Београдске општинске новине

Год. XXI

— 244 —

Број 42

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

СТАЊЕ НА ДАН 30, СЕПТЕМБРА 1903 ГОД.

| СТР.

I* Л ж I Л г II

ОБРТ у СЕПТЕМБРУ

од1.ЈАН. до 30. СЕПТЕМБРА

СТАЊЕ 30.

СЕПТЕМБРА

1 44

Благајница

215861

ј 292256 41

1874602

1788731

85870

1 2

*Привременп издатака

58 25

57664

14931

42733

Вредећи хартија

70500

—

100

-—

70400

—

Цркве дорћолске

57837

Канализације

7547038

75470

Кеја

8896161

88961

Водовода

2855052

Покретности

214587

Непокретности

6750793

Управе Фондова за Фондове

18885

—

119048

Остава код Народне Банке

6400000

—

4770000

—

1630000

—

Пријема

«>

4770000

—

6400000

—

1630000

—

Дужника калдрме

580

51205

10674

40530

Дужника

188

271471

7389 34

264081

Фондова разних

385

—

294469 05

294469

Фонда гробљанског

2218

246710

244492

Кауција

1117

—

1117

Текући Упр. Фондова у злату

13449

155798

142348

Текући Упр. Фондова у сребру

16500

8016 50

8483

Управе Фондова за зајмове злато

2056

200000

—

•197943

„ „ „ „ сребро

1133

96694 90

95561

Текући Народне Банке у сребру

20828

269

1651098

—

1650828

„ Кланичног друштва у сребру ....

4808 30

22849

Повериоца

7169:01

30018 29

Главнице . . .

243925

18500

—•

33202237

817483213

7842809

Буџета општинског Приход

97038

983

813640 37

812657

„ „ Расход

109818

280

1046766

1394 67

1045371

„ Новог гробља

2061

5387

19020

36973 32

17952

„ Трошаринског

86157

113118

37656407

869687 80

493123

КЈедита ван буџета . .

94161

319343 45

143 35

319200

770928

25799499

25799499 21

13446154

134461-54

У Београду 9. Октобра 1903 год. Предеедвик Главии Кн.иговођ, Главнч Благајнак, београдоке општине Милија Јованови1Г с. р. , Сп. К. ШуменковиЋ с. р. Коста Д. ГлавиниЋ с. р.

није мишљење његово, сматрајући једнако Сирмана за хрватског бана. 1 Пада у очи да сремски господар кује новце. Што Срем, као мала област има свој новац, можемо протумачити тим Фактом, што је он и под Фрузима имао у неколико своју самоуправу са својим, словенским кнезовима који су само признавали Фрушку власт. Исто је ово без сумње, било и за време бугарске власти. Господар Срема, који је у неколико био самоуправна област имао је право ковати новце. Сам изглед ових новаца казује довољно, да је Сирман био нод врховном влашћу бугарском. На име, натпис је на новцима на грчком језику, а зна се да је Бугарска, путем цркве, била под утицајем грчке просвете и културе, док код Хрвата није овај случај. И г. Руварац лепо примећује Симу Љубићу, што није објаснио: одкуда на Сермову новцу грчкн натпис. 2

1 Рачки је ово последње мишљен.е ивнео 1881 год., а Смичиклас годину дана касније (1882.) вели (описујући смрт сремског „бана"): „Оуако је 8егто ргој^гао впепшки ћапоути, јег аи је 0(1 ае1е Оге! вта4гаН пе као сИо кга1јеу8*уа ћгуа{8ко§а, уес као вуоји рокгајјпи ( Р оу. Нгу., I, 239.) — Осим Смичикласа овако уаимају Клајић и други хрватски историци. 5 ...„о томв мучи г. нумизматак хрватски као заливен, те ми даици т питјагаавсхз посматрајући потомке „Посавских Хрвата' 1 и мере, које они данас на земљишту „старих посавских Хрвата" предувимају противу словенеког писма, које није ништа друго но ва словенски јеаик удешено грчко писмо, не можемо а да не посумњамо о хрватству тих тако названих посавских Хрвата, а на име о том, да је војвода Сермо, који је новце с грчким нат-

Сирманов новац јамачно је кован у сремском граду Сирмиуму, јер је у њему и за време Римљана била једна од најзнатнијих римских провинциских ковница. 1 Док Рачки вели да је за све време фрушке власти принадао и Срем (?) под посавске кнезове: Људевита, Ратимира, Мутимира и Браслава, дотле Сима Љубић проналази неку „Посавску Хрватску" (која би, поред сад. Хрватске, Славонијеи Срема, захватала и сву Босну до границе српске и бугарске па Дрини!), те би Сирман, по њему, био „2ас1пЈ1 кпег" ове „Посавске Хрватске". 2 Да би ово последње доказао, С. Љубић буквално тумачи једно место из Кедрена, по коме „једини Ивац (во1и8 Јуа^гес) не хтеде се покорити цару Василију после пада Бугарске под Грке". 8 Међутим ово се

писом ковао, Хрват био". А што хрватски књижевници „мрзе и гоне данас из јавне употребе пиемо словенско, рођено писмо старих панонских Словена, на којима су може бити и житељи између Драве и Саве, данас тако авани „Посавски Хрвати" припадали — то је лал.да плод труда приморских, правих коренитих Хрвата". В. Гласник Х1ЈХ, стр. 37. 1 Потребни метал ва ковање новаца доношен је из околине сремске (Гласник Срп. Уч. Др., књ. ХХХУП стр. 237.). 2 КаД, ХГЛП., стр. 107. (Ро атИЈ Вгаа1ауа оре(; пага ва 8У1т Ј»опек{аји ујез« о Роватвкој Нгуа&кој 1 о пјегтШ у1ас1агјћ (1о Вегта"). 8 Ка(1, ХШ, 110 и онда вакључује да „кад је Нвац био једини од бугарских велможа који се не хтеде покорити Грцима, онда на овој страни нема места за Серма".

Кедреново казивање не односи на све бугарске области, но на југозападну Бугарску, где се повукла она бугарска странка, која се Василију не хтеде предати као она друга, мирољубива. Па када су Грци ову странку, па и Ивца, уништили и заузели Бугарску, онда је тек био једипи од свију Сирман, који се не хтеде цару покорити, пошто је владао овом најудаљенијом бугарском области, па би се можда и дуже одржао, да га нису мучки убили. Да поменемо најзад још једно мишљење о Сирману, а то је мишљење Панте Срећковића, да је Сирман био Србин и „српски племенски кнез". Међу тим Срећковић не наводи за ово своје мишљење никаква доказа, 1 па пошто и иначе мучно да би се ова претпоставка могла бранити, то је морамо одбацити као неосновану.

— Наставиће се —

1 Срећковић вели само: „Љубић докавује да је Сермо био Хрват, а Дринев докавује да је био Блгарин, што у ствари ни једно ни друго није иетина" (Ист. Срп. Нар., I, 142).

У 1'КДНИШТБО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власннк ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија

Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИТг, кмет беогр. општике Делиградска бр. 2^. Д. Димитријевића, Иван-бегова ул. бр. 1