Београдске општинске новине

Број 44

— 256

Год. XXI

Не буду ли Управе поменутих друштава поступале по овој наредби општинског суда биће кажњене са 50—450 динара новчано поред тога шта ће општински суд силом своје власти на рачун и одговорност друштва доводити разваљене тротоаре и калдрму у првобитно стање. Наредбу ову доставити на одобрење Управи Београда, па кад је иста одобри, саопштити је Управама поменутих друштава. Од суда београдске општине 29 септембра 1903 године КЛ2 2077, Београд. Управа града Београда, као надлежна а на основу §. 326 кривичног законика одобрава ову наредбу општинског суда, с тим да се казна за непослушност исте може изрицати од 10—150 динара или од 1—20 дана затвора. Ј\§ 29671. Београд. 3 октобра 1903 год Управник Београда Д. ВујиЂ с. р.

Н А 3 Н А Њ Е Поводом тражења многих грађана да им се врати трошаринска такса на робу коју су унели у варош и платили трошаринску таксу, па је за тим извезли ван реона — одбор општински у седници од 30. септембра ове године решио је: да сваки који тражи повраћај трошаринске таксе има испунити следеће услове, па да му се трошаринска такса може вратити: 1.) да при увозу робе и плаћању трошарине изјави трошаринском органу, да ће од робе коју увози, све или један део да извезе ван реона, те да му тај орган на признаници о плаћеној трошарини то назначи ; мију. Међу тим у ово доба заче сеидеја, да се обнови сремска епископија. Пошто се пређашња столица епископије, Сирмиум, у ово доба још не беше довољно подигао из рушевина, то године 1229. столица новообновљене сремеке епископије поста Баноштор, тада доста знатно место, које лежи уз Дунав, на подножју Фрушке Горе. Ово обновљење еремске епископије извршено је нарочито заузимањем калочког архијенископа Уголина. 1 На месту Баноштора била је још за Римљана овећа насеобина МаШа или Бопоша. У ХП веку назива се ово место у споменицима Ке^е, Кеи, Киће! и Сиће! и било је седиште истоимене жупаније. 2 Око 1141. до 1163. год. сагради у том месту чувени бан Белуш знатан бенедиктински манастир, по ком се касније и само место прозове Банов манастир (Ваш топав^егпш), одакле се држи да је постало и данашње његово име Баноштор. Год. 1231. налазимо уБаноштору као католичког владику Инокентија, а поред њега био је у Срему свакако и православни владика. Ну Баноштор оста столицом обновљене сремске епископије само 12 година, јер га 1241. год. опљачкају и разруше Татари (Монголи). У то доба беху напали Татари с великом силом на Угар1 А г М у га роу. јпј{., књ. V, стр. 189. а в. Ј. Окги§1са Р оу . егНее, Агкге IV, стр. 221. и V. КШса, Ор18 гет. књ. I, стр. 169.

2.) да при извозу робе учини пријаву трошаринском органу на извозној станици и поднесе прописну пријаву да му овај извоз овери. У то.ј пријави мора бити словима означен број колета, начин паковања, садржина и нето тежина; 3.) уз молбу за повраћај трошарине мора се поднети: а.) признаница, да је иста плаћена и да на истој има оверење трошаринског органа, да је роба при увозу оглашена за извоз; б.) оверена пријава од трошаринског органа, да је роба изашла ван реона ; в.) товарни лист (фрахт) отправне станице жељезничке или паробродске, ако је роба жељезницом или паробродом отправљена, из кога ће се видети да је роба приспела на место где је упућена. Без ових доказа који су условљени решењем одбора, поднете молбе за повраћај трошарине неће се у рад ни узимати. Ово решење одбора саопштава се грађанству ради знања и управљања. Бр. 4909. Управа београдске општинске трошарине, 12. октобра 1903 године, у Београду.

0 Б Ј А В А Општина београдска издаваће под закуп путем јавне усмене лицитације месарске и пиљарске дуЂане на пијаци „ЦветНОГ трга," којима рок закупа истиче концем ове године. Лицитација ће се држати у каФ. код „Сложне Браће" код истог трга на дан 3-ег новембра ове године од 3—5 сати по подне.

