Београдске општинске новине

Б рој 35

— 204 —

Год. XXI

XII Председник извештава одбор да су готови рачуни поштински за право полгође тек. год. моли одбор да их прегледа. По саслушању тога и прочитању акта АБр. 4244, одбор је решио : Да ужи одбор, у који да, уђу одборници г. г. Божа Живковић, Содомон Азриел и Тома Цинцар-Јанковић, прегледе опгатинске рачуне за прво полгође 1903 године, и о томе суду поднесу извепЉе. XIII По прочитању извештаја АБр. 2972 већине и извештаја АБр. 3062 мањине одборске комисије, која је имала да ступи у ближи споразум о цени и погодби са сопственицима имања, која је комисија предложила као најзгоднија за подизање школе савиначке, а после потребног обавештења, — одбор је решио: Да општински суд образује комисију по правилима за подвзањешколских зграда, којој да се стави у дужност, да оцени били за подизање зграде за ову школу било подесно општинско земљиште код опсерваторије, као има ли сем раније изабратих плацева још који подесан за подизање ове школе.

РЕДОВНИ САСТАНАК 8. авгуета 1903 г. Председавао председник београдеке опттине г. Н И. Стаменковић. Од одборника били г. г. Д. Ђ. МиловановЛ, Милован Мменковић, Св. Јанковић, Богоје Јовановић, Бг. М. Радовановић, Д. Тадић, Дамњан Стојковић, Бг Јован Ђурић, М. Клидис, Ђорђе Н. Петровић, Ј. Конставтиновић, К. Теодосијевић, Јов. Максимовић, Урош Благојевић, Р. Драговић, С. Азријел, Б. С. Живковић, Милош Баложић, Јов. Смедеревац, Љуба Дојчиновић, Бг. Јован Данић, Мвх. М. Ђорђевић, К. Н. Лазаревић, Дим. Наумовић. Деловођ Марко Н. Новаковић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 4 авг. тек год. и примљен без измена. II Одборнгск г. Ђожа ЖивковиЛ, изјављује, да је на одборској седници од 4 авг. тек. год. кога вори и у брзо се цар Јустин измири са Обрима. Обри су тада узимани и у византинску војску, и мисли се да је са Обрима тада начињен савез противу Словена који су били опасни и једнима и другима. * Поменули смо да је Словена , било у неколико још у III. веку на Балканском Полуострву, где су их римски цареви насељавали и где су се нашли приликом навала на римску империју у друштву са разним германским племенима. Међу тим у доцније време почели су се Словени досељавати у знатнијем броју. За време Хуна било је Словена у Подунављу. Кад је посланство римског цара са Приском путовало 448. год. на двор Атилин у садашњу горњу Угарску, прошло је кроз села, у којима је живело и нешто Словена. Ну тек после Атилине смрти ослободише се и јужни Словени (дакле и Срби), па, као и други народи, кренуше се и на југ и раширише се по остављеним суседним земљама. 1 Крајем V и у почетку VI века били су Јужни Словени на Доњем Дунаву. Одатле су се ширили оружаном руком у два правца: на запад идући левом обалом Дунава и населе тако стару Дачку. 2 Из Дачке су без сумње прелазили поједина одељења Јужних 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. ев. I., стр. 33. 2 ЈМЛет.

