Београдске општинске новине

Год. XXI

— 211 —

Број 36

ПРИМАЊЕ У ДВОРУ ЊЕГОВОГ БЕЛИЧАНСТБА КРАЉА НА ДАК 27. АВГУСТА 1903. ГОД. ПОСЛЕ СЛУЖБЕ БОЖЈЕ ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ и ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО ПРЕСТОЛОЦАСЛЕДНИК ЂОРЂЕ ПРИМАЂЕ ПОДВОРЕЊА ОВИМ РЕДОМ: У 11 часова ДИПЛОМАТСКИ КОР. У 11 х ]4 часова КРАЉЕВСКУ ВЛАДУ. У 11% часова Његово Внсокопреосвештенство Архиепископа Београдског и Митрополита Краљевине Србије са свехптенством. У 11 3 4 часова Председника и Потпредседника Државног Савета, са Саветницима. Бивше Министре-Председнике. Српске Краљевске Посланикекод страних Дворова који се у Београду налазили будуМинистре и Краљевске Посланике код страних Дворова на расположењу и Миннстре, Саветнике и Ђенерале у пензији. Председника и чланове Касационог и Апелационог Суда и председнике првостепених и трговачког суда. Председника и чланове Главне Контроле. Ректора и ПроФесоре Велике Школе, редовне ПроФесоре Војне Академије, Директоре средњих школа, "Директора Трговачке Академије и Управитеља Више Женске Школе. Више чиновнике грађанског реда, и то: Из министарства Правде: Начелннка Министарства. Из Министарства Просвете и Црквених Послова:

смо поменули, одводили из царевине (нарочито из околине Солуна) велики број заробљеника, које су насељавали обично у Срему и околним областима. Ту је ово византинско становништво било измешано са словенским и обарским становништвом, а било је нешто и Бугара, који су преостали од оних, које је њихов поглавица Курт био довео Обрима у помоћ противу Византије. Ово разнолико сремско становништво мешало се међу собом и јако се намножило. У првој половини VIII века потомци ових обарских заробљеника били су слободни и хаган им је дао, по обарском обичају, засебног поглавицу, који се звао Кубер. У већине Куберових поданика био је римски дух још у јакој успомени и с тога се у њих појави велика чежња, да се врате у земљу својих предака и Кубер, осећајући и сам то, одметне се од хагана и поведе своје људе из Обарске земље. Обарски хаган пође за њима у потеру, али пошто је тада већ била опала обарска сила, Кубер потуче Обре у два боја и пређе на византинско земљиште, те се насели са својим људима у Повардарју. Ну овде, у новој домовини, показаше се одмах разне тежње Куберових људи. Они који су били римског порекла тражили су да се населе у поједине византинске градове, а други не хтедоше, хотећи да очувају своју неримску народност и самосталност.

Начелника одељења за просветне послове, Библиотекара Народне Библиотеке, Управитеље: Државне Штампарије и Народног Позоришта, Пастора евангелске цркве. Из Министарства Иностраних Дела: Начелнике Министарства, српске генералне консуле и прве секретаре наших Посланстава код страних Дворова који се у Београду налазили буду. Из Министарства Унутрашњих Дела: Начелнике одељења полициског и санитетског. Начелника округа београдског. Управника града Београда са председником и одбором београдске општине и свештенством разних вероисповеди. Из Министарства Финансија: Управника државних монопола. Директора Фабрике дувана, Начелнике одељења или њихове заступнике. Државног правобраниоца, Председника Пореске Управе, Цариника београдског. Из Министарства Грађевина: Директора државних железница. Помоћника директора, Начелнике одељења или њихове за ступнике. Из Министарства Народне Привреде: Гувернера и вице-гувернера Народне Банке, Управника Фондова, Држав. комесара код Народне Банке, Држав. комесара код Извозне Банке, Начелнике одељења или њихове за ступнике. У 12 часова ОФИЦИРСКИ КОР. Први А-еутант Његовог Величанства Краља, пуковник, Дам. Поповић Примедба. — Ири доласку у Двор, кола ће улазити кроз капију до Новог Дрора, а излазеће кроз ону до Министарства.

