Београдске општинске новине

Број 35

— 203 —

XXI Год.

председник друштва Краљ Дечански отказао општини поменуту зграду, решио Да комисија, коју је председник општине одредио за изналазак друте зграде за смештај ове школе, извиди има ли начина да се поменута незгода отклони, па ако га има, онда учини предлог за то, у противном, изнађе другу зграду за смештај ове школе. У ову комисију поред раније одређених чланова да уђу и одборниди г. г. Урош Благојевић и Раденко Драговић. VI Одборник г. Михаило Ђор^евиЛ изјављује, да је безимено друштво трамваји гр. Београда још раније поставило коловоз на прузи Коларац Македонска — Светогорска удица — марвени трг, дајеностављењвм тога коловоза каирма у Македонској и Светогорској улицн искварена и да тако искварена и данас постоји. Сем тога на местима где је пруга прешла преко олука као што су она пред апотеком у Светогорској улици и на пресеку ове са Таковском удицом нису намештени пропусти усдед чега сз омета саобрачај. Пита председништво зашто ова каддрма нзје оправљена. Прецседник општине изјавио је, да је општплски суд сматрао, да је друштво дужно, да оправи ову каддрму, с тога га је позвао некодико пута, да то учини, али друштво на позиве суда није хтело ни да одговори, услед тога ошитински суд је донео решење, да општина о свом трошку оправи ову калдрму и вредност исте од друштва напдати, ако друштво у року, који му је решењем остављен, то не учини. Када је ово решење саопштено друштву оно је изјавило, да по уговору који с општином има, није дужно да изврши оправку ове калдрме. Да не би ова каддрма остада и даље онако покварена, за време док се не расправи питање ко је дужан да је оправи, општински је суд сматрао да општина ; исту калдрму оправи, на да од друштва посде тражи накнаду. Ну пре него што би се овом послу пристуаидо, а да би се знало у каквом се стању калдрма налазила што знамо, целу средњу Европу. Али као што је нагло дошао овај народ и своју државу основао, тако је исто брзо и пропао. Чим је Атила умро (453. год.) почела је моћ Хуна нагло опадати. Као и други монголски народи, нису ни Хуни имали спреме да оснују трајну државу, а поред тога није било снажне Атилине руке, која би могла да држи у стези овај полудивљи и необуздан народ. Подјармљени германски народи, Готи и Гепиди, дигоше се у брзо по смрти Атилиној на оружје и потукоше Хуне. Син Атилин, Елак, паде у боју а остаци Хуна повукоше се према Црном мору. По пропасти хунске државе почеше се дизати разни народи, који су дотле били подложени Хунима у брзо основаше државе које такође и убрзо и пропадоше. Дакију до реке Тисе са Сремом (у ком је, можемо рећи већ било нешто насељених Словена, као поданика хунских) заузеше Гепиди, а међу Дунавом Тисом настанише се Јациги. Међу тим се у Панонији, са допуштењсм источно-римског цара, настанише Источни Готи (Остроготи, Остготи) под вођством Валамира, Теодомира и Видемира. Источни Готи били су Хришћани али аријевског учења. По смрти Теодомира доби своју власт над Источним Готима Теодорих, који освоји и Срем, крајем У. века, отеравши из њега Гепиде.

пре оправке исте, суд је тражио од кварта падилудског, да среством вештака то утврди. Ова се ствар сада надази пред квартом и нада се да ће кварт извршити најдаље у року од 2 дана. Што се тиче Нропуота о коме је реч, наређено је грађевинском одељењу да и њих направи те и тај ће посао бити ускоро готов, одбор је: примио к знању ове изјаве г. Михаила Ђорђевића и председника општине. VII Одборник г. Мих. Ђорђевић, наводи да је на цветном тргу намештен писоар и да продавци животних намирница наместили су се скоро уз сам писоар. Тај писоар по његовом мишљењу на незгодном је месту а осим тога од њега се шнри смрад по пијацн. Мнсдн да би тај писоар ваљало укдонити с тога места. Ио сасдушању тога, одбор је нашавши да, писоар мора постојати на том месту, — решио: Да се извиди одржава ли се у овом писоару довољна чистоћа и да се отклони све што би било на досади публици. VIII По прочитању акта иследних АБр. 6643, 6683, 6685, 6684, 6725, 6762, 6841, 6844, 6847, 7004, 6951, 6962, 6953, 6954, 6955, 6957, 7005, 7007, 7008, 7009, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио : Да су му непознати: Светозар Грубановић, деловођа Фабрике штоФОва, Драгутин Димитријевић, обућар, Петар Павловић, настојник главног стоваришта непрерађеног дувана, Алекса-Аца—Николић „Мута", б. дијурниста, Обрен Јовановић, б. жандарм, Јаћим Бојковић, баштован, Милева Игњатовић, Сгана Новаковић, удова, Јоваи Соколовић, б. каФ. ; да су доброг владања и доброг имовног стања: Петар Савић, новинар, Милан Арсенијевић, трг., Алекса Обрадовић, агент трг. и Никола Милишић, трг.; да су доброг владања и

