Београдске општинске новине

Год. XXI

— 254 —

Број 44

бечке грађане, њихове жене и удовице. Баштенска зграда старога завода у Бечу и заводи у Мауербаху, Св. Андрији и Лизингу намењени су од старости изнемоглим, и телесно оболелим лицима. Стара зграда бечког завода и завод у Ибсу прима епилептичаре, сумапуте и лица са неизлечивим болестима. Осма је зграда у бечком селу ГерстхоФу, поред које се зида сада величанствена нова зграда за исту сврху, јер је оно место, где се сада налази стари бечки дом уступљено проширењу опште државне болнице. У сваком је заводу по неколико соба одређено за болницу, како на мушким тако и на женским одељењима, јер су ова у свему па и по баштама раздељена. У бечком заводу за сада раде 4 лекара, два старија и два млађа. По правилима, која је прописао општински одбор, могу у завод наћи пријема само ова лица: I. Од бечких грссђана: 1. Сви они сиромаси, који су телесно оболели и чији изглед даје одвратан утисак посматраоцу. 2. Слепци, суманути и епилептичари; ови последњи, ако им се болест повраћа често, па усљед тога нису у стању ни најнужније, да заслуже за своје одржање. 3. Сви сиромаси са неизлечивим болестима, који су потпунце неспособни за рад. 4. Сва лица скроз оболела или јехтичава ; која су при том стара и која нису у стању изван заводада одрже своје живљење. 5. Лица са малом пензијом, или с малом помоћи било од државе, било од каквог друхптва или приватних људи, па са том помоћи због телесне слабости не могу изићи на крај. У овом случају цела пензија или номоћ уступа се општини. 6. Платежни питомци, који у погледу здравља одговарају погодбама за пријем у завод, али који за издржавање плаћају трошкове општини из својих или туђих доходака. (дан. Митровице) руку св. Прокопија у Ниш, одакле су је Маџари још 1073. г. однели у Митровицу. 1 Због великог грчког утицаја на угарском двору Стеван IV ускоро се завади са својим народом. Са растењем незадовољства растао је и број присталица његова такмаца Стевана III. Стеван III пошто се осети довољно снажним нанаде на Стевана IV, потуче га и нрогна из Угарске (1162. г.). Стеван IV позва у помоћ грчког цара Манојла, који дође с војском до Београда. Манојло сада прогласи за краља другог претендента на угарски престо, Гејзина сина Белу, јер је увидео да Стеван IV нема јаког ослонца у Угарској. Тада Стеван III доби помоћ од чешкога краља Бладислава и Манојло беше принуђен, да учини мир са Угарском, а по уговору мира, краљ Стеван III преда своме брату Бели цео Срем. У Срему постави цар Манојло за управника НићиФора КалуФа, који ће у име Белино управљати, и тада повуче војску из Срема. Међу тим чим се цар Манојло вратио с војском у своју државу краљ Стеван пошље опет један део своје војеке у Срем. Кварење мира наљутило је цара Манојла у толико више што је поред губитка Срема хтео и да одбрани свога штићеника Стевана IV од угарског краља Сте-

1 Копз*ап(;т Лгесек, Иеег.ч1габзе, стр. 88.

II. Од осталих аустријских иоданика: 1. Платежни питомци као горе под 6, ако у исто време и под истим условима не има кандидата од бечких грађана, који у овом случају имају ирвенство. 2. Сви сиромаси, који се дуже времена без успеха лече по бечким болницама, и који се једним министарским расписом од год. 1869. пренашају из болшшД у убоги дом, где се ту морају лечити или до конца живота, или до прелаза у старање властите њихове општине или породице. III. Без обзира на иоданство: Сва лица са пензијом, која желе да уђу у дом, али не као обични платежни, већ размештени по нарочитим собама, где добијају осветљење и огрев, прање рубља и лекарску помоћ у случају болести. Имају још право на уживање баште, а јело им се рачуна по тариФИ. Ова се установа издржава из ових прихода: 1. Све трошкове око питомаца у I одељку од 1 — 4 сноси сама бечка ошптина. Ако би се доцније доказало, да је питомац имао нешто новца или каквих завештања, или ако би се по смрти питомца пашло какво имање, општипа има право, да прво наплати себе, па да остало преда правним наследницима. 2. Код лица са малом пензијом, пензија иде на трошкове питомца; ако пеизија недостаје, додаје општина. 3. Платежним питомцима покрива трошкове општина, а она после потражује од властитих општина питомаца. 4. Све трошкове око оних под III исплаћују сами питомци, и то У* годишње у нанред. Управу над овом установом и највећу контролу над економисањем у заводу има суд општински, и то сиротињеко одељење суда (Агтеис1ераг{;етеп1;), а непосредну управу имају управник и контролор завода, вапа III, који га је потукао и опсео у Земуну, где се био Стеван IV склонио. 1 Опсада Земуна трајала је дуже време и најзад угарски краљ Стеван III подмити неке људе у Земуну, који отрују његова стрица Стевана IV а тада се и Земун предаде угарском краљу, пошто је свима грађанима загарантован живот. Део грчке војске, који је био у Земуну, оде преко Саве заједно са Стевановим присталицама а цео Срем припаде опет угарском краљу. Грчки цар Манојло, да би се осветио Угрима, крене се са великом војском противу Угара (1164. г.). Поред сухоземне војске ишла је и грчка Флота Дунавом. Близу Моравина ушћа разбије грчка Флота угарску и сва се грчка војска подели на два дела. Један део поведе сам цар на Срем, а други део повери своме војводи Јовану Дуки, да с њим освоји Босну, Хрватску и Далмацију. Угарска се војска повукла у Земун, који Грци опседну. Манојло остави један