ску. Коломан син Андрије II, погибе, а цела Угарска поста плен татарских чета. Татари су тада преко Босне и срнског Поморја напали на Бугарску. Вероватноје приликом ове татарске најезде поред Баноштора и већи део Срема био опустошен, ма да немамо за то доказа. У борби, коју су имали Угри да издрже са Татарима, помиње се у споменицима, да су се и Срби храбро борили. Знатне су из овога времена старешине браћа : Крес, Купиша и Рак, који су билиродом из Срема и о којима сам кр аљ Бела вели да су му они са својих 38 ђакаиз Сремау највећој опасности помогли и спаслиму живот од Татара, који су гау боју код Подгорја (на морској обали) опколили и хтели га убити, да га ови јуначки Сремци не избавише. Год. 1242. радило се на томе, да се столица обновљене сремске епископије пренесе из порушеног Баноштора у Митровицу, која у то доба поче јако да напредује. 1 Срем је дао у ово доба српском народу човека, који је заменио Св. Саву на архиепископској столици. То је Арсеније, други архиепископ српски (од 1233—1263. г.), који је био „рождешем отг. срФмвсконе землхе, нђкнихб благовЂрннихв и благочвстивнхб родителБ сншз". 2 1 Гејег, Со4. Шре. IV, 475—476. V. Ка^с, Ор1в гет. кљ.1, стр. 191. — Е. Пико, Срби у Угарској, стр. 25. 3 Ђ. Даничић, Животи краљева и архиепиекопа српских, стр. 236.

При лицитацији нолаже се 100 динара на име кауције, за сваки дућан, у новцу или хартијама од вредности. Закуп има трајати годину дана. Блиага извешћа и услови могу се видети у економском одељењу општине, а и при лицитацији. Ово се јавља интересованима, да у означено време дођу на лицитацију. Од суда општине београдске 15. октобра 1903 год. Београд.

0 Г Д А С Према одобрењу г. Министра Грађевина од 22. октобра т. г. Бр. 8223 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у свом грађевинском одељању на дан 30. октобра у 11 часова пре подне за оправку здања Главне Контроле. Предрачунска је цена овога посла 1633-— динара а кауција у 240 динара полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Из грађевинског одељења Управе града Београда 24. октобра 1903 год. у Београду. ГЈ№? 1637.

Претплатницима нашота листа Молимо претплатнике иашега листа који од 1. идућег меееца мен>ају стаи да нас о томе известе картом иди дично како би знали куда да им шаљемо лист од истог дана. Уредништво Београд. Општин. Новина

Да би краљ Бела IV (1235 —1270.) спречио сваку домаћу буну која би се по његовој смрти могла изродити, а какве се чешће дешавале, круниса још за живота год. 1246. сина Стевана за наследника и наименова га кнезом целе Славоније. Доцније (год. 1260.) одузе Стевану управу над Славонијом и исту даде млађем сину Бели, а Стевану даде источне крајеве своје државе: Ердељ, земљу Кумана а уз то и Срем. 1 У угарским споменицима Срем се назива жупанијом и имао је своје жуиане „сотИез", који се помињу често у ово доба и касније. Гепхарди, угарски историк, вели „вероватно да је од угарског освојења Срема и касније остало потомство словенских владара у Срему, („81:атт Дег 81аутсћеп Ке^еп1;еп уоп 8тшеп"), од којих би могли произићи два господара, који се у повељама код Крчелића (р. 124.) под оваким називом спомињу : СгЈШиа Вих 81гти 1231. и Јоапез Ап^е1и8 Бопипиз 8упшае е* Соте» Вас81еп818 1242. 2 — Наставиће се —

1 Ујекоа1ау К1ајс, Роујез* Нгуа4а, књ I, стр. 242. . 2 Биае-т? А1ћгесћ(; ОећћагШ, Оевсћ. Деа Кејсћа Н«п§агп, књ. III, стр. 415.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈ А ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник 01Ш1ТИНА БЕОГРАДСКА Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмет беогр. општнне Делиградска бр. 22. Штампаркја Д. Димитријевића, Иван-бегова удг. бр. 1