Београдске општинске новине

Број 34

— 194 —

XXI Год.

— гарантују нам, да у Вашој млађаној снази Отаџбина види достојног потомка славних предака. Уђите, Краљевско Височанство, у постојбину Вашу; и верујте да у овој земљи куцају сва срца за Вас, да Вас у њој чека топла, истинска љубав народа. У нама свима живи само један осећај, осећај великих нада, што видимо своју Отаџбину поверену старању Владаоцапуног искуства, мудрости и преданости добру народном. А дочекујући данас Ваше Краљевско Височанство, уверени смо, да ћете Ви млађано покољење српско повести, кад буде дошло доба, стазом коју ће Вам указати Ваш узвишени Отац, стазом среће и напретка Србије. Бог јаки погледао је милостиво на нас, кад нам је даровао срећу повратка Династије Карађорђевића. Богу смо ми благодарни за то: њему шаљемо на благослов своје једнодушне усклике: Живело Ваше Краљевско Височанство; Живео престолонаследник Ђорђе. Говор г. Авакумовића присутни су прекидали бурним : Живео! Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Ђорђе одговорио је на тај поздрав овим речима: Госиодине Председниче, Од ерца благодарим на по здраву. Још у данима Мога детињства, када еам отночео говорити нашим драгим српским језиком, Отац Мијеказивао, да далеко од Бае има једна земља, која Гусарење илирско на Јадранском мору даде повода Римљанима, да се пред II пунски рат занимају и Балканским полуострвом; а пошто су Римљани освојили целу Италију и савладали Картагињане, премештају бојно поље крајем првог века пре Хр. око реке Саве. Године 85 пре Хр. потуку Римљани Скордиске и ови су били принуђени да се повуку нешто на север и исток од Саве. Управ после пола столећа (год. 35.) дође Октавијан до Сиска (Сисције), који освоји, па том приликом подвласти целу Славонију са Сремом. 1 Срем је тада постао делом провинције, коју су Римљани назвали Панонијом и која се на југу простирала нешто и преко Саве, а у прво време по освојењу била је под управом проконзула провинције Далмације. За ово освојење Паноније латински писац Дион Касије вели за императора Октавијана: „Нити је био увређен од Панонаца, нити им могаше какво злочинство пребацити, већ је једино из тога разлога на њих пошао, да своју војску у боју вежба и туђим добром храни, држећи све оно за праведно, што чини јачи над слабијим." 2 Римл>ани нису имали много обзира према староседеоцима. Отуда се 6-те го1 АМопз Нићег, Оеа^еггеЈсМасће (Је8с1псћ1;е, свеска I, страна 10. 2 ЈНја Окги$1с, 8пјетас, Агкју т.а роу. ји^. IV, стр. 203.

Ми је Отаџбина, коју треба да волим. У Мојој души вазда су живели енови о Србији, о њеним лепотама, горама и дубравама. Жудео еам да видим Отаџбину. Данасмије иепуњена Моја најдража жеља: дошао еам у Отаџбину. Ја доноеим Отаџбини и народу српском чисту млађапу душу и врело срце, да љубим Отаџбину. Од ерпеког народа очекујем, да Ме нрими као еина мајке Србије, као ирвог и највернијег поданика Његовог Величанетва Краља, као праунука Карађорђева. Вадахнут духом и отхрањен српеким млеком, радосно узвикујем: Да живи мој Отац, Краљ Петар; Да живи српски народ. А тај усклик Престолонаследников присутни су најодушевљеније прихватили. После тога је председник београдске општине, г. Никола И. Стаменковић, предајући Му со и хлеб, поздравио Престолонаследника овако: Ваше Величанство, Дрвим ступањем Вашим на земљиште миле нам отаџбине, Ваше Височанство ступа данас први пут и у престоницу Краљевине Србије. дине по Христу дигла побуна у Панонији, ј а Римљани ову буну угуше и населе но Панонији нове колоније, чиме се убрзало романизовање овога краја. За време цара Тројана (од 98—117. год.) подељена је Панонија на два дела: Источни део звао се Раппота Гп/епог (где је спадао и Срем) а западни део звао се Раппота третог. Раппоша ш1епог била је дакле источни део целокупне Паноније. Онаје такође била подељена на два дела: Северни део звао се Раппота УаГепа, у којој је било главно место 8орЈапае, а јужни део, који ће од сада нас занимати, звао се Раппота житИа и обухватио је цео данашњи Срем, имајући за главно место Вггттт , на Сави, код данашње Митровице. По том граду и Панонија друга (весипЛа) прозове се доцније Панонијом Сремском или просто Сремом. У II. столећу по Христу била је римска власт у овом крају у најбољем цвету. Овај је крај (као и околни) био готово потпуно романизован, а поред тога дошла је у ове крајеве и римска култура. Шума је искрчена и отпочелаје живља земљорадња, те се тако од примитивног начина живљења, какав је био код староседелаца ових крајева, дошло до напреднијег. Тај се напредак у привредном животу вршио готово за све време римске владе у овим крајевима, која

