Београдске општинске новине

V

Год. XXI

— 248 —

Број 43

на леву, где је права пијаца за ситно куповање, које је једино и потребно широј публици. Десна половина сврши рано свој посао, препродавци покупују робу сабајле од велико-продаваца, пренесу је на своју леву страну и продају је треко целога дана публици. Али је десна страна важна још и с тога, што се ту врше прегледи ветеринарски над целокупним месом, што се донесе на пијацу. А ево, како месо долази у руке појединцима: сва села по Угарској имају своје људе, извежбане у погледу прегледа меса т. зв. комесаре меса. Само са цедуљом — пасошем —- овога најнижег чиновника сме се донети марвинче на продају. Преглед за саму Пешту врши се само на 2 места. Или се врпш на пољу, на кланици, где стручњаци нрегледају увозне пасоше па онда живу робу, или ако је већ убијена, тек по прегледу ударају свој жиг за доказ да је месо спремно за продају, — или само још на централној иијаци, где се исто тако месо жигоше према ранијем прегледу пасоша и саме робе. Тек такво жигосано месо предаје се продавцима на леву страну пијаце, или буде купљено од разних месара, растурених по свима деловима вароши, који опет такво прегледано месо дају у руке публици. Канцеларији је задатак, да наплаћује места појединих трговаца. Места се најмљују или на дан, или на месец. Средњи приход од ових места износи месечно око 100 хиљада круна. Закупници на месец дана остављају своју робу и преко ноћи на пијаци, или ако се боје, да им се роба не уквари, односе је у своје одељке подрумске, за које плаћају исто толико месечно, као и горе за место. Дужност је надзорника, да определи место продавцу; да види, да овај не заузме више места, да му изда за то место цедуљу, и да у оиште уводи ред и поредак међу пиљарима. Нижим чиновницима је дужност, да изврше преглед над свима надзорничкм радовима, а престо царици Евдоксији ; да са Јованом, братом царевим, влада место малолетне деце. Већина властеле хтела је да царски престо припадне јакој мушкој руци место царевој удовици, те изберу вестарха Романа Константина, сина Сирмановог убијце. Роман се у брзо ожени удовом царицом и, с њом, задобије царску круну (1. јан. 1068. г.) 8 После три године буде Роман заробљен у рату с Турцима у М. Азији. Ма да га је султан ослободио, ипак се у Цариграду догоди преврат, царица би отерана у манастир, а за цара би проглашен син цара Константина X, Михаило (1071.). 1 Нови цар Михаило VII више је био наклоњен забавама и дечјим играма, но озбиљној владалачкој дужности. У прво време на њега је добро утицао митрополит Јован, во доцније је био подложен највећем утицају великог сплеткаша, пелопонеског управника, НикиФора, те се због тога изроди велико незавоољство у царевини. Сриска племена у Подунављу, Морави, Повардарју и Подримљу, која су била савладана 1040. г., у ово се време опет буне, јер им је рђава грчка управа била додијала. На челу устанка беше Ђурађ Војтех.

1 КаеИ, КаЗ, XXVII, 1*21.

чиновницима је дужност да сем надзора над нижим персоналом, још и врше прегледе над зелени, варивом и воћем. Они су још у канцеларији при књигама и каси, примају све наплаћене дажбине од продаваца и спроводе их у општу благајну пештанске општине. Осим граничних зидова, који су од камена и цигље, сва је остала конструкција пијаце од гвожђа. Гвозденим полугама подељена је пијаца на безброј дућанчића, на више места иде се на спрат — управ галерију око целе зграде, од гвожђа направљеним стеиенима, на неколико места постављене су пењалке , за пењање и спуштање робе са спрата на под нијачни а одавде у доње подруме. Под је цео бетоном ностављен, те се може лако чистити и прати. Сваки свој одељак мора чисто држати, или пак плаћа пијачним чистачима за то. Пролазе и главну стазу одржава у чистоћи сама управа пијачна. А сад драги читаоче, хајде с нама у шетњу кроз ову колосалну пијацу. Иза самог улаза, долазе нам нродавци кобасичарске робе са безброј пари најразноврснијих кобасица. Бојазан за рђаво и болесно месо у кобасицама отпада, јер се зна, да сваки "месар може купити месо сажо на она 2 места, где се врше строги прегледи, а која смо мало час споменули. До кобасичара долазе пекари и хлебари. Мешња хлеба није слободна, већ је у еснафу, те само оиај има нраво месити и продавати хлеб, који од хлебарског друштва буде примљен, према поднетим сведоџбама, за помоћника хлебарског. Хлеба има од 1 киле, 2, на и од 5 кила. Цену одређују општинари, према цени брашна. Ну, ако се ухвати, да се хлеб од 4 и по прода као хлеб од 5 кила ггродавац се строго казни, па та казна, као и све казне са иијаце утичу у сиротињску касу оиштинску. А сад се редом ређају шарене продавнице од воћа, зелени, поврћа, варива, печурака, млека, јаја и бутера, док се па другој леђној страни не заврши проУстаници позову у номоћ кнеза Михаила Војислављевића, тражећи од њега да им пошље свога сипа Бодина, да га прогласе за владаоца. Бодин дође са 300 војника и у Призрену га сакупљена властела прогласи за цара. 1 Одмах по том Бодин потуче једну грчку војску, па онда опреми две војске: једна се имала упутити у Подунавље, а друга преко Вардара каЈегејском Мору. Прву је водио сам Бодин (или по добивеној политичко-бугарској титули цар Петар II), а другу његов помоћник Петрило. Петрило освоји Скопље и упути се на Костур, ну при том га Грци тако потуку, да се једва и сам спасао. Међу тим Бодинова војска беше срећнија. Он освоји НиШ, а устанак се рашири и даље к Сави и Дупаву, те поједини градови стадоше отказивати верност грчком цару. Овај се покрет пренео чак и у Срем. 2 Употребивши овај устанак у Подунављу и Посављу у своју корист. Угри (по Кинаму 61 ЗуЈ&с«, које је Фр. Рачки раније узимао да су „Половци'- место Угри) пређу у Срем, па по том пређу и Саву те продру до Ниша. Ту отворе ковчег св. Прокопија, од кога узму једну руку, коју по повратку оставе у цркви св. Димитрија