Краљ Теодорих увећаоје своју државу и проширио своју власт чак и над једним делом Италије. Престоница му је била у Равени. Са Византинцима је био у пријатељским одношајима. У Сирмиуму је поставио неког Колосеја за намесника над целим Сремом. Теодорих је штитио римско становништво. Он је својим радом вазда тежио да „достигне мудрост римску а сачувао храброст готску". Помиње се, кад је послао у Сирмиум Колосеја (пореклом Латина) за намесника ове (сада пограничне) провинције, да му је казао: „Срећно путуј у сремску Панонију, некад седиште Гота, окружен сјајним достојан-ством. Поверену покрајину оружјем брани, правом умири, да узмогне старе своје бранитеље весело примати." 1 У прогласу пак на Сремце упућивао их је на мир и слогу међусобну и препоручио им је, „да се угледају на његове Готе, који су према непријатељу ратоборни, а код куће мирни. 2 Источно-римски (византински) цар Јустинијан зазирао је од овако снажне државе у суседству, за то, кад умре краљ Теодорих (528 г.), сматрајући да Панонија (са Сремом) по праву њему припада, позове Лонгобарде да се населе у ове земље и да освоје источно-готску државу. Лонгобарди дођу и после дугих бојева униште источно1 Тас1е 8тШк1аз, Рстез! Нгу ., св. I., стр. 83. 2 ,Шс1ет.

средњег имовног стања: Драгољуб Микић чинов. Фабр. дувана и Милутин Обрадовић, ситничар; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Радомир Суботић, богослов, Франц Францезије, овд., Војислав Милетић б. каФ. и Михаило Аврамовић, кравар. IX По прочитању акта Управе града Београда АБр. 6660 и 6809, по молби Јашара Садик Еребара и Душана Димића, сврш. ФидозоФа, због поданства, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молби учинити ако томе не буду стајале на путу какве законске сметње. X По прочитању решења суда од 31 јуда ов. год. АБр. 6864 о одређеној цени хлебу за прву половину месеца августа тек., год. одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. XI На модбе г. г. Раке С. Мутавџића, шеФа грађев. одељења Вг. Светозара Марковића, лекара Танаеија Рашића, архивара, 1)г. Миленка Протића, лекара, Ђорђа Поповића, позивара и Никоде Ајдуковића, кочијаша. АВр. 6298, 6914, 6364, 7003, 6431 и 6767, одбор јо решио: Одобрава се и то: г. Раки Мутавџићу, шеФу грађевинског одељења шестонедељно осудство од дужности ; Бг. Светозару Марковнћу, лекару и Танасију Рашићу, архивару по тридесет дана; Е)г. Миленку Протићу, лекару и Ђорђу Поповићу, позивару по двадесет пет дана и Николи Ајдуковићу кочијашу, петнаест дана осуства свима ради наведених цељи, која ће им се осуства рачунати од дана када га буду употребили, а г. Вг. Светозару Марковићу лекару од дана, када је употребио осуство одобрено му од стране суда решењем од 1 тек. мес. АБр. 6914.

готску државу (год. 555.). Ну ни Лонгобарди не осташе дуго у овим областима, јер се лонгобардски краљ Албоин зарати због Сирмиума са гепидским краљем Кунимундом. Лонгобарди позову у помоћ азиски народ Обре или Аваре. Обри су пре тога били око Волге, па се одатле крену у Средњу Европу. Лонгобарди са Обрима заједнички разбију Гепиде (567. год.), па како тада Лонгобарди оду са својим краљем противРимљана у Италију, то Паионија са осталим Подунављем и Потисјем остаде Обрима, који почеше те земље освајати и оснивати своју државу. Међусобном борбом Лонгобарда и Авара са Гепидима користише се Византинци, који, по својој традиционалној политици увек умедоше своје непријатеље да заваде и окрену их једне противу других. Таком лукавом политиком Византија се врло често избављала од опасности, или у више прилика место штете извлачила и корист. На тај начин и сада Византинци узеше Срем са његовим главним градом Сирмиумом. Ну једва да је годину дана Срем био у византинској власти, јер Обри пошто су заузели већи део Паноније и покорили панонске Словене, почну пустошити и Срем. Године 569. дође обарски хаган Бајан под град Сирмиум, којим управљаше у име византинског цара Јустина II. намесник Бонус. Опсадом је Бајан већ био заузео градске зидове али у том отночну прего-