Београдске општинске новине

Год. XXI

— 224 —

Број 39

онолико како и колико тај члан закона наређује. Ако би општина примила решење Државжз/ 1 Савета и наредбе дотичних министара по овом предмету као исправне, то би значидо, да општина пристаје, да Државни Савет и г. г. министри могу поједине законе тумачити п мељати им у неколпко ноједине одредбе. Општина не може на то пристати, јер по чл. 116 Устава ни Државни Савет ни г. г. министри немају права ни тумачити законе, а још маље ма у колико било мењати им одредбе. Даље, кад би општина на основу решења Државног Савета и наредаба г. г. мипистара Финансија и Просвете издавала дотичном учитељу на име годишље плата 3240 дин, она би том истом учитељу била дужна по чл. 59 закона дати и 600 дин. годишње на име додатка, пошто је то неспорна ствар, и тај бн учитељ имао примати годишње од општине 3840 динара. Међутим таква награда ни за учитеље основних школа ни за привремене више учитеље ни за сталне више учитеље грађ. школа није закону позната, јер ни е шој врстн учитвља наје толику награду на једним чланом одродио. Те су с тога наређења г. г. министра Финансија и Просвете без ослонца у закону јер су устагане и закоиске одредбе старије од решења Државног Савета и наредаба г. г. министара Финансија и Проевете, — решио: Да се одговорн г. г. мннистру Финансија и мннистру Просвете, да ошптина београдска са наведених разлога у реФерату овога решења поменутој госнодн учитељима не може плаћати веће плате од оних на које но загсону о народним школама право имају, а то су оне, које су примали пре него су ностављени за прнвремене учитеље грађанских школа. X Прецседнгм извештава одбор, да је на дневном реду питање о утврђењу тнпа трамвајских кола, које је доведено у везу са предлогом надзорае комисије о раскинућу уговора са трамвајским друштвом и какоје ово питањеврло важно моли одбор да седницу претвори у кон<керепДИЈУ- Дунава (северно дакле од Дунава), и то заузеше Маџари, 1 док Срем, који лежи на десној обали Дунава (јужно од Дунава), остаде и даље у бугарској власти. Па ипак Симеуну је у ово доба држава била скоро преполовљена. * Почетком X. века ностају занадни суседи Срему Хрвати. Услед угарске навале, а нарочито после пожунске победе (907. године), нестаде у Панонији немачке власти и тако се Томислав користи и заузме област до Драве постав на западној сремској граници сусед бугарске државе. Од тога доба почињу се звати становници између Саве и Драве Хрватима, те овим управо политичким именом замељују своја стара национална имена. Западна сремска граница почињалаје у то доба нешто источније од ушћа Драве у Дунав, управо од данашњег Вуковара па на југозапад до ушћа реке Босне у Саву. Од ушћа Босне ишла је граница бугарске државе реком Босном нешто мало на југ, на за тим скретала на исток од прилике поред данашње Лешнице, остављајући на југу Србију, а на северо-истоку Бугарску. 2

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар.,

ов. II., стр. 90.

3 Сремска граница према Хрватској тачно је представљена на Клајићеву „Атласу за хрват. повјесницу" (Бр. 2. Хрватска и Србија за Краља Томислава, год. 925.). Гра-

После довољног конФерисања председник је иретвојлк) копФвренцију у седницу м одбор је решио : Да се решавање по овом предмету остави за идућу седницу

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 4. Септембра 19<|3. год Председавло председии* београдеке општине г. Костч Д. Главинић. Од одборника били г. г. Коста Др. Ризнић, Јов. Смедере^ац, Милан Дамић, Д. Тадић, Дп. Марко Леко, М. 0. Нетровић, А. Ј. Аксентвј вић, Иетар Новаковић, М. Клидис, К. Теодосијевчћ, Јанаћ Константиновић, М. Капетановић, Урош Благој вић, М. Штрбић, А. Шток, Д 'Б. Милованонић, К. Н. Лаваревић, Богој ! Ј |Ванови11, Љуба Дојчановвћ, Мих. М. Ђор1у >вић, Р. Драгопић, Др. Јован Ђурић, Никола И. Димитријевић и Тома Цинцар Јанковић. Деловођ Марко Н. Новаковић. I Пропитан је записник одлука седнице од 2. септембра ов. год. и прпмљен без измена. II По прочитању акта иследпе власги АВр. 84.80, којим се тражи уверење о владању и имовном стању СоФије Тодоровић овд. распуштенице; одбор је изјавио: Да му је непозната СоФија Тодоровић, овд. распуштеница. III По прочитању акта грађевинског одељења АБр. 8409, одбор је решио: Одобрава се општинском суду да од кредита одобреног за ову годину на насипање бара може утрошити за сада шеснаест хиљада динара на предходне радове за насипање баре Венеције а на име: на утврђење савске обале са сгране баре Венеције. IV Одборник г. Јован Смедеревац пита председништво, шта је урађено, по ранијој одборској одлуци за насинање Баре Венеције у делу између Сарајевске улице и железннчке станице. Председник је изјавао, да ће на ово патање одборник! г. Смедеревца одгорорити у једној од Од овога доба јавља се, дакле, хрватска власт и хрватско име из Поморја и у Посавини. 1 На овај начин биле су стешњене срнске самосталне државе са три стране: од хрватске, бугарске и византинске државе. С тога се код српских кнежева јавља тежња, да бар крајеве у Поморју и Загорју уједине у једну државну целину. На овој идеји највише је радио загорски кнез Петар Гојниковић, али он не успе због саревњивости хумског кнеза, Михаила Вишевића, те је после познатог лавирања српских владалаца између Бугарске и Византије и бугарског освајања Србије (924. год.) тек Часлав успео да оствари у неколико идеју уједињења српских земаља. Византински цар Роман Лаканин успе да задобије Хрватску и српске државе у савез противу цара Симеуна, које Симеун није могао да нридобије за своју идеју, јер „засебни државно-народносни живот у Хрватској и српском Поморју и Загорју, толико се дотле био развио, да већ није могло бити да га просто нестане у бугарско-словенском државном и народном животу, а опет Симеун, или што није умео или што није могао, није

