Београдске општинске новине

Год. XXI

— 262 —

Број 45

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ БЕЛЕ1ПКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА настабак (4) Излазак из дома т. ј. престати даље бити питомац овога завода, може се десити у овим случајевима: ако питомац сам изјави жељу за то; ако се при месечној ревизији утврди, дајепитомац толико оснажен, да сам себи може зарађивати хлеб, или ако се најзад открије, да питомац није толико сиромашан, да стално борави у убогом дому. Бечки општи убоги дом броји 2 хиљаде питомаца; више женских него мушких. За две године дана промену се у дому готово сва лица. Просечно умиру диевно по двоје, а по 3—4 разашиљу се или другим сличним заводима, или се шаљу на терет властитим општинама. Сиротињско одељење општинскога суда има нарочити сиротињски фонд са сталним капиталом одпреко 10 милијона круна. У овај фонд утичу разни легати и завештања родољубивих и милосрдних бечлија, за тим 1% приреза од свију тестаменталних насљедстава, па онда такса од Фијакера, и још неке таксе заостале по привилегијама разних аустријских владара. Целокупни издатак бечког убогог дома за годину 1901 био је 794 хиљаде круна. * Овако се ради у страном свету, а код нас? Код нас се сразмерно више троши на сиротињу, а немамо од тога никакве вајде; немамо ни дома, ни утрошених новаца, а имамо пун Београд сиротиње и просјака. Општина троши на београдску сиротињу 60 хиљада динара годишње, сума огромна за Београд, који у ствари и нема своуе сиротиње. Ретко који домородац или стари београђанин да добија општинску помоћ, већ су то све дошљаци, које српска сиротиња из прека и из других крајева, а по

као покајник за живота мучио своје тело. Трска се била тако упила у месо, да је нису могли скинути; тек пошто су многом водом мили и киселили, једва одвојише тај појас од мртвога тела краљева. 1 По смрти сремског краља Драгутина, који је Сремом управљао 34 године, дође Срем опет под угарску власт. Српски краљ Милутин задовољио се само Браничевом и Мачвом с Београдом, оставив Срем да га заузму Угри, а област Драгутинова у Босни била је раније отпала од његове власти. В. Клаић наводи да је 4. Фебруара 1314 год. краљ Карло Роберто боравио у Митровици, ваљда да уреди прилике на југоистоку своје државе, па вели: „могуће је да је тада лишио владања у Мачви свога рођака Стевана Драгутина, који се беше недавно подигао противу њега. 2 Према томе би краљ Драгутин владао Сремом и Мачвом до 1314. г. дакле две године мање, ну ми ћемо задржати као што смо пре навели да је Драгутин Сремом владао све до своје смрти, дакле 1316 г., јер Клаић за свршетак Драгутинове владе у год. 1314 не наводи накаква доказа, а шта више у ранијем свом делу „Роу1е81 Бобпе" тврдећи изрично да је Драгутин владао сремеком краљевином до 1314 г. позива се на

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. кљ. I, стр. 105. 5 У. К1аЈс, 1' оу . Нгу. књ. II, стр. 30.

највише Немци и у опште туђински раденици. А с тим непозваним гостима ваљало би једном раскрстити, јер ни једна држава није дужна издржавати туђе грађане. У бечку болницу не може ступити странац, пре него што положи тро-месечни болнички трошак у иаиред. У Аустрији не може добити ни државне, ни приватне службе онај који није поданик аустријски; лекар не може добити право праксе, ако им није држављанин. Код нас је све обрнуто : овде се измислила „контрактуална" служба за државне чиновнике, у приватним службама су готово све странци, а сиротиња готово сва није српски иоданик. Али тој сиротињи ништа не смета, да редовно сваког месеца прима општинску помоћ, да им општина бесплатно лечи сву породицу, да им бесплатно даје лекове, и да их бесплатно опојава и сарањује. Толико хуманизма има само београдска општина. За то би ваљало што пре учинити ревизију београдске сиротиње, те 1. видети, има ли је онолико колико се на каси пријављује, јер се често пута дешава, да је прави сиромах (на чије име иде помоћ) већ одавно умро, па неки несавесник већ неколико година прима помоћ бесправно; 2. ваља видети, чији су поданици ти пријављени сиромаси; ако су срнски, задржати их, а ако су страни, пријавити их њиховим консулатима, па нек се они старају за своју сиротињу; 3. ни једном страном поданику недопустити бесплатно лечење и бесплатно сарањивање, или на други начин допустити им лечење, али наредити квартовиим лекарима, да се увек извештавају чији су они поданици, па на свршетку сваког месеца слати њиховим консулатима рачуне, за утрошени новац на њихове поданике. Овим би се начином олакшао буџет општински на сиротињу за половину, а с другом би се половином (са 30 хиљада динара) могло одмах приступити подизању једног павиљона за убоги дом у Београду, на једном од многобројних ошптинских плацева ван вароши.

