Београдске општинске новине

Број 42

Како безимено друштво трамваји града Београда и безимено друштво за осветљење Београда готово сваким даном, извршујући поједине своје радове по улицама и јавним местима, разваљују тротоаре и калдрму, па их одмах по свршеном послу не доводе у првобитно стање, већ их дуже време остављају неоправљене или их не оправљају како треба те на тај начин ометају уредност и угодност јавног уличног саобраћаја, — то суд београдске опшгине на основу чл. 89 и 92 закона о општинама и § 326 кривичног законика Наређуј е: Унравама поменутих друштава, да у будуће кад год тротоаре и калдрму разваљ УЈУ ради извршења својих радова, одмах доводе по свршеном послу у првобитно стање. Не буду ли Управе коменутих дру- ј ћгтава поступале по овој наредби општинског суда биће кажњене са 50—150 динара новчано поред тога шта ће општински суд ] силом своје власги на рачун и одговорност ] друштва доводитн разваљене тротоаре и калдрму у првобитно стање, Наредбу ову достааити ма одобрење I Управи Београда, па кад је иста одобри, ј саопштиги је Упрапама поменутих дру- ј штава. Од суда београдске Општине ^9 сеи- | тембра 1903 годиие К-М 2077., Београд. | Уирава града Београда, иао надлежка а на основу §. 326 кривачног закоиика одобрава ову наредбу оиштинског суда, с тим да се казна за непослушноет исте може изрицати од 10—150 динара шш од 1-—20 дана затвора. М 29671. Београд. 3 октобра 1903 год Удравник Београда Д. Вуји+1 с, р. 0 Б Ј А В А На дав 16 овог меСеђа од, 3—-б сати но подие, држаће се у канц^аарији екоманову) смртним мучењем а. и многим обећањима нагна, да се пред д цару, пошто му и Срем ггреда (1гасШо ј д^регаШп- 81г ш 1о). Оиа буде нослана у Ца /!)Ш -рад. где се преуда за једног великаша у црестоници 5 Диоген пак би постављен ' уирашшка области (1И88И8 ез(; јгарегаге г •еЈроиП, коју је сада задобио." 1 Д а се задржЈг ^ мад0 на овоме сремском господару Сирману (Сермону или ио хрватском, и ^Срму"). Пошто ДР' ,-кимо да је до 1019. год. Срем био у б< ^ а р еко ј власти, то је, наравно, и овај Сирман био Бугарин и предетавник бугат власти у Срему, као што га већииа критичких историка и сматра. ИитејК хантан је тај Факт, да је овај Сирман и новац ковао. Нађена су три цримерка ( КО д Барадина), од којих се сада два нала <зе у париском музеју, где су озна'чена к' до 17 Мош)аЈез с1'ог (1'ип сћеГ ћи]§аге XI 6 в 1 ,ес1е 8егшои, ^оиуегпеиг <3е ВегшГиш (тј. • латни новци једног бугарског иоглавар д из XI. века Сирмана, унравника Сирми је). На предњој страни овога новца има н.атпис „0ЕОТОКЕ ВОН0ЕЕ," а на задњој страни „5!ер|ш отр« хујХххгј," што све значи: Богородице, помози Сирману војводи. 2

— 243 —

номског оделења општине н по II пут јавна усмена лицитација за набавку 107.940 килограма зоби (овса) за храну коња; која се има излиФеровати по један вагон месечно до нове хране. Лицитанти при лицитацији полажу 1000 динара на име кауције у новцу или вредећим хартијама. Ово се даје јавносги и позивају, интересовани да у озиачено време дођу на лицитацију. Ближа извешћа и услови могу се видети у економском одељењу општине. Абр. 5419. Од суда општине београдске 10. октобра 1993 год., Београд.

0 Б Ј А В А За израду педесет пари одела за трошаринске Финансе. шињела, чакшира, блуза и капа, — држаће се у канцеларији економног одељења опиггине јавна усмена лицитација на дан 13-ог овог месеца од 3 до 5 сати по подие. Одело мора бити по утврђеној мустри чоје и ностојећем проиису. Лицитагпи при лицптацији полажу 200 динара ма име кауције у новцу или хартнјалг«. од вредносхи Блажа нзвешћа п уђлови, као и мустра чоје, могу се видети у економском одељењу опттине, Ово се даје јавностм и позивају :шцитанти да дођу на лицнтацију. АБр. 8589. Од суда општине београдске 10. октобра 1903 год., Београд. 0 Б Ј А В А Заувраву '.шштинске трошарнне имају се оштампата следеће књмге и Формулари: 5000 признаничних књига. 600 књига „ сП])Оводнице". 600 „ „потврда". 6000 књижвца „билета".