1 Спремајући ое за рат с Угрима пошље дар Манојло краљу Стевану оваку поруку: „Неправедно радиш, пдеменити мужу, кад кршиш недавно мени вадату веру у погледу Срема и Земуна. Знај дакле, ако што пре не одеш из облаети, која није твоја, страдаћеш не само зато, што ћу ти Срем опет отети, него ће ти моја војска одмах за тим и твоје земље опленити и спалити. Зар не знаш, колико је зло снашло Угарску што је твој отац Гејза увредио византинско царство? Али казна за његове грехе била је за њ спаеоносна. Ти ипак пази, да се не би касно и увалуд кајао." (в. К1а1с-а Роу . Нгуа^а, књ. I, стр. 167.).

а осим њих још и благајник који је у исто време и економ, још један чиновник и један практикант, који су у осталом сви општински чиновници. У самом заводу има и црква, и у њој служи за овај завод нарочито постављени свештеник. Брига и старање око питомаца састоји се у овоме: сви примљени сиромаси добијају стан, храну, одело, постељу, све постељске ствари као и њихово прање, лекарску помоћ у случају болести а по смрти скромну сарану. Осим тога добијају сви питомци по 11 потура (буа крајцара) џепарца за дувап, бурмут, воће и друге ситнице. Становање им је заједничко (осим оних платежних пензионираца), раздељено на мушке и женске собе. Од сразмерно најздравијих и најодржанијих питомаца бира се један надзорник собе — собар, који се стара за проветравање и одржавање чистог ваздуха по собама, а у случају болести, послужује болника, и у опште пази на одржавање реда. Године 1901 тропшло се сразмерно дневно за питомца 61 потура; за дневну храну од лица 59 потура, дакле потпуно издржавање једнога питомца дневно стајало је општину једну круну и 20 потура. Али, ако који питомац добија храну с поља (од породице или од каквог свог добротвора), или ако му лекар пронише друкчију бољу — храну, он се онда не мора хранити из заједничке кујне, већ добија за то накнаду у новцу 52 потуре дневно. Заједничка храна оваква је: у јутру: бела кава, у подне: супа, говеђина са варивом или зелени (петком и средом, место говеђине, тесто), у вече: само зелен или вариво, или тесто, или какво јело у млеку. Ужину, белу каву, куиују сами питомцп по цени од 8 потура. Још свако добија по 2 земичке или 300 грама хлеба. При свакој деоби хране присутни су дежурни лекар и још један чиновник, који пробају јела, те своју оцену уносе у за то нарочиту књигу. Питомци немају својих кревета (због једнообразности), али могу имати своје иодео војске да опседа Земун, а сам се крене с војском и освоји цео Срем, па се врати Земуну, који после дуге и тешке опсаде освоји и већину становништва посече, велики део кућа попали и варош оплени. Краљ Стеван посла цару Манојлу посланике да нуде мир, на ко.ји цар Манојло пристаде, пошто су му се посланици заклели у име краља Стевана, да му се уступа Срем и Далмација. 1 Да би Угри повратили Срем од Грка, крене се палатин Дионисије са војском и потуче неопрезне грчке војводе Габраса и Брану у доњем Срему, и за успомену на ову победу покупе све изгинуле Грке на једну гомилу и покрију их земљом, те тако начине једну хумку (1166. год.). 2 Због рушења мира од стране вероломног угарског краља Стевана, друге го-

1 Међу поеланицима краља Стевана био је и срсмски владика. Они изјавише цару Манојлу у име свога краља, да ће он драговољно уступити цару Срем и сву некадању римеку Далмацију, само ако пристане на мир. Цар Манојло одговори посланицима заједљнво: „Велика је и чудна ствар, кад ко хоће да поклони оно, што Је већ изгубио. Ми имамо Срем, освојисмо Земун, заузесмо на силу Далмацију и тако смо постали господари свега онога, што нам ви хоћете да уступите, пошто вам је отето. Или зар имаде у вае још један Срем, још један Земун, или која друга Далмација?" Пошто се тако до воље наругао угарским поеланицима рече им да ће ипак, да би их уверио да поштено мисли с Угрима да поступа, пристати на мир, али с тим да се вакуну да ће га одржати, што посланици и учинише (в. У. К1а1са Роу. Нгу. I, 169.). 2 Еп§е1, ОезсМсМе, II, 259.