Београдске општинске новине

Год. XXI

- 174 —

Број 29

Београдском гра^анству Његово Величанотво Краљ на предлог Господнна Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета на основу чл. 54, 100 и 101. Устава земаљског и чл. 1. и 2. закона о изборима народних посланика, благоволео је превисоким указом својим од 24 јуна тек. године решити: I Да се на дан осмог септембра 1903 године изврше у целој земљи избори народних посланика за четворогодишњу скупштинску периоду 1903, 1904, 1905 и 1906 годину по Пронисима закона о изборима народних посланика. II Редовна Народна Скупштпна за 1903 годину сазива се на дан ирвог октобра ове године у Београду. Овај превисоки Указ Његовог Величанства Краља суд београдске општине објављује београдском грађанетву ради знања и управљања. Од суда београдске општине, 27 јуна 1903. год. АБр. 5708, Београд.

У СТ АВ ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ

(НАСТАВАК) Чдан 144. Државни савет има ове дужности; 1) да на позив Владе израђује законске предлоге и нацрте административних наредаба од општега значаја, и да даје Влади своје мишљење о предметима које би му она поднела; 2) да проучава законске предлоге, које Влада подноси Скупштини, или који су потекли из скупштинске иницијативе, и да даје своје мишљење о њима. Ово мишљење саветско није обавезно ни за Скупштину ни за Владу, али се ипак мора увек у целини саопштити Народној Скупштини пре него што она узме дотични законски предлог у претрес. Осим тога Савет може одредити из своје средине једног или два своја члана, који ће у Скупштини заступати његово гледиште. Скупштина и Влада могу одредити свака за своје предлоге рок у којем Савет има поднети своје мишљење; Савет може тражити да му се тај рок продужи. Али ако и после продуженог рока Савет не поднесе свој извештај и своје мишљење, Скупштина ће без њега прећи на претрес и на решавање. 3) да саставља кандидациону листу на упражњена места у Главној Контроли и у Касационом и у Апелационом Суду; 4) да доноси завршна решења о жалбама које се тичу избора за окружне

скупштине и одборе, и општинских избора; 5) да као дисциплинарни суд суди државним чиновницима; 6) да расматра п решава жалбе против министареких решења у спорним административним питањима. Ова решења Државног Савета обавезна су за мини стре; 7) да решава сукобе између адмипистративних власти; 8) да одобрава делимичке издатке из општега кредита, одређенога буџетом за ванредне потребе, као и делимично употребљавање кредита одређенога на грађевине, у колико би издатак у појединим случајима био већи од суме, коју министар може сам по закону располагати 9) да одобрава изузетно ступање у српско грађанство; 10) да одобрава поравњања између државе и појединих лица, која би се по државне интересе као корисна показала; 11) да решава, да ли по закону има места заузимању непокретних добара за опште народну потребу. 12) да разматра и решава по жалбама против указа, којима се вређају закона приватна права. Главна Контрола има права да се жали у име државе, ако је указом повређен какав државни материјални интерес у корист појединаца; 13) да расматра и решава по жалбама против министарских решења, донесених по предметима за које министар није по закону надлежан, или, које прелазе круг његове законом одређене власти. Ова су решања обавезна за министра; 14) да врши послове, који би му разним земаљским законима одређени били. Члан 145. Пословни ред у Државноме Савету одредиће се особеним законом. ДЕО VIII Судска власт Члан 146. Судови су независни. У изрицању правде они не стоје ни под каквом влашћу, но суде и решавају само по закону. Никаква државна власт, ни законодавна ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити за конодавну или управну власт. Правда се изриче у име Краља. Члан 147. Никакав суд ни судско уређење и надлежност не може се установати друк чије осим законом. Али никада и ни под којим именом не могу се установити ванредни или преки судови или комисије за суђење. Члан 148. Установа пороте задржава се. Њезину надлежност одређује закон. Члан 149. Судови су у Србпји: првостепени, Апелациони и Касациони Суд. За целу Србију биће само један Касациони Суд, који не суди о делу него само о праву.

Овај Касациони Суд решаваће и о сукобима између судске административне власти. Председник Касационога Суда има чин државнога саветника. Члан 150. Ни један суд не сме никога узимати на одговор, ако по закону није надлежан. Члан 151. За изрицање правде у судовима морају бити најмање три судије. Само за предмете мање важности. крпвичне и грађаиске, може се законом завести суд у коме ће судити један судија Члан 152. Суђење је у судовима јавно, осим случаја где суд нађе да ваља иск ључити јавност ради реда или морала. Судије се саветују и гласују тајно, а пресуда се изказује гласно и јавно. У свакој пресуди и сваком реш ењу морају се навести разлози и законске одредбе па којима су они основани. Члан 153. У свима злочинима оптужени мора имати браниоца од како се под Суд стави; но ако он не одреди себи браниоца, сам Суд ће му га поставити. Окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у предхед;;'ој истрази, у свима кривичним делима. Члан 154. Све судије поставља Краљ. Председници првостепених судова постављају се по двема листама, од којих једну предлаже Касациони, а једну Апелациони Суд. Председници и чланови Касационога и Апелационога Суда постављају се такође по двема листама, од којих једну предлаже Државни Савет, а једну Касациони Суд. У свакој кандидационој листи мора бити два пута онолико кандидата, колико има унражњених места. Кандидати могу бити исти и на једној и на другој листи. Судије првостепених судова постављају се по листи, коју предлаже министар правде са председницима Касационог и Апелационог Суда. У листи мора бити два пута онолико кандидата, колико има упражњених судијских места. Члан 155. Не могу бити судије у исто време у једноме суду, нити заједно судити, сродници: по крвк и у правој линији у коме било степену, у побочној до четвртога стецена завршно а по тазбини до другога степена завршно. Члан 156. Судија може бити само онај Србин који је, уз друге законске услове за државну службу редовно свршио правни Факултет у Србији или на страни. У првостепеном суду може бити судија само онај који је наврпгао 25 година, а у вигаем суду онај који је навршио 30 година живота. За председнике у првостепени и судвје у Апелационом Суду тражи се још да су служили најмање 5 година као судије првостепених судова, или као секретари министарства правде, или виших су-