дана није могао бити црисутан седници, изабрат у ужи одбор за преглед општинских рачуна за прво полгође ове године ; — моли одбор да га ове дужности ослободи, јер је преоптерећен својим домаћим пословима, а био јевећ у том одбору за преглед општинских рачуна, па налази да су довољна и двојица за преглед истих рачуна, По саслушању взјаве одборника г. Живковића, — одбор је решио: Да остали чланови изабрани изврше преглед општ. рачуна и о томе поднесу извешће. III По прочитању акта иследних власти АБр. 7050, 7061, 7057, 7027, 7128, 7130, 7129, 7060, 7111 и 7059, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио : Да су му непознати: Јован Крстић, предузимач, Злата, жена Алексе Јанковића, пиљара, Марија Херлер, овд., Ангелина СтеФановић, овд., Јован Кубинић, ткач, Мита Живковић, ковач, Светислав Глигоријевић, каФ., Јевта Мићић, келнер, Јевта Ђаковић, келнер и Марко Ђукић, б. кожар помоћник; да су доброг владања и средњег имовног стања: Живко Продановић, чинов. Нар. Банке и Сава Богдановић, надзорник мерина; и да је доброг владања и доброг имовног стања Љуба Радојловић, гвожђарски трговац. IV По прочитању акта Управе Града Београда АБр. 7126. по молби Марка П. Џемовића новинара, због поданства, — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцу може по молби учинити, ако томе не буду стајале на путу какве законске сметње. V По расмотрењу свију акта која се односе на претварање општ. ноћвих стражара у жанСловена и у суседни на западу Срем и увећавали тиме разноликосг његова становништва, која је у ово време била у Срему као у ретко којој области. Други правац ширења Јужних Словена из Подунавља био је најуг, дакленаБалканско Полуострво. Када су Обри заузели Панонију са Подунављем и Потисјем, покорили су овом приликом и тамошње Словене. Словени су тада претрпели много насиља од Обара, али су се ипак и за време обарске владе непрестано помицали на запад и населили поред Паноније и Норик са Карнијом. Од ових словенских племена многа су била Обрима више савезна него подложна, а она која су живела у старој Дачкој, на истоку до Срема, била су са свим слободна. 1 По својим особинама Словени су били са свим различни од Обара. Обри, као и Хуни, били су монголског порекла, а по начину живљења били су то номадски (скитачки 1 народи. Они су се сваки час залетали у туђе земље те их пленили, а суседне владаоце нагонили, да купују мир по скупе новце. Са својом стоком, шаторима и колима скитали су се непрестано по опустошеној Панонији. То је био ратоборан и војнички народ, који је проводио време већином на коњу и у борби. Међу тим Словени, кад су дошли у ове земље били 1 ЈШ.

дарме, према решењу г. министра ?ун. дела од 27 марта т. год. П№ 6905 и г. министра војног од 4 априла т. г. ФУ№ 2609, — одбор је после довољног обавештавања решио: Да општина београдска не може пристати, да се ноћни стражари, које општина плаћа зарад чувања ноћне безбедности београдских грађана, претворе у жандарме, који ће поред ноћне вршити још и дневну службу. Да у погледу дисциплине, господин министар може прописивати правила, како би се што боље ноћни стражари дисциплиновали и спремили за службу за коју су намењени, али да општина не пристаје ни под каквим услови да се општ. ноћни стражари употребљавају на дневну службу што би неминовно дошло а што и сама Управа признаје, ако би се претворили у жандарме, док се међу тим општ. ноћни стражари држе по уредби по којој су установљени искључиво за ноћну службу. VI Предсецник саопштава одбору акт г. министра грађевина АБр. 2616 којим се одобрава, да се одмах приступи изради пројекта за канадизацију града Београда према програму који је оптт. одбор раније утврдио а са изменама и допунама изнетим у мишљењима Граћевинског и Главног Санитетског Савета, — одбор је примио к знању саопштење овог акта г. министра с учишенам измеаама и допунама, изнетим у мишљењима Грађевинског и Главног Санитетског Савета, с тим, да се овај посао изврши према ранаје угврђеном пограму и овим изменама и допунама. VII По нрочитањумодбеграђана Космајске улице и Топличин венац АБр. 6868, којом моле, да одбор измени онај део свога решења, од 27. пр. мес. којим се тражи, да грађани поменутих улица интабулишу на своја имааа своје изјаве које ће садржати услове побројане у поменутом одборском решењу и да гдаси: да су сопствесу већ на извесном ступњу културе. Они су зидали куће, обрађивали поље, имали своју веру иврло развијен породични живот. Свака је породица сачињавала задругу којој јеприпадало све имање, имајући свогкућњег старешину (домаћина). Више задруга чиниле су општину, а више општина жупу, на челу које је био жупан, којије судија у миру а вођа за време рата. Словени су дакле били мирољубиви и земљораднички народ, и за то што се нису у ово време истицали пити се често селили, не налазимо о њима у ово време много помена у савремеиих писаца. Словени су као земљорадници били потребни Обрима, да за њих раде земљу и да их хране. 1 * Поменули смо први напад Обара на Срем од 569. год., који није имао знатнијих последица, јер Обри тада не освојише главни град сремски Сирмиум, који оста у римским рукама. Од 575. год. отпочеше јачи напади обарски на римску царевину. Хаганова војска, користећи се незгодама римске царевине, која је имала да се бори саПерсијанцима у Азији, продре преко Илирика у Тракију, до самог мора.

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. кн.. I, стр. 46.