Београдске општинске новине
Број 39
— 225 —
Год. XXI
1899 год. ставиће то питање на гласање и то: ко је за то да се у данашњој седници приступи рошакању о одређењу тииа нових трамвајских кола, а не да се пре решења тога питања реши по предлогу надзорне комисије питање о томе, сматра ли одбор, да још постоји додатак уговору о трамвају закључен 1899 год. гласаће „за" а ко је за то да се пре него се приступи одређивању тниа нових трамвајских кола реши по предлогу надзорно комисије питање о томе, сматра ли одбор, да још постоји додатак уговору о трамвају закључен 1999 год. гласаће „ иротив ." После поименичног гласања и пребројаним гласовима нађено је, да је Ћ за и гласало 16 одборипка, а „аротив " б и то: г. г. Др. Марко Леко, А. Ј. Аксевтијевпћ, М. Клидис, Др. Јован Ћурић и Никола Димитријевић; да су се уздржали од гласања одборници г. г. Дим. Тагић и Р. Драговић и да је рапије изашао одборвик г. Мпх. Штрбић. Према оваквом исходу гласања, председник је објавио, да је решено, да се решавању питања о одређивању типа кола трамвајских за електричну вучу приступи пре него се реши по предлогу надзорне комисије нитање, да ли одбор сматра, да још постоји додатак уговору о трамвају закључен 1899. године. Моли одбор, да саслуша извештаје надзорне комисије и стручне комисијо, коју је његов претходник био саставпо за проучење типа кола коЈе је безимено друштво трамваја 1рзда Београда предложило еуду као и примвдбе које је он са општинскии реФерентом на предложени тип кола од стране друштва и поменутих комиеија учипио. Прочит.шп су извештаји стручне комисаје ОТБр. 184 од 24/УП 903. и надзорне комисије ОТБр. 7324. од 11 /VII 903. п еаслушане напомене председника општине и општинског ре®ерента, које гласе : 1. Да платФорма буде дугачка 1600 м/м место 1465 м/м. 2. да облик исте буде као на бечкии и прашким колима. 3. да једна кочница буде ако је икако могуће ваадушна а једна електрична поред ручне кочнице. Кад је Томислав видео, како је прошао његов савезник Захарија, наиадне са Михаилом Вишевићем на Бугаре. Рагјетрајао три године и на послетку Симеунова војска нод војводом Алоговотуром буде страшно иотучена од Хрвата (927. год.). 1 Овај хрватско-бугарскн рат вођен је јамачпо у Срему, као пограничној бугарској провинцији према хрватској држави. Битке су се јамачно биле на Дунаву са сремске стране или око ушка Драве у Дунав. 2 Међу тим у ово доба снађе Симеуна, овог славног владаоца, изненадна смрт 27. маја 927. године. После Симеунове смрти дође на бугарски престо његов најстарији сии од друге женс Петар који је био тихе нарави, дакле противност своме оцу који му је, мадаје Петар имао већ 20 година, иоставио ујака Ђорђа Сурсувула за намесника. 3 У почетку Петрове владе Бугари хтедоше да продуже освајачку Симеунову политику и нападну одмах на Тракију, али се убрзо пзмире са Грцима (927. год.), који нризнаду Бугарској царство и патријархију, а Петар се ожени унуком царевом. 4
1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II, стр. 141.
2 Ст. Новаковић, Српске облаети X. и XII. века, стр. 108.
3 Л>. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II, стр. 142.
4 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. II, стр. 143.
