Београдске општинске новине

Год. XXI

— 212 —

Број 36

Готодо одборници! Руковођен уверењем, да је дужност свакога грађанина, припомоћи свим својим, ма и најслабијим силама, унапређење и развитак опгатине у којој живи, пристао сам да напустим свој досадашњи мирни и независнн положај проФесора на Вел. Школи, а да примим нову далеко сложенију дужностпредседниканајвећеопштине у Србији. Примајући се ове нове дужности, био сам свестан и њенога заачаја и свију тешкоћа с којима је везана; али, тврда вера у то: да ће ме и суд и одбор општински, у коме је велика већина људи с којима сам и раније, као одборник општински, заједнички радио, и грађани престонички, као и надлежни виши чиниоци и све општинско особље, свесрдно потпомоћи, да своју председничку дужност, на корист наше општине, што боље испуним, дала ми је куражи да примим пуну части и одликовања, али у исто време и пуну тешкоћа, дужност председника београдске општинеНа нову општинску Управу много се полаже и од ње грађани много очекују, а од мене можда и то: да ја већ данас изађем са својим програмом, кога се мнслим држати при руковођењу општинских послова, што ми није могуће учинити све дотле докле мало ближе не упознам своју нову дужност, јер не радо обећавам оно што не могу испунити. Надам се, пак, да ћу после неког времена моћи изнети пред вас и такав програм, а на овом првом састанку, сматрам, Господо одборници, за потребно, рећи вами, а преко вас и грађанству београдском, да ћу се сав заложати за то: да се уз припомоћ вашу гато пре приступи извршењу бар оних великих општинских радова, чијеје извршење постало насушна потреба Београда. Ово ће нам, држим, бити у толико лакше, што су многи претходни радови, штва Панонија и престоница хаганова, у којој од пустоша није остало ни трага од људског становања. У тим бојевима изгибе све обарско племство, пропаде им сва слава и разграби се све благо, које је дуго времена тамо гомилано". 1 У овом Фрушко -обарском војевању учествовали су и Словени из Срема и околних области, помажући Карлу Великом. Обри су се распрштали на све стране. Многи одоше преко Тисе ка Вугарима, а они који заосташе покорише се Карлу, пошто су му послали посланике, који му се у Ахену поклонише и признаше за господара њихове земље. 2 У опустелу Панонију доселише се опет Словени, који се над преосталим Обрима осветише за њихова пређашња тиранства, тако, да су Обри тражили од Карла да се насели у горњу Панонију. 3 Победив Обре, освоји Карло горњу и доњу Панонију. Нема доказа да су Фрузи заузели и земљиште источно од Дунава, ма да је Пипин прошао са војском кроз Дачку. Бг. Фрања Рачки при набрајању области, које су Фрузи од Обара заузели, вели: 1 Етћ;ш1, УЦа КагоЦ Ма(*т. Издао Рег*г, МопшпепЈа, кн>. II., стр. 449. 3 Лппа1е .ч РиМепзез, Рег*г, Мопит. Оегш., књ. I, стр. 449. 8 На овај начин неки су крајеви, као данашња Вачка, са свим опусте.ти и дуже времена оетали без становника, абог чега се и зваху „Аварском пустиљом".

благодарећи нарочито заузимљивости и раду мога пошгованог претходника г. Николе И. Стаменковића, с којим сам и као одборник и као члан разних општинских комисија, заједнички, више година радио, или скоро при свршетку или су већ упућени правилним путем. И ја сматрам за своју пријатну дужност да му овом приликом изјавим своју захвалност, што је својим преданим, и ако кратковременим радом, као председник општине, знатно утро пут којим, с вами заједно, и ја мислим ићи. У нади да ће наш заједнички рад бити крунисан успехом за наш град и општину, отварам данашњи састанак.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра Грађевина од 23 Августа т. г. Бр. 6688 држаће Управа гр. Београда јавну усмену лицитацију у свом грађевинском оделењу на дан 6 Септембра т. г. у 11 часова пре подне за оправку зграде царинаре београдске на Сави. Предрачунскаје цена овзга посла 3818 динара и 47 пр. дин. а кауција у 600 динара полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Из канцеларије грађевинског оделења Управе града Београда, 25 Августа 1903 год. у Београду, ГБр. 1250.