Грађани престонице веома су сретни што могу међу првима поздравити Ваше Величанство са: добро нам дошли! Подносећи Вам со и хлеб, као символе заједнице и оданости, представници Београда радују се што могу изјавити Вашем Височанству да цео срнски народ гледа у Вама своју узданицу, која ће са млађим нараштајем прихватити и продужити рад узвишеног Вам Родитеља на снажењу српске државе и српског народа. Придружујући се родитељској радости нашег љубљеног Краља и радости коју осећа данас васколики народ српски Београђани одушевљено кличу: Да живи ГБегово Величанство Краљ Србије Петар ! Да живи Његово Височанство Наследник Престола Ђорђе! Да живи цео светли дом Краљев! Живели! Његово Краљевско Величанство Престолонаследник после овога поздрава пружио је руку председнику онштине и рекао му: Хвала. Затим су с Његовим Величанством Краљем ушли у дворски салон и Њихова Краљевска Височанства, где је Његово Величанство Крал. представио Престолонаследнику чланове дипломатског кора, а г. Председник Министарства чланове Државног Савета, чланове Народног Представништва и остале присутне, који су ту били. У салону је госпођа Председника Министарства, уз неколико топлих речи, предала Њеном Краљевском Височанству принцези Јелени диван букет цвећа. Кад је представљање у салону завршено, Његово Величанство Краљ са Својом Децом одвезао се у Саборну Цркву, где је Митрополит са свештенством одржао молебствије и благодарење. жтшммтт* ..11М •«'" *тмшмиштиш*м-гш< тшшшш .иш и.иишиид ј је трајала до пред крај IV века, јерје го време овде протекло већином на миру, без ратова. Осим многобројних колонија, које се у овим крајевима основаше, РимЉани су подизали и путове, да би олакшали ратни и привредни саобраћај. Преко Срема пролазио је један од најзнатнијих и најдужих римских цутова који је везивао Рим преко Аквилеје, Сисције (дан. Сисак), Мурсе (Осек), Сирмиума (Митровица), Басиане (Петровац), Таурунума (Земун), Сингидунума (Београд), Нанса (Ниш) са Цариградом. Од овога главног пута одвајали су се други побочни, као од Мурсе преко дан. Беча у Аугсбург и други. Овим се путем доцније кретала и средњевековна трговина, њиме су и Крсташи путовали преко Балканског полуострва у Азију, а касније њиме су такође и Турци продирали при својим војним походима на Угарску и Аустрију. Као што смо поменули главни град Паноније друге или сремске био је Вггтгит. Ко је први основао овај град и по чемје добио ово име не зна се поуздано. Бонфин, савременик угарског краља Матије, вели у својој историји, да је још у прастаро време неки Сирмус (Вугтиз), краљ Трибала, положио темељ томе граду и назвао га по своме имену. Исти Сирмус био би, по БонФину, савременик маћедонског цара