Београдске општинске новине

Број 43

— 247 —

Год. XXI

жила, онда да му се исплати по процени само земљиште, наравно пошто општина буде у могућнбсти и по испуњењу зак. Формалности. X По прочитању молбе Косте Трпковића, ка®., АБр. 8670, да му се арондише један део општ. земљишта регулацаоног Фонда, — одбор је решио: Да ужи одбор, у који да уђу одборници г. г. Михаило Ђорђевић и Јанаћ Костатиновић, ступи у ближи споразум и погодбу с Костом Трпковићем, о уступању овог општинског плаца, но с тим, да погодба важи када је и одбор одобри. XI По ирочитању молби Петра Вулетића, АБр. 3202, да му се имање експропише и Ранка Чорбића, АБр. 7967, да му се изврши апропријација нмању, — одбор је решио: Да се ови предмети упуте грађев. одбору на закони поступак. XII На предлог општинског суда, да се смени ошптински заступник АВр. 9410, — одбор је решио:. Усваја се предлог општин. суда, да се општински заступнпк г. Коста Петровић, одмах разреши од дужности општинског заступника, да му се плата рачуна и изда до дана разрешеља. Да општину београдску до избора новог пуномоћника заступа пред судовима кмет правник г. Михаило Марјановаћ, коме да општински суд у име одбора изда пуномоћство. Овлашћује се општински суд, да може кад за сходно нађе, у име општин. одбора, овластити и друго лице поред г. Марјановића, да општину београдску у љеним парницама пред судовима заступа и за ту цељ пуномоћије му из.ха- Да се за избор новог пуномоћника општинског одмах распише конкуро.

цију прекиде брза смрт Беле I, после кога дође на престо Соломон, постављен немачким утицајем. Између Соломона и његова брата Гејзе хтело је доћи до сукоба, да није Соломон попустио народној странци и поново се круписао у Печуху. 1 Кад год је народна странка преовлађивала у Угарској, она је увек улазила у какво ратничко предузеће. Па пошто у ово доба нису смели Угри да нападну на Немачку, то окрену своју пажњу на југ, на Подунавл,е. Тако 1059. г, спремала се у Угарској војна противу Византије, па су овом приликом можда учинили какав упад у Срем, те, по казивању византинских писаца, нарушили мир. У ово исто време почну се кретати Дунаву и Печенези. Због ове двоструке погибли крене се (1059.) Исак Комнен с војском у Подунавље. Цар се заустави код Средца, па одатле пошље војску на обе стране. 2 Међу тим Византинци се опросте једног непријатеља тиме, што у Средац дођу угарски посланици с понудом мира. Угарског краља Андрију I нагна на овај корак размирица коју је имао са својим братом Белом, који беше вођа народне угарске странке. Исак Комнен пристане на мир и крене се против 1 КаШ, ЕаД, XXVII. 97. 2 ЈШеш, 98.

XIII На преддог општанског суда АБр. 8845, одбор је решио : Одобрава се општин. суду да може у овој години по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити поред суме буџетом одобрене за утамањивање паса и суму у шест стотина динара Издагак да падне на терет општинске готовине. XIV По прочитању извешћа економскога одељења АБр. 9389, и изјаве старалаца масе пок. Петра Татића, — одбор је решио : Да се за смештај кварта варошког узме под закуп зграда масе пок. Петра Татића, у ул. Дубровачкој, где је и сада исти кварт, за време од првог новембра ове годнне до првог новембра идуће године по цени од три хиљаде динара на годину, с тиМ, да стараоци оправке врше сами о свом трошку, према досадашњим условима, а зграда да им се преда у стању у каквом се при истеку закупа затекне.

