Београдске општинске новине

Број 15

107 —

Год. XXI

досадањим погодбама и досадању закупну годишњу цену зграда масе пок Др. Лазе К. Лазаревића, у којој су сада канцеларије истог кварта, ако маса пристане да о свом трошку изврши на истом имању доправке, преправке и оправке, које је кварт палилулски тражио актом својим од 20. јануара ове године Бр. 608 заведеним код општ. суда под АБр. 669. XX По прочитању акта г. министра грађевина од 20 Фебруара 1903 г. Бр. 895 којим извешта оишт. суд, да је са раздога у истом акту изложених намеран, да одобри измену регулације на Савинцу, коју је тражила Богословија Св. Саве и нрепоручује суду да овај предмет нонова узме у најозбиљнију свестрану оцену идаунајкраћем могућем року пошаље министру грађевина образложено мишљеље комисије за ревазију регулационог планаграда Београда заједно са својим предлогом по истом предмету; као и по прочитању мишљења комисије за ревизију регулационог плана града Београда по истом предмету, и осталих акта овога овога предмета АБр. 2351, а посде потребног обавештавања, одбор је решио: Да се одговори господину министру грађевина да општина нема ништа противу регулације Савинца као што тражи управа Богословије Св. Саве, ако би она откупила о свохме трошку и за свој новац сва имања која су потребна за подизање Богословије и Митрополије између Крушедолске улице и новог плаца цркве Св. Саве, као што управа Богословије у свом акту тврди. Дакле само у том случају општина одустаје од првобитне регулације између речених улица. XXI По прочитању процене непокретног имања Марине, супруге Димитрија Сганковића овд., које постојн у Светогорској улици бр. 40, а које се има екснроприсати у цељи регулације исте улице; као и по прочитању молбе исте АБр. 2268, којом са разлога у истој изнесених моли, да јој се пе екснроприше и зграда већ само земљиште а да јој се зграда и цело земљиште подзида и улазак у двориште направи па кад лутин доиста после веровао да је Стеван заиста слеп, онда би ово питање тим било решено: могло би се узети као сасвим поуздано да је Милутин себи за наследника одредио свога унука Душана; а наново напомињем да је у свему неосновано оно што Јиречек каже да је крал> Милутин оставио за собом непречишћено питање о своме наследнику. Али ако би се примила • она друга претпоставка: да је Стеван са знањем очевим крио да види, онда остаје отворено питање: ко је био прави наследник Милутинов? Да је Милутин, и после повратка Стеванова из Цариграда помишљао баш Стевану оставити престо, нема се на основу И.чНк, „Агсћгу Шг з1ау. РћПо1о^1е" В(Ј. ii, 1877, р. 82; Љ. Стојановић, Отари српски хрисовуљи, акти, итд. „Сноменик" iii, 1890, стр. 98, 131), а то би могло бити ако је сукоб између њега и брата му Стевана био негде близу Звечана. А ово би мотло бити само тако ако је област Константинова била у бливини, јер је тешко замислити да би му Стеван допустио да из Скадра допре чак до Звечана. Ирема свему овоме јасно је да о Константину нема у споменицима ниједнога поузданога података, те се може с разлогом посумњати да је тај човек, као рођени брат Стевана Дечанскога, уопште и постојао. Али и ако би се ипак могло веровати да је Милутин имао сина Константина, онда је ово све што сс о њему може казати: он је у забуни, која је настала после смрти Милутинове, иокушао да се користи, али гаје Стеван брзо савладао и погубио.