4. да врага на платФормп буду на увлачење ила превпјање ка;:о приликом отварања и затварања не бн сметада путницима, и да иста буду снабдевена риглом тако да их путници не могу отварати. о. да на колским вратима буду мала попречнн прозорчићи „(цпеће!," ради давања билета путнипима који се налазе на предњој платФОрма. Исто тако да се при оправци досадањих кода удесе и на њиховим вратима „дшсће!." 6. Пошто ће издазак бити увек с једне стране врата на ндатФормама, да буду снабдевене завесама. 7. да покретни наслони буду испуњени дрветом (као у дражђанским колима). 8. да се изложене напомене, које се могу уцртати, уцртају у план. По саслушашу прочиганих извештаја комисвја и наномепа председника општине и онштннског реФврента, председник је ставио на гласање : ко је за то, да нова трамвајска колаза, едектричну ВЈчу буду 1ипа који је безимено друштво трамвзја града Београда предаожидо са шменама које су предложпде поменуте комисије пзмењеним напомевама председника и реФерента општинског да 16 кола буду са непокретним осовинама гдасаће ,,за, и које против гласаће „ иротив." После поименпчног гдасања п пребројанах гласова нађено је, да је гласало „за" четрнаест одборника, да су се уздржали од гласаша девет одборнкка п то: г. г. Дим. Тадић, Др. Марко Леко, А. Ј. Аксентијевић, М. Клидис, Богоје Јовааовић, Михаило Таорђевић, Раденко Драговић, Др. Јован Ђурић и Никола И. Димитријевић, да је раније изашао одборпик г. Михаило Шгрбаћ. Према оваквом исходу гласања, председпик је огласио, да је одбор решио, да нова трамвајска кола за електричну вучу буду типа: који је безим. друштво трамв. града Београда пнсмом својнм од 5. јрна 1903. г. ОТВр. 138 и 26. јула 1903. ОТБр. 188. предпожидо са изменама, које су преддожиле поменуте комисије с прочитаним напоменама председника п ре®ерента општинског с тим да 16 већ порученпх кола
буду са непокретвим осовинамз, а остала са покретним. Оцборнпк г. Др. Јован ЋуриЛ тражи, да се реши и питање о броју кола која друштво има сада да набави ; преддаже, да друштво за сада набави 40 кола као шго је тражида надзорна комисија у свом извештзју. Одборник г. Милан КаиетановиЛ нреддаже, да се реши, да друштво набави број кола довољан према распореду вожње којп ће се утврдити према уговору. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковип усваја предиог одборника г. М. Капетановића. Председник је ставио на гласање, ко је за предлог одборника г. Ђурићз, гдасаће „за," а ко је за предлог одборника г. г. Капетаиовића и ЦинцарЈанковића гласаће „ иротив." После поименичног гдасања и пребројаних гласова нађено је, да је гласало „за" тринаест а „герогмв" десет и то: одборници г. г. Коста Ризиић, Јован Смедеревац, Милан Димић, Јанаћ Коистантиповић, Милан Капетановић, Урош Благојевић, А. Шток, Коста Н. Лазаревић, Михајло Ђорђевић и Тома Цинцар-Јанковић. Раније изашао одборник г. Штрбић. Према оваквом исходу гласања председник је огласио, да је одбор решпо, да безимено друштво трамваја градг Београда по одобреном тину за нова кода набави за сада 40 (четрдесет) кола.
РЕДОБНИ САСТАНАК 9 Септембра 1903 г. Нредеедавао нредеедник београдске опттине г. Коста Д. Главинић. Од одборника били: г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Јов. Смедеревац, Д. Ђ. Миловановнћ, Стев. М. Веселиновић, Петар Новаковић, К. Теодосијевић, Јанаћ Константинотић, М. Шгрбић, Др. Марко Леко, Дамљан Стојковић, Никола И. Дчлитријевлћ, Р. Драговић, Милан Димић, Богоје Јовановић, Мих. М. Ђорђевлћ, Урош Благојевић, М. Клидис, А. Ј. Аксентијевић, Др. М. Радован^вић, М. 0. Иетровић) А. Шток, Дим. Наумовић. Деловођ, Марко Новаковић. I Прочитан је запианик одлука седнице држане 4. ов. мес. и примљен без измена.
По неким летописпма Бугарн су се ј измирили са Византијом нешто због скакаваца и глади, шго нанаде тада на Бугарску, а нешто и због нанада суседних Хрвата, Маџара и Печењега, а по Кедрииу и Срба. Међу тим је Дринов доказао, да ови народи ннсу могли тада нанадати на Бугарску, јер су били заузети својнм пословима. 1 У то доба, када је Нетар закључио мир са Византијом, ишла је граница бугарске државе по М. Дринову овако: „Ка северо-западу, у почетку Петрова царевања, када је област српског племена била још еаставни део бугарског царства, ишла је граница иоследњег током реке Дрине до самог ушћа њена у Саву. На истоку ишла је брегом Црног Мора, почевши од Бургаса па до ушћа Дунава. На север граница се царевипе пружала целим доњим Дунавом од самог ушћа његова до ушћа реке Саве код Београда. Даље се граннца пружала на север Дунавом до ушћа реке Драве, одакле се спуштала на југ, готово правом линијом, ка ушћу Дрине у Саву, захватајући на тај начин садашњи Срем (нштмиши Ср-вмт.) или ону уску област између Дунава и доњег тока Саве." 2 Цар Петар је владао преко четрдесет година, али његова влада знатно изостаје
1 М. С. Дринова, ГОжнпе Славлне..., стр. 63. 2 М. С. Дринова, К)жн[Ле Славнне и Виз., етр-. 80.
нрема влади оца му. У брзо је Бугарска почела онадати. Петар је био управо оруђе једне странке и противу њега су често устајала његова браћа са Симеуновим ветеранима 1 При оваквим приликама није чудно, што је и књижевност одмах почела да опада. Уз то се у ово доба појави у Бугарској и павлићапска јерес, која је овде по ноиу Богомилу названа богомилском јереси. 2 Користећи се слабошћу Бугарске Угри су јамачно одмах у ночетку владе Петрове освојили Срем (дакле убрзо после 927. год.).
— Наетавиће се —
1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., ев. II, стр. 145. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. II, стр. 146.