Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕМ 26. ОКТОБРА 1903.

Број 44.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ I I, I '. I I А: Ва Србију на годину .6 динара на пола године 3 , За стране земљв на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛДЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

К 0 II К У Р С У општини београдској упражњено је место Управника трошарине. Плата Управнику трошарине одређена је за ову годину у 4080 динара с правом на тантијему према члану 35 уредбе од 19. дедембра 1901 године АБр. 12092, а за идуће године плата и тантијема одређиваће му се општинским буџетом. Управник трошарине може бити само онај, који иснуњава ове погодбе: а., да је рођен или прирођен Србин; б., да је потпуно здрав; в., да је школски образован, т.ј. да је изучио правни или који други Факултет, или административну или трговачку школу (академију) или какву другу стручну школу било код нас или на страни и да за то има уредна документа; г., да је био државни или општински службеник и да је као такав »провео у активној државној или општинској служби најмање 5 година; д., да је као државни или општински службеник признат као енергичан.

Тако исто могу конкурисати и они, који су најмање 5 година били службеници на угледном положају код каквих домаћих новчаних завода, индустријских и акционарских предузећа или су њима самостално управљали, а уз то да имају и погодбе из тачке а, б и в. Који буде изабран за управника трошарине мора приликом пријема дужности положити општинској каси кауцију у 8000 динара, које може бити у готовом новцу, српским државним хартијама од вредности или интабулацији на I степен на непокретно имање у Београду, које треба да има двоструку вредност кауције у коју се залаже, а да су зграде, које на истом постоје, осигуране од пожара. Рок за пријаву је до 15. новембра т. г. закључно. Још ближа обавештења могу се добити у општинском суду. Позивају се они који имају услове за ово место да општинском суду у стављеном року поднесу пријаве са документима. Од суда београдске општине 16. октобра 1903 Београд, АБр. 10.001.

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА

настабак

(3)

Убоги дом у Бечу

Ошптина наше младе престонице није још стигла да заведе убоги дом — установу, којом се већ не само све европске престонице диче, него и остале велике вароши на западу. Кад грађани једне вароши пострадају, изнемогну и остаре, налазе онда уточишта у убогоме дому, који их спасава зиме, глади, јавног прошења по улицама и превремене смрти, спасава их дакле, што има реч у нас, да не скаиљу под туђим плотом. Оваква установа живи већ одавна у Бечу, и развила је свој плодоносни рад по целој Аустрији. Сврха је ове устапове да: „сиромахе, који због своје телесне или душевне оболелости не могу зарађивати ни на који начин свој хлеб, прими у завод и да их ту негује". Осам великих грађевина намењене су овим сиромасима. Једна је у Бечу за само

ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША написао МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад паграђен са 400 дин., ирвом видовданском на,градом Веоградске Оиштине од 15. јуна 1899. год.Ј (наставак) У ово се доба под Сремом административно разумевале често и област на северу од данашњег Срема, дакле и данашња Бачка, између Дунава и Тисе, док се Срем на западу простирао нешто мање но данас. Западна граница бивала је у Срему од прилике линија, која би ишла од Илока па на југ према ушћу реке Босута у Саву. 1 При крају владе Гејзе П. отпоче рат између Угарске и Византије, коме је позорница опет био Срем. У Византији је тада владао моћан и подобан цар Манојло. У ово доба склопио се савез између сицилиског краља Роџера,

1 Ујек. К1а1с, Р оу . Нгу., књ. I, отр. 166.; ГпеЗпсћ \УПће1т уоп Таи1)е, Шз^опасће ип <1 ^ео^гарМасће Веасћгејћипд (1ез Кош§ге1сћев 81ауошеп ип<1 <1еа Негго^ћитпз 8угппеп, Вап<1 II, стр. 50-

војводе швапског Вел<1>а VI и угарског краља Гејзе II, коме је савезу пришао и рашки велики жупан Урош II Прибислав, нротиву другог савеза, у ком беху грчки цар Манојло, немачки цар Конрад III и Млеци. 1 После рата са Србима удари Манојло и на Угарску, водећи са собом Бориса, сина Коломанова, као претенденда на угарски престо. Срем је тада био опустошен, а утврђени Земун се најдуже опирао Манојловој опсади. 2 Гејза је тада војевао у Русији, а чувши за напад Манојлов похита у помоћ Земуну, али га Манојло победи. У исто време и Земун, чији су градски зидови били већ унеколико порушени, не могаше више да одоли непријатељу и предаде се Манојлу, пошто су војводе по његовој заповести изишле преда њ гологлаве и с конопцем око врата. Он им је поштедео живот, али је многе одвео у ропство и војници опљачкаше све што су могли наћи у Земуну. 3 Тадаје цар Манојло наредио, да се камење од порушених градских зидова пренесе лађама у Београд и њиме утврди овај град, као што је раније угарски краљ Стеван II обрнуто с Београдом учинио.* 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. НаркњI, стр. 51. 2 АШшз Нићег, Оеа4ег. СгезсМеМе, књ. I, стр. 354. 8 Др. Петар Ст. Марковић, МонограФија Земуна, страна 33. 4 Вг. Копа!:. Јоа. Јиесек. Неегеззћ-аазе, стр. 85.

У брзо се дошло до мира између Византије и Угарске, по ком је граница опет била Сава. Гејзин брат Стеван владао је у Срему готово самостално, јер им је отац тако оставио. Међу тим Гејза посумња у верност Стеванову и овај, да би сачувао живот, побеже са братом Владиславом у Цариград. Гејза II умре 1161. г. а на престо дође његов син Стевап III. Сад цар Манојло науми да се користи Стеваном и Владиславом и да помоћу њих утврди своју сизеренску власт у Срему. Под његовом заштитом дођу са нешто војске стричеви тадашњег угарског краља, Стеван и Владислав, назваше се „војводама сремским," и остану у Срему да владају. Владислав (II) буде изабран за краља, а Стеван (IV) назван је „гех јишог." Кад умре Владислав закраљи се његов брат као Стеван IV. Он је био у тесном пријатељству с грчким двором, јер је Манојловом помоћу и задобио престо. Да би се осигурао оД* незадовољене властеле добије из Цариграда телесну стражу са војводом грчким Алексијем. Овом приликом уступио је Стеван IV византинском цару Срем, који на тај начин год. 1162. промени господара, 1 Ове године (1162.), кад је цар Манојло заузео Срем, повратио је из цркве св. Димитрија

А1Гоп8 Нићег, Оез!. вевсћ., књ. I, стр. 359.