буде правила нову зграду, да се на лице повуче, — одбор је решио : Да се Марини Станковић, исплати из општинске касе на терет партије бр. 205 расхода буџета I по овој процени за две стотине шесет и четири кв. метраиједан кв. десиметар зешљишта које јој се експроприше за регулисање светогорске улице по петнаест дин. од квадратног метра свега три хиљаде девет стотина шесет динара и петнаесг пара дин; а за деведесет и шест кв. мегра и осамдесет и два кв. десиметра зграде која се услед сечења у једном делу има порушити сва по двадесет и пет динара од кв. метра, свега две хиљаде четири стотине и двадесет динара и педесет пара динарских. Дакле и за земљиште и за зграду свега шест хиљада три стотине осамдесет динара и шесет и пет пара дин. пошто зграду, од коједобивени материјал да остане њена својина, поруши и пренесе на регулац. фонд општине тапију од земљишта које се експроприше без икаквих терета. Да се од тражења да јој се зграда не руши већ подзида као и дајој се цело земљиште подзида и улазак у двориште направи одбије као од тражења неумесног. XXII На представку одборника г. Димитрија Наумовића а по предлогу одборника г. Јована Смедеревца, — одбор је решио: Да се у будуће приликом извођења варошке регулације води рачуна о томе: да ли у позадини приватног имања од кога се експроприше извесан део постоји општинско имање, па ако постоји, онда да се по могућству првенствено од тог општинског имања даје приватнима у земљишту накнада за имање које имсе експроприше. XXIII По прочитању акта АБр. 1812, која се односе на поливање варошких улица ради одржавања чистоће у вароши, — одбор је решио: Да се за поливање варошких улица ради одржавања чистоће у вароши поред средстава, којима за то општина сада располаже набаве и следећа средства и то: чега тврдити; ниједан податак у изворима, ниједна иначе околност не може да потврди ту мисао. Међутим да је помишљао на Душана, има један податак који то истина недовољно и посредно нотврђује, а тако исто на таку претпоставку наводе и неке околности. Податак, на основу кога би се могло мислити да је Милутин желео да га Душан наследи, налази се код Цамблака. Причајући о повратку Стеванову из Цариграда, Цамблак каже: „0н же (Стеван) сина, иже от Константинова града с н>им иршидшаго својему јего деду кредаст." („Гласник" XI, стр. 63.). Због тога Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић пишу у својој „Историји српскога народа" (стр. 105.): „Милутин да Стевану на управу Будимље а код себе задржи Душана." Кад се пак има на уму да је Душан раније са оцем ишао у Цариград, онда је оправдано питање зашто га и сада деда није послао са оцем, кад је још био нејачак (било му је тада око 11 година)? Овај поступак Милутинов наводи на мисао да је, видећи да је и сам Стеваи зашао у године (било му је тада око 45 година), анадајућисе можда даће и сам још дуго живети, задржао Душана

Три комада пумпи за пуњење сака са по 10 м. црева за сисање и по 10 м. црева за притискивање; једна баупумпа са 2 м. шир. црева за сисање; троја кола дрвене конструкције за поливање са по 1,50 куб. м. садржине са прскалицом у виду савијене цеви са рупама или другог каквог система, изузев турбине, јер су таква простија и јевтинија. ПГго се тиче запреге да се узимају под најам волови за вучу. Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет општ. готовине по добивеном за то надлежном одобрењу за одржавање чистоће у вароши утрошити суму од девет хиљада динара.

РЕДОВНИ САСТАНАК 14 марта 1903 гад. Председавао заступнак председника оиштиае кмет г. Владимир Лацковић. Од одборника била: г. г. А. Шток, Т. Цинцар-Јанковић, Д. Ђ. Мидовановић, Св. Јанковић, а. Н. Крсмааовић, Мах. М. Ђорђеваћ, Љуба Дојчановвћ, Милош Валожић, М. Н. Клидис, Д. Тадић, а. Ј. Аисентијевић, Петар Новаковић, К. Теодосијеваћ, Ђорђе Н. Петровић, М. Штрбић, Лазар М. Матић, Урош Благојевић, Р. Драговић, Дамњан Стојковић и Никола И. Димитријевић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан 1'е записнпк одлука седнице држане једанаестог марта тек. године и примљен без измена. II По прочитању акта кв. палилулског АБр. 2485, којим тражи уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања: Марија Димитријевић —Лордовица, обављачица проститутске радње и да мује непозната: Даринка жена Михаила Крстића, пиљара. III По прочитању акта Улраве града Београда АБр. 2427 и 2441, којима тражи мишљење општ. суда по молбама : Даринке Гергинове, слово-слагачице и Томана — Букотина — Бацановића, ђака, због пријема у српско поданство, — одбор је изјавио мшпљење:

на своме двору да га спрема за свога наследника. 1 Ово би донекле потврђивало и то што је Стеван истога, дана, кад се сам венчао краљевским венцем, венчао и Душана. А то што је Стеван ипак заузео краљевски престо, могло је бити и стога што је Душан био још нејак (1321 године била му је 12-та година), кад је Милутин умро, те је у ствари Стеван краљевао као намесник Душанов. Кад би се ова претпоставка могла нотврдити поузданијим подацима, онда би нарочито у другој светлости синули узроци буни Душановој у 1331 години а и узроци још неких мање значајних догађаја на којима ће бити речи у другоме делу овога излагања.

1 Имајући на уму каки су уопште подаци које нам за историју живота и владавине Стевана Дечанскога даје Цамблаков спис, могло би се рећи да је и овај податак непоуздан. Али ово мишљење наје сасвим оправдано; јер ако се вна зашто је Цамблак много што шта измислио што се Стевана лично тиче, не може се рећи вашто би измишљао и оно што се Стевана нимало не тиче. И доиста догађаји и Факта која немају тесне везе са Стенановом личношћу, а која спомиње Цамбдак, дају се скоро сва другим цодацима потврдити, док је са оним што се Стевана лично тиче сасвим друкче. Према томе је оправдано узети да је Цамблак истину казао, кад је казао да је Милутин, пославиш Стевана у Будимље, Душана задржао код себе.