Београдске општинске новине

Број 29

— 175 —

XXI Год.

дова, или као редовни проФесори права у Великој Школи, илп да су за 7 година радили правозаступничке послове као јавни правозаступници. За председника у Апелационом и председника и чланове у Касационом Суду, поред захтева изложених у првом одељку овога члана, тражи се још да су 10 година као судије, или као редовни прОФесори права у Великој Школи служили, или да су 10 година радили правозаступничке послове као јавни правоступници, или да су били 5 година чланови Апелационог Суда или председници првостепених судова или да су били министри правде. Не могу бити бирани нити постављени ни за председника ни за судију ма кога суда они, који су дисциплинарном пресудом Касационога Суда отпуштени из судске службе или који су пресудом редовних судова за просте, неполитичке, злочине или преступе изгубили судијску службу. Ове одредбе не вреде за судије, који нису државни чиновници. Члан 157. Судије су у својим звањима сталне. Судија не може бити лишен својега звања, нити ма под којим изговором уклоњен са дужности против своје воље, без пресуде редовнихсудова или дисциплинарне пресуде Касационог Суда. Судија не може бити тужен за свој судски рад без одобрења Касационог Суда. Судија може бити премештен само новим постављењем по својем писменом пристанку. Судија не може бити стављен у пензију против своје воље, осим кад наврши 60 година живота, или 40 година државне службе, или кад телесно или душевно тако оболи да не може дужност да врши. Али са последњег случаја не може се судија ставити у ненсију без решења Касационог Суда. Члан 158. Судија не може примити вршење какве друге државне службе, изузев хонорарну проФесуру у правноме Факултету. Он не може ни привремено бити упућен на другу плаћену или бесплатну дужност. Члан 159. Нарочити закон одређује састав, уре^ење и надлежност војних судова, као и услове које морају имати њихови чланови. ДЕО IX Окрузи, срезови и општине. Члан 160. У окрузима постоје уз државне управне власти, као самоуправни органи: окружне Скупштине и окружни одбори. Њихов је задатак да воде бригу о чувању и унапређењу просветних, привредних, са обраћајних, санитетских и Финанцијских окружних интереса. Члан 161. Општине имају своју самоуправу. За вршење општинских послова има општински суд, општински одбор и општински збор. Члан 162. Општински су избори непосредни.

Члан 163. Право гласања при општинским и окружним изборима има сваки српски грађанин, члан дотичне општине или округа, који, уз друге законске услове, плаћа држави 15 динара непосредне порезе на годину, рачунајући ту и стални државни прирез. Задругари који су навршили 21 годину, имају право бирања, ма колику непосредну порезу плаћали. Члан 164. Општинске власти, као и окружне скупштине и окружни одбори, поред оптинских и окружних послова у својим круговима, дужне су вршити државне послове које им закони одреде. 165. Нова се општина не може створити нити се обим општина може мењати, без одобрења законодавне власти. Члан 166. Сваки грађанин и свако непокретно добро мора припадати некој општини и сносити терете општинске, среске и окружне. Члан 167. Никакав окружни ни срески прирез не може се установчти без одобрања окружне скупштине, а никакав општински прирез без одобрења општинског збора. Округ, срез и општина не могу се ни задужити док то не одобри окружна скупштина или општински зборЗакон ће одредити у којим ће случајевима бити потребно за те прирезе и за то задуживање одобрење законодавне или друге које државне власти. Члан 168. Окрузи, срезови и општине могу, као и поједина лица, имати својег имања. Члан 169. Круг рада и уређење самоуправних окружних, среских и општинских власти и однос између њих и државних власти уредиће се нарочитим законима. ДЕО X Државне Финансије, државна економија, државно имање Члан 170. Сваки српски грађанин плаћа држави порезу. Пореза се плаћа по имућности. Члан 171. Нико се не може ослободити од плаћања порезе, ван случаја које је закон предвидео. Краљ и Наследник Престола не плаћају држави порезу. лТЕ бр. I.™ 8 172 Ник$јодд0 а : а, никаква милостиња или нагрг ? се дати из државне касе, ако 1 с на на закону. редити да

Члан 173. Сваке године Народна Скупштина одобрава државни буџет који вреди само за годину дана, Буџет се мора подносити Народној Скупштини у самоме почетку њезинога рада. У исто време подносиће се Народној Скупштини завршни прошлогодишњи рачун. Сви приходи и расходи државни морају ући у буџет и у завршни рачун. Скушптина не може предложене поједине партије буџета увећати, а може их смањити, или изоставити. Уштеда једне буџетске партије, или буџетске године не може се утрошити на подмирење потреба друге партије или године, без одобрења законодавне власти. Члан 174. Ако Народна Скупштина није могла да утврди нови буџет пре почетка рачунске године, она може продужити привремено буџет истекле рачунске године све док нови буџет не буде утврђен. Ако јс Народна Скупштина распуштена или одложена пре него што реши буџет, Краљ може продужити, уз пристанак Државног Савета, буџет истекле рачунске године најдуже за четири месеца. Члан 175. Руде су својина државна. Члан 176. Право монопола припада држави. Држава може пренети то своје право на другога, али само путем закона и на одређено време. Повластице (концесије) дају се само путем закона и то опет за одређено време. Рударске повластице дају се по специјалном закону. Члан 177. Државно имање образује сва покретна и непокретна добра и сва имовна права које држава као своја прибавља и држи. Само се законом може државно имање отуђивати, или оно и његов приход заложити или иначе оптеретити. Члан 178. Од државнога имања разликује се Краљево приватно имање, којим Краљ слободно раснолаже за живота и на случај смрти по одредбама грађанскога законика. За ово Краљево имање не вреди 2. одељак чл. 40. овог Устава. Трошкове за одржавање оних државних имања која се Краљу на уживање уступају исплаћује Краљ. ДЕО XI Главна Контрола Члан 179. За преглед државних рачуна постоји Главна Контрола као особено надлештво и рачунски суд. Законом ће се одредити у којим ће случајима против одлуке Главне Контроле имати места жалби Касационом Суду. Главна Контрола има председника и четири члана. И председника и чланове Главне Контроле бира Народна Скупштина из кандидационе листе коју саставља Др,-ч/х оУД<1