег доба — с краја XIV веке. То је вероватно и стога што се то мишљење слаже са једном од двеју Ковачевићевих хипотеса: „1.Ако је натиис на новцу добро прочитан, онда се нлш потврђује белешка српских позних љетописа, да је Милутин имао сина Константина који је погинуо у борби око краљевске власти с братом Стеваном Дечанским, те би новац био овога Константина. — 2. Ако је натпие погрешно прочитан, те ако место (1. гех треба читати тгех, онда би новац припадао Копстантину МерешиИу, сину Жарка Мерешића а сестрићу Константина Дејановића, који је збиља 1395 године владао земљом око Скадра" („Наставник" за 1894, стр. 136 нап. 2. 0 овом Константину Мерешићу ■или, како Јиречек каже: Мркшићу — види више „Спониа" XI. 1892, стр. 16 е! раазпи, и N. Јог^а, 1»Го(;е8 е1 ехћ-аИз роиг зегућ- а 1' 1т1оЈге <1е8 Сг018а<1е8 аи XV 81ес1е. Топ1, II, Рапа 1899, раазћп). Да је само ова друга Ковачевићева хипотеса оправдана — а доиста је могуће да је Наније, не познавајући добро словенска имена, цогрешно место тгех прочитао <1. гех — може се доказати још на један начин. По причању Цамблакову Константин је погинуо у боју са Стеваном убрзо после Богојављења 1322 године — најдал.е око Ускрса — а то је, од дана кад је Милутин умро, врло мало времена да му падне на ум, поред осталога, да и новац кује. А узети да је Константин тај свој новац ковао још за живота очева, значило би рећи да је у то доба поред владаоца ијошнеко имао право ковања новца у српској држави, зашто до после оног властеоског расула 1366 и 1367 године нема више примера. Па и после тога кују свој новац само она вдастела која су више или мање лезависна. Поред овога има разлога помислити да Милутинов син Константин није ни владао у Скадру јер се то ничим не може потврдити. Неки летописи забележили су да је он сахрањен у Звечану (баГапк, РатаЉу 1873, р. 70; Ја§1с, Ет ВеНгад гиг зегМзсћеп Аппа-