Београдске општинске новине

Број 38

— 219 —

Год. XXI

прив. лекара, који је добио девет гласова и г. Вг. Косте Константиновића, који је добио четири гласа, и по свршеном гласању и пребројаним гласовима, предсехник је објавио, да еу добили и то : г. [)г. Слободан Рибникар, четрнаест гласова; и г. Бг. Коста Константииовић, десет гласова; Према таквом исходу гласања, одбор је решио : Да је за општинског лекара изабрат г. Бг. Слободан Рибникар, приватни лекар.

РЕДОВНИ САСТАНАК 18. Августа 1903 г. Председавао председник београдеке општнне г. Никола И. Стаменковнк. Од одборника били: г. г. Д. Ђ. Ми.товчнови1), К. Н. ЛаваревиК, Милош Валожик, Јован Смедеревац, Љуба ДојчиновлК, Богоје Јовановнћ, Мих. М. Ђорђевић. Д. Тадић, М. Клидис, Петар Новаковић, К. Тсодосајевић, Дамњан Стојк<>вић, Јсв. Максимовнћ, М. Штрбић, Св. Јанковић, А Шток, Т. Динцчр-Јанковић, Милан Димић, С. Азријел, Милов. МиленковиЦ Урош Благојевић, Лазар М. Матић, Тодор Мијаиловић. Деловођ, Марко Новаковић. I Председник извештава одбор, да је надзориа комиеија за осветљење и трамвај унутила суду акт АБр. 7698 ; којим тражи, да општина на основу чл. 22 уговора између безвменог друштва трамваја града Београда и оиштине београдске, васпостави трамвајски саобраћај на рачун ковцесионара, пошто је саобраћај трамвајски прекинут за три дгна узастопце. Прочитан је и акт безименог друштва трамваја града Београда АБр. 7706, којим друштво извештава суд, да је возно особље трамвајско напустило рад, да је друштво лрибавивши нове раднике, могло одмах продужити рад, алв да је спречено грубом силом старих радника, који су посао напустиди, да су тражили заштиту полицијске власти, но да је нису добили, с тога моли суд, за уплив код власти, да им се служба обезбеди. По саслушању ових акта отпочета је дебата по овом предмету али одмах у ночетку да је у ово време било Срба у Срему. Историчар Салаија, говорећи о сеоби породице Бранковића у Угарску у ХУ веку, вели да су Срби у то доба већ од више векова становали у Срему и у војиичкој крајини. 1 Поред сдовенских становника било је у Срему доста и разног несловенског становништва, дакле као и у раније време видимо у Срему разнолико становништво, тако, да три савремена писца помињу у IX веку чак и Обре у својој првашњој постојбини, дакле у Срему. 2 Доласком Вугара словенски је живаљ у Срему појачан, дотадашња пословењена имена призната су и усвојена и од државне власти, на је то пословењавање под заштитом бугарске власти интензивније настављено и довршено. 8 * Казали смо, да је Срем у доцније доба бугарске власти иочео постепено да напредује. У Бугарској је, као што смо поме1 Емид Пико, Срби у Угарској, прев. Др. Ст. Павдовића, стр. 19. — То исто помиљу Енгел, Добровски, и други историци. 2 Сггогшј*, ЕЉподгаве, св. II., стр. 72. •' 11о речима г. Руварца изгледало би, да је Мортагова влада у Срему одмах по доласку свом издала какав декрет и њиме наименовала словенским именима сва места те тако „пословенила" Срем од прилике онако, као што је недавно маџарска влада на хартији помаџарила српска села и градове. а тако се што, наравно, према духу ондашњег времена не . може ни замислити. Славенизован.е

исте а због деликатности питања које се има решитаг, одбор је на нредлог одборника г. Томе Цинцар-Јанковића, претворио седницу у конФеренцију. После довољног конФерисаи-а одбор је пре творио конФеренцију у седницу и решно : Да ужи одбор, у који да уђу одборнице г. г. Димитрије Тадић, Тома Цанцар-Јанковић, Јован Смедеревац и Тодор Михаиловаћ, проучи ово питање и испита које су диФеренције појављене између друштва и његових радника, услед чега је наауштање рада од стране радника наступило и могу ли се исте на који начин изравнати и да о томе поднесу извешће првој одборској седници, која ће се састати сутрадан, ако трамвајски саобраћај не буде васпостављеп, ради коначног решењем овога предмета.