1 Љ. Ковачевић и Љ, Јовановић, Иот. С. Н. (за сред. шк.), стр. 42. 2 Г)г. Р. Каск1, Ка<1, кпј. XXVII, стр. 126.

давницама рибом. Ова рибља пијаца права је изложба рнба. Нису то само рибе, што се хватају у непосредном Дунаву, већ су ту и рибе ретке, огромне и скупе са доњег Дунава, које се преко Оршаве шаљу у Пешту у нарочитим леденим корпама. Метар-кечига, и грдосија-сом нису никакве реткости. Све остале речне рибе овде су заступљене и живе мирно пливајући у за њих нарочито удешеним басенима, у којима се мења вода два нута дневно. При добијању рибе прекупац ће пријавити ветеринару ако му је која укварена. На укварену робу добија од прегледача уверење и не мора је платити пошиљачу. Ако се риба уквари на 1 сат по пријему, пошиљач не штети ништа. Продавцу се таква риба одузима и кажњава се за то, а казна је још већа, ако је покушао, да коме прода ту укварену рибу. Поред самога зида с леве стране налазе се месарнице, са говеђим, свињским, јагњећим и телећим месом; до њих се ређају продавнице дивљегмеса: срнечег, зечјег и пернате дивљачи. Иза њих су нродавнице очишћене пилежи и гусака. На истој страни су и два пролаза пешачка за улицу са пијаце. При дну је канцеларија ветеринарска у којој је увек дежурни марвени лекар (има их свега четворица за целу пијацу), јер на пијацу преко целог дана стижу пошиљке, које подлеже оваквом прегледу. Цене дућанима на овој пијаци овакве су: за иродавце воћа и зелени 14 потура на дан за месец дана, а 16 потура само за један дан. Повртарн и пекари плаћају 24 пот. дневно на месец дана, или 30 пот. само за један дан. Месарска одељења су најскупља, 40 пот. у месечном најму а 50 за један дан. На галерији, која кружи свуда око унутрашњег зида ове пијаце, а и на прелазима попречним с једне стране галерије на другу, налази се такође велики број трговаца; напред су цвећари и продавци код града Сирмије, који град беше тада већ у развалинама. 1 Византинци су исте године угушили устанак, потукавши Бодина код Пауња на Косову (1073. г.), али од овога доба, од 1073. год. оста Срем у угарској власти. 2

III Срем под угарском влашћу (од 1073. до 1316. год.) А. Срем под угарском влашћу (од 1073. г. до 1282.) Год. 1074. угарски краљ Гејза склопи мир са Византијом, којој поврати Београд, те је од тада између Угарске и Византије била опет Сава граница. Да би се угарски краљеви обезбедшш од грчких напада обнове и утврде стари град Таурунум (данашњи Земун) према грчком Београду. Крајем XI века, год. 1091. хрватска је држава потпала под Угарску и то услед

1 Копз! Ј. Јјгесск, НеегеавЈгааве, стр. 88. - Ово узимамо по Рачком. — Гебхарди н. пр. узима, да је Срем потпао под Угарску између 1079. и 1081. г. (1дк1е\\-1§ АЉгесМ СекћагсИ, везсћ. (1еа Кејсћа Нчпдага, књ. III, стр. 414.), међу тим изгледа нам Рачково тврђење као најпоувданије.