Хрватски писци држе, да Сирман није био Бугарин но Хрват и „бан хрватски у Срему." 1 По Симу Љуби^у он би био још и „задњи" кнез Посавске Хрватске." Да видимо ирво, је ли Сирман био бан хрватски. Рачки је у прво време држао да је Сирмаи био Хрват и као бан или начелник сремски („6 тоО хриту") држао ову област која би тобож спадала под Хрватску. 2 Међу тим Хрвати нису никад освојили Спем, иа да могу имати свога бана у Срему. Ми смо у кратко прегледали сремске завојеваче од најстаријих времена до овога доба (иоч XI. в.) и нигде не видесмо, да су Хрвати ма када имали Срем у својој власти. Доцније је и сам Рачки увидео да је, нарочито у ово доба (крај X и поч. XI 1 Ог. 1<>. КасМ, Ка(1, кпј. XXV, стр. 213; даље: Кдајић, Смичикдас и др. — Кдајић веди „Сва со Хрватска поклонила викантинском цару, једини Сермо, бан китњастога Срема, отижаше се сили грчкој. Он не хтеде сдушати ни свога (равуме се хрватског) краља (Крешимира) ни вивантинског дара, већ се понесе, као да је самосвојан владар"... (Поујев* Нгуа!,а, I, 94.) 2 КаЛ, кпј. XXV, стр. 213. — Ту Рачки између остадог вели: По сведоџби веома старе домаке бедешке, начедник сремски био је ,п<дан од седам банова а по роду из 12 великашких родова хрватских. Ови банови имаху на.твећи- ^ДЈПттт ТТГУГУ "

Год. XXI

3000 пријава — трипликата. 5000 „ — дупликата. 1000 књижица за слободан колски повратак. 10 књига пријава за ракијску пијацу о износу робе из магацина но 500 листа. 10 књига пријава за винарску пијацу о износу робе из магацина по 500 листа. 5000 ком. дневних извештаја. 2500 „ петодневна статистика. 300 ком. писама у шест разних текстова за царинарницу и трош. станице. 20 књига занисника за ракијску пијацу по 250 комада. 1000 Формулара о предаји прихода од станица. 200 Формулара за предају трош. прихода општ. благајни. 100 ком. Формулара за статнстичке податке. 1 књига „иартијалник" за винар. пијацу од 300 листа. За израду и пггампање горњих Формулара и књига држаће се јавна усмена лицитација на дан 15-ог овог глесеца од 3—5 сати по подне, у канцеларији Управе Општ. трошарине. На коме лмцитацвја остане, дужан је истог дана, кад се лицитаци.ја закључи, да положи 10% од излицитиране цене у новцу нли хартијама од вредности, на име кауције, за тачну п благовремену испоруку овог материјала. Материј ал се има предати општини најдаље до 10 децембра овв године. Ово се даје јавности, и позивају ее штампари да у означено време дођу на лицитацију. Ближа обавештења и услови могу се видети у економском одељењу ошптипе сваког дана, а и при лицитацији у канцеларији ошпт. трошарине. АБр. 7986. Од суда општине бсоградске 6 окгобра 1903 год., Београд.

в.), Срем могао бити под бугарском влашћу ма да избегава да даде категоричку реч о томе. Из три места, која ћемо овде навести, видећемо, како он поступно напушта своје старо мишљење. На првом месту вели: Вш шеДјн Огп 8пет с!о §'0(1. 1019. сНе1от Ви^агзке, га §То 2'ол т оге окоЈповИ, 111 ћгуа^ке- Дггал^е, 1е ^огћпе роаТаЛе он оћ1а§1ји т^обпо-ппшке шрепје, која 81 ргк1гиг;Г §л т е ћи^агзке хетпЈЈе ос! Ро(1ипау1ја с1о Оћг1с1а, а ос! а1гапе »грвкГћ 1 ћгуа^кШ геша1ја 12писИ 81 рпгнапје 8УОЈе ^гћоупе л т 1а8И.' 11 Даље на другом месту вели, да је „8пеш8ка Рапошја робеЉот XI 81о1је(5а рг1ра(1а1а ро 8л т ој ргШс1 Ви^агакој (Ш Нгуа1бкој)." 2 итд. На трећем пак месту Рачки готово са свим одбацује старо мишљење, велећи: „Си1је~8и ћПе 181оспе ^гашсе Нп г а18ке и геш1Ј1 шеДји 8ауот 1 Нгауот, 1е8ко је ро!апко и8!апол г Ш. 8\ т акако \ г а1 ја ро §'оге палтсћзпот 18к1јисШ 8пет; пи (1 окIе ,је Та.ј (1ор1гао ргета гарас1и 11о ј е 1е§ко оскј е61" . 3 Па и ако је Рачки овако променио своје мишљење о Сирману и не тврди више да је он био хрватски бан, ипак се други хрватски историци и даље позивају на ра-