РЕДОВНИ САСТАНАК 20. Августа 1903 г. Среда Предсндавао председник београдске општнне г. К ста Д. Главинић. Од одборника били: гг. М. Клидис, Р. Драговић, Пегар Новаковић, Јанаћ Константинотић, Др. Марко Леко, С. Ј. Азријел, М. Штрбић, К. Теодосијевић, Д-. Ђ. Миловановић, Св. Јинковић, А. Н. Крсмановић, Мих. М. Ђорђевић, Љуба Д^јчиновић, Дамњан Стојконић, Ни<сола И. Димитријевлћ, М,илан Димић, Милош Валожлћ, А. Шток, Милов. Миленковић, Т. Цинцар-Јанковић, Урош Благојевић, Лазар М. Матаћ, Јов. Смедеревац. Деловођ, Марко Н. Новаковић. I Застунник председника београдске опготине кмет г. Мвхаило Ерковић, отвара гедницу и извештава одбор, да према акту министарства унутрашњих дела од 12. ов. мес. П№ 21084, председник београдске ошптине г. Коста Гдавинић, који је на другом збору београдских грађана 17 јула ов. г. изабран а високим указом Њ. В. Краља од 11 ов. мес. утврђен за председника општине београдске, има према чл. 196 зак. о општинама да положи заклетву на Устав и верност Краљу. Моли протопрезвитера да у смислу наведених законских прописа прими заклетву од председника. нули, нестало бурног доба ратоборног Крума. Под Мортагом, па и на пола столећа после њега, владала је у Бугарској, с малим и кратким прекидима, периода мира. За ово доба поче се у Бугарској подизати трговина и она поста главно стовариште за трговачки саобраћај између византинског царства, Русије и Велико-Моравске. Разуме се да је трговачки саобраћај ишао преко Срема, јер је преко њега водио онај чувени средњевековни пут који је Срем спајао са Русијом, и који је био исто тако важан, као и онај стари, „цариградски друм", којије из Цариграда преко Београда и опет преко Срема ишао даље на Запад. У бугарским су се градовима размењивале сировине са севера за прерађевине из Византије и производе из Азије и АФрике. Бугарски су трговци и каравани оживљавали тргове цариградске и солунске. 1 После Мортага и Маломира (Словенина) постане бугарски хан Борис (844. год.). У исто доба измењаше се и суседни владаоци: српског жупана Властимира наследише синови, Мутимир, СтројимириГојник, Фрушког Лудвика пак (840. год.) три сина, који по-

Срема отпочето је дакле цре доласка Бугара у Срем, т.ј. под оним словенским племенским кнезовима, какве су Бугари затекли у Срему, па по свом освојењу збацили и поставили своје, под којима је овај цроцес само настављен и довршен. 1 КашђашЗ, Б'етрш',. ^гес аи Шхјеше зјес1е, стр. 328.,

Пошто је протопрезвптер града Београда примио заклетву од председника г. Косте Гдавинића, — одбор је примио к знању ово подагање заклетве. II Пошто је прадседник положио заклетву и примио дужност председника београдске општине, отвоворио је седницу одборску овим говором: Госиодо одборници! Позван поверењем велике већине београд. грађана, који су 17-ог пр. м-ца изашли на биралиште, да заузмем положај председника београдске општине, сматрам за једну од првих својих дужности да са овога места искажем своју благодарност Његовом Величанству Краљу гато је благоизволео потврдити мој избор за предсодника престоничке општине којим су ме Београђани почаствовали, п грађанима београдским што су ме одликовали својим, за мене драгоценим поверењем, а у исто време и да изјавим : да ћу све своје знање и умење упутребити на то, да, колико буде зависило од мене лично, што више и оправдам то поверење. Госаодо одборници! Руковођен уверењем, да је дужност свакога грађанина, припомоћи свим својим, ма и најслабијим силама, унапређење и развитак општине у којој живи, пристао сам да напустим свој досадашњи мирни и независни положај проФесора Вел. Школе, а да примим нову далеко сложенију дужност председника највеће општине у Србији. ћримајући се ово нове дужности, био сам свестан и њенога значаја и свију тешкоћа с којима је везана; али тврда вера у то: да ће ме и суд и одбор општински, у коме је велика већина људи с којима сам и ранаје, као одборник општински, заједнички радио, и грађани престонички, као и надлежни виши чиниоци исве онштинско особље, свесрдно потпомоћи, да своју председничку дужност, на корист наше општине, што боље испуним, дала ми је куражи да примим пуну части и одликовања, али у исто време и пуну тешкоће, дужност председника београдске општине. ^ де^ише царевину; и најзад византинског цара ТеоФила наследи (842. год.) малолетан син Михаило III. 1 Борис је са Византијом продужио мир који је његов претходник уговорио. Тако исто и са својим суседом Лудвиком Немачким одржао је пријатељске односе; сњиме је само једном приликом нарушио мир, када га 853. год. иозваше посавски Словени, да им помогне да се ослободе Фруга, што и учини, али без успеха. 2 Услед тога, што се Бугарска ширила на запад и југ и захватала све више Словена, доптло је до тога, да се је чисти елеменат бугарски све више губио у словенском мору. Већ се после Мортага јављају на ханском престолу Словени, а и сама влада Борисова може се назвати периодом стапања бугарског елемента са словенским, јер се на крају ове периоде одржаше правн Бугари само у малом броју и то у најисточнијим крајевима Бугарске. 3 Хришћанство је, преко заробљеника из Византије, ухватило било корена у Бугарској и за владе Мортагове, али овај, гледајући у њему погибао од Византије, устане противу њега са највећом ревношћу. Доцније

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II., стр. 40.

2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II. стр. 41.

3 Љ. Ковачевић и Љ. Јоваиовић |Ист. Срп. Нар.,

св. II, стр. 48.