Београдске општинске новине

општи

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕМ И. СЕПТЕМБРА 1903.

Број 38.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е I1 V : За Србију на годину .6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 „

претплату ваља слати упутницом администрацији листа а све коресподенције уредништву РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ НЕПЛДЕЕНА ПИСХА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

Јрајјахсшбу града ђеограда Његово Беличанство Краљ, на предлог Миниотра УнутрашЕвих Дела, по саслушању Министарског Савета, а на оенову чл. 54 и 102 Устава земаљског, благоволео је указом својим од 9. овог месеца решити: Народна Скупштина, састављена из народних посланика изабраних за скупштинску периоду 1903, 1904, 1905 и 1906 год., сазива се у ванредни сазив на дан 16. Септембра ове године у Београду. Ово се саопштава грађанству града Београда ради знања. Од суда београдске општине 12 септембра 1903 год. АБр. 8665.

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г

РЕДОВНИ САСГАНАВ 12. авгуета 1903 г. Предеедавао председник беогрлдске оппатиае г. Н. И. Стаменковић. Од одборника бали г. г. Д. Ђ. Мидовлиовић, Дим. Наумовнћ, К. II. Лмзареваћ, Милош В/ јдожл !!, Дамшан Стојковић, Ник')ла И. Д-шигринвиЦ Јов. См-деревац, Г)г. Јован Д шиК, Ог. Мгрсо Леко, Б >гоје Ј.оваао^ик, Вг. Јован Ђу^ик, К, Теодосијевић, Ђ >рђе Н. ПетровиК, Ј. Кзнстантиаовић, Лазар М. Магић, М. О. Пчтроваћ, Др. Мидчн Радовановаћ, Д. Гадић, Урош Бдагојевић, Јов. Максимовић, Р. Дрчговић. М. Клидис, С Азријед, Мах. М. Ђорђевић, Мидован МиЈенковић. Деловођ Иарко Н, Нов^ковић.

Прочатан је записник одлука седницв држане 8. августа тек. год. и примљен без измена. II По прочитању акга иследних власти АВр. 7132, 7212, 7213, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: Да му је непознат Нетар Петриције, надзорник зграде Управе Фондова и да су доброг владаша и средњег имовног стања Иван Перић, обукар и Ванђел Днмигријевић, пиљар.

III Председник извештава одбор, да је на дневном реду извешће ужег одбора за проучење представкедруштва Милошевац о начину експлоатације палилулске пајаце. Моли чдана истог одбора одборника г. 1)г. Марка Лека, да саопшти одбору резултат рада тога одбора. Одборник г. Ог. Марко Леко извештава одбор, да је ужи одбор проучио аоднета правила задруге друштва Милошевац ради подизања и експлоатације пијачних зграда у Палилули и да је нашао, да тачка а чл. 53 треба да гласи а, 25% Фонду Милошевца за улепша вање палилулског краја. Образложава зашто ужи одбор ово преддаже. По саслушаљу тога и размотрењу свију односних акга АБр. 5750 а после потребног обавештавања, одбор је после поименичног гласања са 14 против 11 гласова (против гласали одборници Дим. Ђ. Миловановић, Коста Лазаревић, Милош Валожић, Дамњан Сгојковић, Никола Димитријевић, Јован Смедеревац, Вг. Јован Данић, 1)г. Марко Леко, 1)г. М. Радовановић, Раденко Драговић, и Милован Миленковић решио: Да се представка друпгтва Милошевац о начану подизања и експлоатациј е

ПОДЛИСТАК

ШОРШ СРЕША

( Овај

напиоао (ИИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ у је рад награђен са 400 дип., ирвом видовдапском на,градом Београдске Окштине од 15. јупа 1899. год.) (наотавак) Нови хан Мортаг нануети Крумову мисао о освојењу Цариграда и утврди са царем Лавом мир на 30 година, да би могао лакше сву своју пажњу да окрене на остале суседне државе. „Као да се у Бугарској чинило, да им се најпре треба оснажити с других страна па поновити покушаје на Цариград." 1 И заиста видимо да нови хан Мортаг скреће сву своју пажњу не на југ као његови претходници већ на запад. Услед оваке Мортагове политике дошло је на средњем Дунаву између Фрушке и бугарске државе до сукоба, који смо описали у прошлом одсеку. На овај начин дође и наш Срем од 827. године под бугарску власт. Да је заиста Срем у ово доба потпао под бугарску власт тврди већина признатих 1 Л>. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист., II, стр. 7.