Руварчеву расправу у Годишњици (књ. П, стр. 243—244 а Руварац на против на том истом месту тврди да је краљ Драгутин владао овим областима до своје смртп, до 1316. год. како смо и ми узели. Драгутин је имао два сина: Владислава и Урошицу и кћер Јелисавету. Урошица је умро још за живота очева а Јелисавета се удала за босанског бана Стевана I Котроманића. АЕ. Данило вели, да је краљ Драгутин на самрти завештао, да Сремском Краљевином влада његов син Владислав заједно са мајком краљицом Катарином и властелом. 1 Међу тим Владислав није у Срему никако владао, јер су Срем одмах по смрти Драгутиновој заузели Маџари а Владислав буде од Милутина ухваћен и затворен. Још пре очеве смрти Владислав је (1292. г.) добио од крал,а Карла Анжујског део Славоније, коју му је дао за искрену оданост и услугу, чињену од етране његове. 2 Ну и ако је добио ове земље он и његово потомство „на вечност," како се казало у повељи, ипак је Владислав само кратко време био славенски бан. Год. 1298 краљ Карло предаје Славонију Павлу Шубићу, а 1309 год. помиње се неки Јован као „ђапив Шш8 8с1ауошае." 3 1 Даничић, Жив., стр. 50. ' Агкју 7.3, роу. јиј*., књ. VII, стр. 20. 1 КаЛ, књ. XVIII, стр. 220.

У тај би се дом увела права сиротиња, сви еиилептичари и шашавци, те тако би се с једне стране ослободила варош многобројпих просјака, а с друге стране олакшала би се препуњеност београдске луднице. Наравно, да би се у дому издржавали бесплатно само београђани, док би за остале српске грађане плаћале њихове општине из унутрашњости. На послетку подизање оваквог дома донело би још једну уштеду еиротињском буџету, што би велики број назови сиротиње отпао, јер угледна породица каква, или богати потомци какве изнемогле бабе или старца не би допустили, да им се рођаци преселе у дом, већ би их онда морали сами да издржавају. Према свему овоме, има за подизање дома материјалних срестава, само нам треба воље и истрајности. Дом ваља установити што пре јер се општа државна болницајош за дуго неће селити из своје зграде, а ту стару зграду општински санитет је био намеран, да намени будућем убогом дому. * Огрешили бисмо душу, кад неби поменули „дом за убоге старице" основан 1900 г. од женскога друштва у Београду. То је скромна установа београдских госпођа, али установа, положена још у почетку на рђаво землшште. Друштво пла^а кућне кирије 105 дин.; за исхрану 12-торо лица даје до 200 динара; економки награду месечно по 40 дин., свега дакле троши друштво месечно 350 дин., а то значи,. да једиа старица, по што их има само десет, стаје друштво 35 дин. Ова је сума веома велика за наше прилике, где се може становати за 10 дин. месечне кирије, и где се може сиротињеки хранити по ашчиницама за 0'50 дневно. Друштво прима и странце, чини нам се, да смо видели и једну Чехињу у дому. Друштвени овај дом разглашен је по народу у сасвим другој светлости, него што је у ствари; тако на пр. једна старица из Чачка жа-

Угри су поред Срема полагали право и на Мачву, те се отуда изроди борба између угарских и српских владалаца. Угри су после дуже борбе а уз помоћ многих савезника освојили од Милутипа Мачву с Београдом (1319 г.), али је ово под царем Душаном српској држави опет повра ћено од Угара.

IV Срем под угарском влаш^у (од 1316. г. до год. 1526.). Угарски краљ Карло Роберто који је, као што смо поменули Угарск>ј повратио Срем, био је ревностан католик, те је и у Срему помагао католицизам. Његова влада протекла је већином у борби са осиљеним племством која се, као што смо видели, у неколико пренела и у Срем, за време краља Драгутина. Противу Карла били су не само поједини великапти но и свештенство, које му је у главном и помогло да дође па угарски престо. Карло се био одао раскалашном животу а управу дао појединим својим љубимцима који кињише народ и свештенство. С тога се 1318. г. састаше у Колочу готово све владике да се посаветују како да се помогну. Међу овим владикама налази се и сремски (католички) владика Ђурађ.' ! V. ККаЈс, Роу. 11 гу . књ. II. стр. 29.