Београдске општинске новине

Год. XXI

— 220 —

Број 38

На нову оптт. управу много се нолаже и од ње грађани много очекују, а од мене, можда и то: да ја већ данас изађем са својим програмом, кога се мисдим држати при руковођењу општинских послова, гато ми није могуће учинити све дотде докле мало ближе не упознам своју нову дужност, јер не радо обећавам оно што не могу испунити. Надам се, пак, да ћу после негог времена моћи изнети пред вас и такав програм, а на овом првом састанку, сматрам, господо одборници, за потребно, рећи вама, а преко вас и грађанству београдском, да ћу се сав заложити за то : да се уз припомоћ вашу што пре приступи извршењу бар оних ведиких оаштинских радова, чије је извршење постало насушна потреба Београда. Ово ће нам, држим, бпти у толико дакше, што су многи претходни радови, бдагодарећи нарочито заузимљивости и раду мога поштованог предходника г. Наколе И. Стаменковића, с којим сам и као одборник као члап разних онштинских комисија, заједнички, више година радио, или скоро при свршетку иди су већ упућени правилним путем. И ја сматрам за своју нријатну дужност да му овом праликом изјавим своју захвалност, што је својим преданим, и ако кратковременим радом, као председник онштине, знатно утро пут којим, с вами з.гједно, и ја мислим ићи. У нади да ће наш заједнички рад бити крунисан корисним уепехом за наш град и општину, отварам данашњи састанак. Одбор је примио к знању овај говор нредседника општине. III Прочитани су записници одлука седница од 12 и 18 ов. мес. Одборник г. Ј)г. Марко Леко примећује, да у ре®ерату одлуке бр. 505 седнице од 12 ов. мее. после речи „и да је нашао," треба да дођу речи:" одбор треба да усвоји ноднета правила задруге друштва Мидошевац с изменои, да се Хришћанство све више ширило, и то јаче међу словеиским становништвом, а врло мало у крајевима, где је било правог бугарског становништва. Па ипак државна је нотреба изискивала да Бугарска постане хришћанска држава. То је Борис све више увиђао. 1 Поред односа са хришћанском Византијом имао је Борис односа и са северозападним својим суседом, а опет хришћанском државом, — а то је Фрушка, са чијим владаоцем Лудвиком Немачким уговорише савез противу велико-моравског кнеза Растислава и противу Лудвикова сина Карломана, управника Источне Марке. Године 863. Бугари су по уговореном савезу помагали Лудвику Немачком. Код Борисаје у ово доба била већ сазрела идеја о покрштењу и он изјави Лудвику, да намерава да прими хришћанство. Борис је тада био с Грцима у непријатељству, с тога се обратио западу. Међу тим Лудвик је био заузет ратом и није могао по овој ствари ништа да предузме. У исто време и Грци, који су дотле ратовали у Азији дигну војску противу Бориса. 2 Бугарска је у ово доба била изнурена због глади и болести које су у њој неко-

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II, стр. 57.

2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II. стр. 58.