РЕДОВНИ САСТАНАК 7 Октобра 1903 г. Предсидавао иредеедник бсоградеке оиштнне г. Коста Д. Главинић. Од одборника бали: г. г. Р. Драговић, Ник. И. Димитријевић, ДамњанСтојковић, ЈанаћКонстангиновић, К. Теодосијевић, Пегар Иоваковић, М. 0. Нетровић, Тома Цинцар-Јанковић, Д. Г Б. Миловановић, А. Н. Крсмановић, Ботојо Јовановић, Мих. М. 'Борђевпћ, Живојин М. Перић, Стев. М, Ввселиновић, Милан Димић, Мил >ш Валожић, Б, С. Живковић, М Клидис, Др. М. Радован >вдћ, Д. Тадић, Урош Благојевић, Лавар М. Матић, А. Ј. Аксеигијевић. Деловођ, Марко Новаковић. I Прочитан је записник оддуке седнице држане 30 прош. мес. и нримљен без измена. II По прочитању акга иследних вдасти АБр. 9429, 9517, 9465, 9457, 9642, 9616, 9516 и 9466, којим сз траже уверења о владаљу и ииовном стању извзснах лаца, —• одбор је изјавио: Печенега. Овај средачки мир — вели Рачки — догоди се пре онога већа (1069.) у нипској дворани, где Петар Крешпмир изусти оне знамените речи: „Оеиз отшро!;еп8 1ега тапсјае поз1гит рго1он§'ауИ ге^пит." У то доба хрватка је држава била на врхунцу своје моћи, обухватајући области од Дунава (§1с) па до Јадранског Мора. 1 Даље вели Рачки; „одавде би слиедило, да је покрајина између Саве и Дунава припала после 1059. г. хрватској држави, те да је она за Петра Крешимира стекла онде, што је под његовим прастрицем Крешимиром II год. 1019. изгубила била. Овому се изводу не противе догађаји, који су се тада у истоку, именито у Подунављу збијали. 2 У Подунављу су тада нападали на византипске земље Половци. Овом приликом — вели Рачки — „Није невероватно да је и Петар Крешимир био за чување источних граница своје државе на опрези; а како је царска војска на Дунаву страдала, те се код Балкана имала скупљати, није хрватскому краљу тешко било помакнути се у предео међу Дунавом и Савом, било то на своју руку или споразумно с царским двором. Тада је Срем добио опет 1 КасМ, Ка(1, XXVII, 99. — Кад искл>учимо Срем, цошто он није никад био под Хрватима, онда излази да се Крешимирова Хрватека пружала не од Дунава него од Драве до Јадранског мора. а ЈђМет.

Да су му непознати Манасије Манасијевић, млекаџија, Лазар Сушић, радник, Стојан Милутиновић, Фијакерист, Јанош Месар, Фијакерпст, Коста ЈГојковић, хлебар и Јован Филиповић, цревар; да су доброг владања и доброг имовног стања Богољуб Росулек, кобасичар, Риста Димитркјевић, каФ., Мирча Петровић, дуванџија, Младен Тодоровић, абаџија и Михаило Вучићевић, адв.; да је доброг владања и сиротног имовног стања Младен Бановић, ноћ. стражар. III По прочитању акта Управе града Београда АБр. 9591 и 9618 и молби Бдаже Перов-Ђелевића и Саве Божовића, ђака, због подансгва; одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима по молби може учинити ако томе не стоје на путу ннкакве законске сметње. (СВРШИЋЕ СЕ)

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ БЕДЕШКЕ ЈЕДНОГ 0ПШТИНСК0Г ЛЕКАРА НАСТАВАК (2) ■ У пијацу се улази на велике вратнипе за колски пролаз, којима се роба уноси на пијацу. Са стране су пролази за пешаке означени леви за „улазак" а десни за „излазак." На левој страни уласка смешћене су канцеларије и хемиска лабораторија, а с десне је стране смештена велика ресторација, која сем малог броја гостију из вароши, подмирује све потребе у јелу и пићу саме продавце ове колосалне пијаце. Средином пијаце почев од улазних вратница, иде коловоз, широк друм да се двоја товарна кола могу лепо размимоићи, чак до на друга врата нијачна на полеђинп. Ова широка стаза дели пијацу на две ноле: на десну, где се само на велико продаје, и свога доглавника, који је наставио ред прекинут после Сирма." 1 Каеније је Рачки увидео да је Срем и даље остао под Византијом, да га, дакле, нису Хрвати 2 отели од Византије, но да су га доцннје Угри отели од Византије. У савремених визант. писаца налази се да су Угри отели (1073.) Срем од Византије, док, по ранијем тврђењу Рачкога, Угри би га требали отети од Хрватске, а то се нигде не налази. Док је Рачки — увидев истину променио своје мишљење, дотле неки хрватски историци задржавају (по обичају) и даље ово његово старо мишљење, а неће да приме ово ново. 3 И тако, Хрвати ни за време Петра I Крешимира, кад су највећу државу имали, нису држали Срем у својој власти. Нису га дакле, никада имали за све време свога државног живота, тј. од постанка државе њихове па до њене нропасти. Да се вратимо на Византију и Угре. У Византији су се и у другој половини XI в. збивале размирице око престола. По смрти Константина X (1067.) припаде

1 Ка<1, XXVII, 100. 2 КаЛ, 1Л Т 1, 125. 3 Смичиклас, на пр., вели, да око 1065. „такпе Ре4аг I КгеМтћ' у1аз4 184ос,по^а сага4уа 12 8пета, 1е и 8пети оре! 2ау1аЛа је^ап 1>ап, како је М1о 1 пе§с1а <1апе." (Т. 81111еЈИаз, Р ОУ . Н ГУ ., I, 249).