Кубер се придружи жељи ових других и изради код цара Константина V., да га цар призна за кнеза заузете земље, којом да влада под врховном влашћу царевом. Многи се Куберови људи, римског порекла, одвоје и населе у Солуну. Кубер прикупи Словене из околине Солуна и с њима науми да освоји Солун, јер је увидео, као и Словени, да из Солуна прети опасност његовој независности. Он покуша да то изврши преваром, с помоћу свога доглавника Мавра, али се ова превара открије и Солун се и даље одржа. 1 Као хпто смо поменули, обарска власт почела је опадати, јер не беше више у животу силнога хагана Бајана. Године 788. ударише Обри, који су још били господари Паноније и Срема, иа Франачку (фрушку) државу, али овај њихов нанад буде одбијен. * Док су кроз Подунавље за око три столећа пролазили разноврсни народи, у којој сеоби парода нестаде у овим крајевима знаменитих римских градова и римске културе, дотле се на западу Европе уредише одношаји и Фрушком народу пође за руком, да оснује снажну државу, која је у 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срн. Нар. св. II, стр. 16.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Предао ду>Аност. — Г. Никола И. Стаменковић, бив. председник београдске општине, предао је 18. ов. м. дужност председника општине најстаријем кмету по избору г. Михаилу Ерковићу. Тога дана у 5 часова по подне држана је одборска седница, по свршетку које г. Стаменковић се опростио са неколико складних речи са г. г. општинским одборницима, захваливши им на, помоћи, коју су му указивали у вршењу општинских послова који долазе у круг рада општ. одбора. Заступао председника општине. — Г. Михаило Ерковић, најстарији кмет београд. општине заступао је председника београд. општине 19 и 20 ов. м. Примио дужност. Г. Коста, Главинић, проФ. Велике Школе, који је на другом збору грађана београдске општине држаном 17 Јула тек. године изабрат, а превисоким Указом Његовог Величанства Краља од 11. ов. м. утврђен за председника београд. општине у седници општ. одбора од '20 ов. м. положио је заклетву на дужност председника општине и исту примио. Погато је г. Главинић примио дужност отворио је одборску седницу следећим говором: Госиодо одборници! Позван поверењем велике већине београдских грађана, који су 17. пр. м. изашли на биралигате, да заузмем положај председника београдске општине, сматрам за једну од првих својих дужности да са овога места искажем своју благодарност Његовом Величанству Краљу гатоје благоизволео потврдити мој избор за председника престоничке опгатине, којим су ме Београђани почаствовали, и грађанима београдским гато су ме одликовали својим, за мене драгоценим поверењем, а у исто време и да изјавим: да ћу све своје знање и умење употребити на то, да, колико буде зависило од мене лично, што вигае и оправдам то поверење. касније доба средњега века предузела ону улогу, коју су Римљани имали у животу европских народа у старом веку. Држава Фруга (или Франака) ширила се из праве Фрушке (касније Француске и земаља на Рајни) преко Италије и Германије ка Балканском полуострву. Ово је ширење вршено у два правца: једним из Италије преко Истре, а поводом борбе са Византинцима; другим из Германије низ Панонију и Дунав, а поводом борбе са Обрима. 1 Фрушки краљ КарлоВвлики (768—814) разори лонгобардско краљевство (774. г.) а 788. г. освоји Истру од Византије и збаци баварског војводу Тасила, па освоји Баварску и норичке Словене, који су били под Баварском. Овим је дошао Карло до обарске границе и постао им сусед. Карло науми тада да и Обре покори својој власти, да би се отресао њихова несносна суседства. Обарска је држава била тада знатно ослабила и Карло ударив на њу са војском (у којој је било и Словена) после осмогодишњег рата доврши 799. год. потпуно освојење обарске државе. ШпћагсI, у биограФији Карла Великог, вели: „Колико је у овом рату било битака и колико се крви пролило, сведочи опустела без становни1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. г св. II. стр. 21.