ница Србије према Хрватској знатно је померена на исток и иде у главном реком Босном, место реком Брбасом, како би требало по доказивању критичких историка. 1 Љ. Ковачевић п Љ. Јовановић, Иет. Срн. Нар., сз. II. стр. 116.

идућвх седница одборских. Одбор је примио к зл ању изјаве одбојжика г. Смедеревца и председнига општине. V Председник извештава одбор да је на дневном реду одобрење типа нових трамвајских кола за електричну вучу. Како у данашњој седници има г. г. одборника, који нису билп у прошлој седници када је по истом предмету конФерисано, те да би се и та госнода с овим нредметом упознали што детаљније, молп одбор, да се нре него се реши то питање, одборска седница претвори у конФеренцију. Пошто је одбор одобрио, председник је претворио седницу у конФеренцију. После довољног конФерисања председнак је претворио конФеренцију у седницу. Одборник г. Ј. ЋуриЛ предлаже да се, прво донесе одлука по предлогу надзорне комисије, да се реши нрво питање сматра ли одбор, да још постоји додатак уговору о трамвају закључен 1899 год. пошто друштво истп није испунило. Одборник г. Марко Леко предлаже, да се нриступи прво решавању овог питања и да се усвоји предлог надзорне комисије, да се додатак уговору раскине, пошто га друштво није испунило. Наводи разлог за овај предлог то, штоје у надзорној комасији г. Ивко Ивковић касац. судија, у пенз. и кад он као нравник налази, да онштина има право на раскинуће додатка уговору, ондг одбор не треба о томе даље да размишља. Председник оиштине надази, да пптање о одобрењу типа кола нема везе са иоменутим преддогом надзорне комисије, јер се оиштина одобравајући новн тип кола не одриче својих права, која је до сада према друштву задобила неиспуњењем од стране друштва како одредаба додатку уговора, тако н извесних одредаба првобитног уговора и његовах додатака; међутим изнеће у једној од идућих седннца на решење и поменути иредлог надзорне комиеије. Ну, кад одборник г. Јован Ђурић тража, да се прво донесе одлука по преддогу надзорне комасије, да се реши прво питање : смагра лн одбор да још посгоји додатак уговору о трамвају закључен успео да српске и хрватске засебне корнсти и користи Бугарске сложи у заједницу словенског добра на Балкану противу Византије" Према овоме видимо, дакле, да је главна сметња Симеуну и његову наследнику Петру у борби противу Византије за превласт над Балканом била: српске самосталне државице и Хрватска. Утицајем, дакле, Византије Захарија се одметне од Симеуна, а поред њега задобију Византинци противу Симеуна хумског кнеза Михаила Вишевића и хрватског Томислава, коме за ове услуге даде далматинске градове и острва у хрватском приморју. 2 Захарије победи војску коју је против њега послао Симеун. Године 924. стајао је Симеун са силном војском пред Цариградом. Ну у брзо га остави, па отпоче борбу на северо-занаду своје државе а противу српско-хрватског савеза. Симеун посла најпре војску противу Захарије, са којом посла и претедента Часлава, помоћу кога преваром заузме Србију и опустоши је (924. године). Српске старешине и Часлава одведу у Бугарску, а с њима и мноштво заробљеног народа, док је Захарија био побегао ка Хрватима. 3 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II., стр. 132. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II., стр. 133.—134. 8 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Иет. Срп. Нар., ев. II. стр. 140.