О Г Л А С Као сваке, тако и ове године држаће се у вароши Смедереву на „царини" тродневни панађур о „Малој Госпојини" на дан 8, 9 и 10 Септембра, на коме ће се поред крупне и ситне стоке продавати још и сви ово-земаљска производи законом дозвољени.

„Из доње Паноније ласно су Франци преко Драве насртали у Сирмиум, где су посели нека места; али да би били сав Срем освојили тешко ће тко доказати". 1 Да не бисмо доказивали ово последње, навешћемо речи самога Рачког, које је он исказао касније у својој ваљаној расправи „Нг^а^ка рпје XII У1ека", где вели: „Да је и Срием од Франака освојен и држави придружен био сведочи нам уз остало такођер име: Фраууо-/шрсоу, које је за онај приедел остало и кашње код Грка, за тим онђе град РгапсауШа, напокон наш назив Фрушка Гора за ону сремску гору". 2 Све освојене земље подели Карло у две пограничне граФије, у којима постави два погранична гроФа (Магк^га^еп, сошИез). ГроФу источне покрајине (Оз1;1ап(1) потчини источне крајеве (Оз1тагк) међу Рабом и Трауном а затим и Панонију до Драве. Међу тим Корушку, Истру, Далмацију и Посавље (са Сремом), преда на управу Фријулском гроФу Ериху. Тако, дакле, Срем дође под врховну власт Карлова васала, гроФа Фријулског 1 Бг. Гг. Каскј, Лгкју га роу. ји&., св. IV, стр. 270. 2 Ка<1, кпј. 1ј У 1., стр. 107. — За назив „Фрунпса Гора" веди Смичимас: „Војске наиме Франачке подиегаху у Срему уз Фрушку гору ваљда кроз више година док је ова гора по Францих могда име добити. Овуда су редом уз Дунав могде јоште стати старе римске утврде, пак еу добро дошде Франачкој војсци за предаз преко Дунава у срце аварске 8емље". (Т. Втилк1а«, Роу. Нгу . I, стр. 164.).

У Смедереву постоји жељезничка, паробродска, поштанско-телеграфска и телеФонска станица. Ово се јавља трговачком сталежу као и свима осталим којих се тиче ради знања и управљања. Од стране суда општине смедеревске 11 Августа 1903. год. Бр. 367, Смедерево.

Н А Р Е Д Б А Решењем опшгинског одбора од 10 јануара т. год. АБр. 266, концесија за чишћење нужника и помијара за годину 1903-ћу, 1904-ту и 1905 ту уступљенаје Димитрију Стојановићу, под условима, у којима су прописане санитетско-полицијске мере. Ово решење одобрио је г. министар унутр. дела у смислу чл. 152. зак. о општинама, и исто је постало извршно и према осталим концесионарима. Према томе, нико други нема права обављати овај посао сем поменутог концесионара. С тога суд општине београдске у интересу здравља београдског становништва а на основу чл. 89, 92 и 93 тач. 1-ве зак. о општинама и §. 326 крив. закона са допуном од 13 маја 1902 год. наређује: Да у реону и атару општине београдске, нико не сме износнти нужничку нечистоћу, сем концесионара Димитрија Стојановића. Ко противу ове наредбе буде поступио биће кажњен са 50 до 150 динара новчане казне, у корист општинске касе. Од суда општине београдске 18 Фебруара 1903 год. АБр. 1721, Београд.

Ериха. У осталом Срем је за све време Фрушке владе имао самоуправу и своје словенске кнезове, који су признавали врховну власт гроФа Ериха, а преко њега и Карлову власт. У ово време област, која је у XIII веку названа Славонијом, са Хрватском и Сремом први пут су спојене и учињене административном целином (као што су данас). За време Сеобе Народа и за владе Хуна и Обара било је готово са свим нестало у Срему Хришћанства, које се у њему билс* тако рано развило. За владе римске сремски владика имао је црквену власт и изван Срема. Још за владе цара Диоклецијана Сирмиум је био управно средиште готово целог Балканског полуострва па и једног дела (Панонија) на северу од Балк. пол. Доцније за време Хришћанства Сирмиум поста и црквено средиште ових земаља и сремска епископија буде подигнута на степен архијепиекопије. Владике из Сингидунума, Сисције, Мурсе и других градова признаваху црквену власт сремског архиепископа. — Наставиће се —

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВКОГРАДСКА

Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, секретар општине Дедиградска бр. 22 . Штампаржја Д. Димитријевића, Иван-бегова уд. бр. 1