наших и страних историчара, као: Л>. Ковачевић и ЈБ. Јовановић, 1 Иларијон Руварац, 2 Копб!. Јо«. Јн-есек, 3 А. ГилвФердингт., 4 и други. Код хрватских историка видимо у овоме колебање и мењање мишљења. Вг. Гг. КабИ писао је некад овако: „Ви^ап, као бСо 8е 8ис1Ј ро ро^опрсћ 2^0<1аћ, роуикозе зе пе8<:о рогшје ргЈеко Бгауе, 1е гаДггаћи роД вУОјЧеш рос1аш§1;уот рокгај1пи теДј Бгауот, Бипауот 1 8ауот, ћаг пјеати гараДпи 81гапи 8 кгавшт 8гЈетот »кого с1уа 8^о1е1ја, о<Ше гпа1;по и4јеса]т и роујевИ рапошИећ Нгуа1оу 1 8гћоу." 5 Ово су мишљење од Рачког примили Ткалчић 6 и други хрватски историци у својим историјама. Касније је Рачки променуо мишљење, те помињући размирице бугарско-фрушке, не вели да је Срем остао под Бугарском,

1 Историја Српског Народа (у евима издањима). 2 Стари сланкамен, стр. 8. 8 ОеасШсМе (1ег Ви1§агеп, стр. 8. 4 Писша овђ исторхи Сербовг и Болгарт>, стр. 45. ХиљФердинг им даје и више од Срема: ТакимЂ обрааомт. ("[шернал Хрватја землл Лшдевитова (ннн. СирмЈн, Славоша и там. военал граница) на времн досталасћ БллгаромЂ. Ну ове друге области ван Срема Бугари нису одржали. Њих су Бугари само опустошили, али су их Фруви у брзо повратили, теје тако само Срем остао стално у бугарској власти. И самом Марину Дринову (Бугарину) изгледа ово ХиљФердингово „предположете ошибочннмЂ" (т,ј. погрешно). В. М. С. Дринова, ВЗжшЛе Славлне и Византјл вв X в4к4, стр. 80. у примедби. 5 Агкгу га роу. јц§. стр. 270. 6 Јуап Тка1Мс, роу1ез1; Н гу ., стр. 16.

шта више тврди противно, х.ј . да_]е и даље у Срему остала Фрушка власт (Сташсе Ви^агвке паргата ЛоЈцјој Рапошјј, оЛповпо паргата впетбкот јој <Пе1и, 081а1е §и јес1паке 1 8Пес1ес5]]1 Леае^ака, <1ок је оп(1је Ггапабка ргеко Дота(5Јћ кпееоуа у1ас1а!а. Бипау о §1 ;ао је ^гашсот 12те <1ји оћјји (Јггауа. 1 ПроФ. Сима Љубић заступао је ово гледиштејош пре Рачког (1878. год.), 2 а кад је и Рачки у овом смислу променио (1881. год.) своје раније мишљење, усвојили су ово новије.погрешно мишљење Смичиклас 3 и други историчари хрватски. 4 Клаић у својој најновијој, оиширној „Повјести Хрвата" одваја се од ових хрватских историчара и описује овај дога!>ај тачно, т.ј. даје Срем од 827. године остао у бугарској власти. 5 По заузећу Срема Бугари су после две године (829.) опет напали на Фрушку земљу (западно од Срема), ну после тога настзје мир и пријатељски односи између бугарске и Фрушке државе. Кад су Бугари освојили Срем, био је то млад и незнабожачки народ. Међу њима је било доста Словена а било је нешто и Хри-

1 Каа, кпј. 1/71., стр. 115. 2 КаД кпј., Х1ЛП., стр. 134. 8 Та<1е 8т1сјк1а8, РоуЈез!; Н гу., I, стр. 178. 4 Није тешко погодити из какве тенденције хоће Хрзати да Срем и даље остане под Фруаима. 5 V. К1а1с, Роу1ек1 Нгуа4а, књ. I, етр. 50.