Београдске општинске новине

општ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

\х\\\\ххх\\\\\\\\\\\\х\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\х\ НЕДЕЉА 3. АВГУСТА 1903.

Број 34.

И 3 Л А 3

Е НЕ1ЕЉН0 ЈЕДАН-ПУТ

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

И Е II А : За Србију на годину 6 длнара на пода године 1 3 , За стране земље на годину 9 ,

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК НЕПЛДЂЕНА ПИСМА НЕ ПРПМАЈУ С

ДОЧЕК КРАЉЕВЕ ДЕЦЕ Обучен у свечано рухо, Београд је данас примио у своју средину Децу Н>еговог Величанства Краља Петра I, којује грађанство и многобројни народ, којп се из околних места беше сакупио у престоницу, најодушевљеније дочекао. -Тротоари улица, који од Саборне Цркве, преко Теразија, воде железничкој станици, били су прекриљени светом. пред којим чпњаше шпалир упарађена војска. Већ ^ко 8 часова изјутра, у дворском салону и на перону железничке станице били су окупљени: чланови дипломатског кора, члановн Државног Савета, Краљеви посланицн на страни, активни ђенерали, породице г. г. Министара и сви они, којима је по распореду дочека тамо место било одређено. На перону станичном била је унарађена чета телесне гарде Краљеве са заставом и војном музиком на челу. Одмах по доласку г.г. Министара, око 8 часова и четврт, на станицу је, са Својом свитом, дошао и Његово Величанство Краљ Петар, и пошто се, у салону, поздравио са члановима дипломатског кора и осталима, који су тамо присутни били,

обишао је почасну чету. За то време војна музика је свирала војнички „поздрав" Неколико минута касније указа им се воз с Краљевом Децом. Кад је воз ушао у станицу и стао, попео се у вагон Његово Величанство Краљ и отуда извео Његово Краљевско Височансгво Престолонаследника Ђорђа, Кога су присутни на перону поздравили одушевљеним усклицима: Живео. За њима су из вагона изишли: Његово Височанство Кнез Александар, млађи син Његовог Величанства Краља; Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелена, кћи Њзговог Величанства Краља; Његова Светлост Кнез Арсен, брат Краљев, са Својим сином Кнезом Павлом и свита, којајеЊихова Величанства допратила у Београд, а у којој беху г. Д-р. Ј. Ненадовић, секретар Његовог Вел. Краља и ОФицири, који су придати на службу Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Ђорђу. Престолонаследник је био у униФорми руског кадета, као и млађи брат Му а имао је преко прсију ленту Белог Орла. Њено Краљевско Височанство принцеза Јелена имала је на Себи свилену путничку тоалету, а Његова Светлост Кнез Арсен и Син Му Павле билц су у цивилу.

Његово Величанство Краљ повео је за руку Престолонаследника поред почасне чете, која јеодала прописну почаст, а за то време војна је музика такође свирала „поздрав." После тогаМује Његово Величанство Краљ представио чланове Краљевске Владе, а затии је председник Министарства, г. Авакумовић, поздравио Престолопаследника овим говором: Ваше Краљевско Височанство, Са осећајима искрене радости, у којој учествује сав народ, поздрављам, у име својих другова, народа српског, Ваше Краљевско Височанство топлом, срдачном добродошлицом. Српска земља дочекује Вас са одушевљењем; српски народ са поносом гледа у Наследника српског Краљевског Престола. Избором Вашег узвишеног Оца на престо Краљевине Србије, нама је отворена нова и сјајна будућност. Светло име Карађорђа; љубав и уздање српског народа да ће га Ваш Краљевски Отац повестп путем славе и величине; традиције Династије Карађорђевића,

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕМА НАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад паграђен са 400 дин., првом еидовданском иаградом Београдске Оаштине од 15. јупа 1899. год.Ј Мото: „бугппеп 181: 2\уаг Дег к1ете81е, аћег с1ег е(1е181е, {гисћШагез^е ипс! ћезз^е ТћеП с1ез Кбтдгешћез." РНе&гНг ЈУИНеГт V. ТаиЂе. Сремом се назива источни крај Славоније, који данас административно сачињава „Сремску жупанију." То је већином равна и родна област, која се простире између Саве и Дунава и захвата у простору 96 квадратних миља. Северним делом Срема пружа се Фрушка Гора (у дужини од 90 км.) у којој се налази 16 по наш народ знатних манастира. 1 Срем обилује речицама, родним земљиштем, живописним крајевима и лепим местима, у којима живи готово искључиво српски народ, кога има у Срему на четврт милиона душа. Главнији су градови: Вуковар, на ушћу Вуке у Дунав, седиште сремске жупаније (која са Славонијом и Хрватском спада под Угарску 1 0 тим манастирима, као и о другим сремеким анаменитостима, говориће се доцније.

краљевину). Рума, важно тржиште. Варадин са јаким градом на Дунаву. Карловци на Дунаву, седиште српског патријарха. Земун, најмногољуднији град сремски, лежи према Београду. Митровица на Сави, где се налазе остаци римског града Сирмијулга (ВГггпшт), по ком је и ова област добила име Срем. 1 Пошто смо у главним потезима изнели геограФски оиис Срема да разгледамо прошлост ове знатне и лепе српске покрајине.

I Срем од најстаријих времена до освојења бугарског [до год. 827.]. А. Срем од најстаријих времена до Сеобе Народа (375. г. по Хр.). По свом подесном и средишном положају на југо-истоку Европе, између Дунава и Саве, био је Срем, као равно земљиште, отворен и од вајкада изложен навалама свију народа, који су се с које било стране примицали средњо-дунавској низији. С тога у опште мало има области, које су у току 1 Римски назив бтшигп постао је од корени .«•», што значи тећи (грчки 'рчу 'рету, дат. пуиа, старо нем. 8*гоит, слов. струја и т.д.) Тај ее корен надази у многим именима, као: 1а{ег, 84гутош, бегтшз Гкод Фидипоиол.а) I и т.д. В. Лгееек, НеегвЈгаазе, стр. 36.

времена издржале толико најезда и проме ниле толико господара као Срем, Прастара историја Срема и суседног земљишта око Дунава и Саве није за сада ближе позната. Који су били први становници Срема, не може се казати, ма да се може утврдити по разним ископаним стварима, да је и у Срему било становника у преисториском добу. Још у XII веку пре Христа, по неким писцима живели би овде Венети. 1 Ну први народ, за који поуздано знамо да је живео у овим крајевима, па и у Срему, јесу Илири. 0 њима се зна, да су били сродни Трачанима (дакле ариског порекла); да су живели номадиским животом, а при томе били и врло ратоборни. Илири су живели по густим шумама, које су у то доба покривале Срем, до трећег века пре Христа, када се почињу претапати у друге народе. У првој четвртини IV века пре Хр. нападну са севера на Илире Еелти и преко Корушке заузму Панонију. Том приликом дошао је и Срем под власт Келта, управо келтског племена Скордиска. Скордисци су, поред околних области владали и над Сремом преко три столећа, све док их Римљани не покорише. Опи су били ратоборни, упадали су у суседне области и често их пленили.

1 Копхеп, \\ 7 аш1егип^еп Дег КеНеп, стр. 65—70.