тачка а чл. 53 треба да гласи: а, 25% Фонду Милошевца за улепшавање Палилулског краја. И онда цео пасус у т<?м ре®ерату има да гласи: „да је ужи одбор проучио поднета нравила задруге друштва „Милошевац" ради подизања и експлоатације пијачних зграда у палилули и да је нашао: да одбор треба да усвоји поднета правила задруге друштва Милошевац с изменом, да тачка а, чд. 53 треба да гласи: Ћ а, 25% Фонду Милошевца за улепшавање палидулског краја." По саслушању тога, — одборје примио к зњању нрочитане записнике са овом допуном оддуке бр. 505 седнице од 12 ов. м. коју је тражио одборник г. Леко. IV По прочитању акта иследних власти АБр. 7599, 7341, 7545, 7549, 76~>9, 7576, 7544, 7527 7802, 7724, 7378, 7612 и 7588, — којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је цзјавио : Да су му непознати Сима Којић, опакчарски раденик, Јанко Марковић, келнер, Јованка Надојевић, рођ. Живковић, раденица, Дојчин Наумовић, каФ., Велимир Ђорђевић, б. практ., Сава Сабадош, трг. помоћ., Свегозар Стојановић, свирач и Јован Стојановић, свирач, Ђура Андрић, фијакерист, Катица Месаровић, бабица и Љубомир Тодоровић, б. општ. писар; да су доброг владања и доброг имовног стања: Деспот Деспотовић, каФ., Петар Видаковић, економ, Петар Мостић, пенз., Милан Капетановић, проФ. В. Школе и Јован Ћуковић, трг. V По прочитању акта Управа града Београда АВр. 74.'5, 7745 и 7560 по модбама Александра Мочорке, портира, Ђорђа Малиновића, званич. желез. дирекције и Богдана Југовића, трг. агента, због подансгва, — одбор је изјавио : лико година владале. Борис се тада реши да се овом приликом обрати Грцима са жељом, да се покрсти, што и учини, и у исто време тим избегне напад грчког цара Михаила. Грчки цар и патријарах Фотије пошљу јепископа с многим даровима, те покрсти Бориса, наденув му име царево, Михаило, а за тим и бугарски народ (864. године). 1 У исто доба, када.се Борис обратио Византији ради покрштења, обрати се и великоморавски кнез Растислав, да би се отресао Немаца и латинштине, те затражи да му пошљу људе, који би му завели службу Божју на словенском језику. Цар Михаило и патријарах Фотије одазову се његову захтеву, и то из политичких разлога, да би тиме нашкодили наследницима Карла Великог и папи, с којим је Фотије био у заваДи. Услед тога дакле два брата Солуњани, Ћирило и Методије, дођу у Велику Моравску 863. године. 2 За време док су Ћирило и Методије радили свој по словенство благотворан посао и док су ослобођавали тамошњу цркву од дотадашњег латинско-немачког утицаја, дотле је римска црква обратила пажњу на Бугарску и успе преко Лудвика Немачког, да Борис 866. год. пошље послансгво папи Ни1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II. стр. 61. 2 ЈћМет.

Да се молиоцима може по молби учинити, ако томе не стоје на пу гу какве законске сметње. (Свршиће се)

0 Б Ј А В А Министарство Народне Привреде актом својим од 9 септембра ов. год. ПБр. 15911, одобрило је предлог Управе града Београда, да берба винограда у реону београдске општине отпочне од 14 септем. ов. године. Ово се ставља до знања грађанству града Београда. Од суда београдске општине 13 септем. 1903 године, АБр. 8703.

0 Б Ј А В А На основу решења Господина Министра војног од 31 пр. мес. ЕП№ 4902, при команди дунавске дивизиске области на дан 17 септембра ове год. у канцеларији интендантуре држаће се I ванредна лицитација за набавку потребне ко/шчине меса за гарнизон београдски и топчидерски од 8—12 сахати пре подне. Који би се ове лиФерацнје хтели примити нека поменутог дана у одређено време дођу на лицитацију. На молбу команде дунавске дивизиске области од 1. септем. ове године Е№ 4834 суд београдске оиштине јавља ово грађан ству ради знања. Од суда београдске општине 3. септембра 1903. г. Београд, АВр. 8344.

коли I. Ово је био прави реванш Грцима због њихова мешања у велико-моравској држави. Папа лепо дочека Бугаре и пошље два јепископа у Бугарску, који истерају грчке свештенике и поставе латинске. 1 У Великој Моравској дошли су Ћирило и Методије због свога рада у сукоб с немачким свештенством, те се и папа умеша у ову распру, позвавши ове словенске учитеље у Рим, да их саслуша. Они су се кренули у Рим преко Паноније, где код словенеког кнеза Коцеља такође заведоше словенску службу и нађоше ученике, које упозпаше са словенским књигама. Новоизабрани папа Адријан II. лепо их прими и одобри им рад, да не би увредио моравскопанонске Словене и да би их придобио од Грка. 2 — Наставиће се —

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II., стр. 66. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II., стр. 66.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмет беогр. општине Делиградска бр. 22. Штампарија Д. Димитријевића, Иван-бегова ул. бр. 1