Београдске општинске новине

Број 45

— 263 —

Год. XXI

гила нам се, да је она преварена, да је њој казивано, како ће она у дому уживати, радити шта хоће, устајати кад хоће, а кад устане н>у да чекају спремне иапуче и нарочита слушкиња да је очешља и обуче. Та иста старица има 3 добро ситуирана унукакоји зању друштву ништане плаћају. До тога је кривица за ово, не знамо, али ће се ова основна погрешка јако светити, јер ће за неколико годинз овај дом изести цео фонд , који основаше својим улозима родољубиве Српкиње. Наше је дубоко мишљење, да би овај дом ваљало затворити одмах, чим се установи општи београдски дом за убоге и изншогле старце и старице, а цео неутрошени фонд устунити општем београдском сиротињском Фонду. 'наставиће се)

П 0 3 и в На основу Ука:1а Његовог Величан ства Краљд и претииса г. Министра Војног ФЂ.1Г 4776, Командакт VII ауковског ок|>уг<1 актом (чмјим »г 16695., иозвао је на једнодневну вежбу ради полагања заклетве, сне обве .шиК' резерви<-те првог пози!а. и све обве«нике ii и iii позива паролне војске на пуковско збориште Лркалиште". Н.1 ову, једнолнев>1у вежбу ради полагања закл> тве имају да предстану: Сви обвезници и старешине свију родова оружја и струка, и руковаоци коморе припадајући i, ii и iii позиву. Озвезници нредстајаће на вежбу и полага ги заклству оким редом: На дан 5. Новембра о. г. предстаће сви обосзннци, старешине и руковаоци коморр који припадају другот позиву народне војске, На дан 7. Н >вембра ове годмне, предста^е сви обкезници резервисти, старешине

Кад је краљ Карло освојио од краља Милутина Мачву, предао је ову област на управу бану Павлу Горјанском. А да би је Горјански могао одбранити од Срба, придружи кцаљ Мачви сремску и вуковарску жупанију (дакле област данашњег Срема). Бан Павле Горјански управљао је овим областима до 1328. год Доцније се помиње као мачвански бан Никола (управљао од 1335—1340) а после њега управљао је Мачвом и Сремом његов брат Доминик. 1 У ово доба дође у јужни Срем један део досељеника из Арбаније, који се по свом вођи Клименту назову „Клименташима." Они год. 1337. населе два сремска села Николинце и Ртковце, где потомци ових „Клименташа" и данас живе. 2 По смрти краља Роберта дође на угарски престо његов син Луј (1342 —1382), назван Велики. Луј је не само унапредио Угарску изнутра, већ јој је и с поља размакао границе и довео до таквог угледа и величине, какву дотле није никад има 1а. То је био ратоборан владалац. Одузео је од Млетака Далмацнју и нагнао кнеза влашког и молдавског да признаду његову власт. Сремом је у ово доба управљао мачвански бан Доминик од (1341—1352 г.). 1 V. КШс, Роу. Нгу . књ. II. стр. 117. ® М. X. Милићевић, Кнежевина Србија, етр. 312 (Е. Еепуев, ВШЈзШса, I, 80.).,

и руковаоци коморе, који припадају првом позиву народне војске. На дан 10. Новембра ове године, предстаће свп обвезници, старешине и руковаоци коморе који припадају тре"ћем позиву народне војске. Обвезници-чиновници, без обзир^ на године старости, који су узети и уписати као војни обвезници и који ирииадају VII пукокском округу, положиће заклетву као војни обвезници —- са обвезницима дотичног позива у коме су распоређени. Они обвезници који су за време ово јесењих вежби положили заклетву, неће напред означених дана долазити, пошто су заклетву положили за време вежбе. Сви обвезници сва три иозива, доћи ће на Тркалиште означених дана рано изјутра тако, да сви најдаље до 7 сати изјутра буду постројени, ради презива а заклетву ће п<>ложити тог исгог дана после извршеног презива. Суд општине града Београда, на основу наређ ,Ј ња команданта VII пуковног округа Бр. 16695, позива све во.јне обвезникс, старешине и руковаоце коморе, сва три позива, да на овај свечани чин означених дана и у означено време дођу у Празничком оделу на пуковско збориште — Тркалиште — ради наведене цељи. Обвезници који не припадају VII пјков. округу а сада су у Београду, положић<> заклетву код својих окружних команада. Од суда општине града Београда 22. октоб|»а 1903 год. ОВБр. 5868, у Београд^ ОБЗНАНА Позивају се ниже именована лица да у [>оку од три месеца од данас дођу

1 Љ. Коваченић и Љ. Јовановић, Ист. I, 125.—• Ил. Руварац држи да Душан није оскојио од Угарске Мачву (в. његову раеправу о кнезу Лавару, стр. 28, и даље), ну нама изглвда вероватније тврђење г. г. Љ. Ковачевића и Љ. Јокановића, по којнма је Душан оевојио од Угара Мачву с Београдом.

у суд београдске општине и приме ниже означене суме, које су наплаћене за њихов рачун а налазе се у депозитној каси суда; што ако у остављеном року не учине суд ће даље поступити по закону, и то: Андреја Живановић, правник, 8 дин.; Живота Станојевић, техничар, 5дин.; Ал-ја ЏаФировић, бозаџија, 7 85 дин.; Роза Живанчевић, служавка, 2 дин.; Ангелина Поповић,елужавка, 2 дин.; Милан Обрадовић, учитељ, 40 дин.; Здравко Јовановић, млекаџија, 16'50 дин.; Илија Петровић, бив. чистач, 2 дин.; Марија Калушка, служавка 43 дин.; Петар Вукадиновић, војн. чинов. 14'05 дин.; Жарко Плавшић, типограФ, 2 дин.; Трајко Николић, хлебар, 18'24 дин.; Петар Узелац, бив. агенг, 19*90 дин.; Јордан Сиљановић, хлебар, 5 49 дин. ; Савка Ђорђевић, удова, 25 дин. ; Пијада Догал служавка, 18 дин. ; Ратоје Бекчић, Финанс 11-95 дин. и Божа Богуновић, хотелијер, 27"45 дин. Из благајнице општине града Београда С№ 12946, 25. октобра 1903 год. Београд.

Н А Р Е Д Б А Пр^ма измењеном §. 326 кривичног законика за с^учајеве к<>је ни тим ни Д1»угим ојим специјалним законом нису пр' Двиђени нити је за њ »х казна прописана — моћи ће ме^иа полицијска власт издавати наредби и на тај начин одређивати казну од 10 д> 150 динара или од једног до 20 дана затвора за лица која би радила противно таквим наредбамз. Пс]м'д осталог, оке наредбе могу се односити и нл уредносг и уг<дностјавног саобраћ|ја на друмовима, путовима, улицама и у опште јавним местима. Како безимено друштво трамваји града Београда и безимено друштво за освет-1 ење Београда гогово сваким даном, извршујући

1 Гласник Срп. Уч. Др., књ. XXI, отр. 247. * Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. I., 131.

Доминик сс трудио да сузбије навалу српске војске у Мачву, која је узгред вршена, пошто је Душан био заузет на југу у ратовању с Византијом; а за заслуге око одбране мачванске бановине био је Доминик награђен од угарског краља. Најзад се краљ Луј окрете и противу срнског цара Душана због његова наиада на Босну. Позорпица овог рата између Луја Великог и Душана Силног била је Мачва и Срем. Душан је био у то доба на врхунцу своје моћи и Луј би побеђен. ГБегова војска би прогнана преко Саве и разбегла се преко Срема у Угарску (1353. г.) Том приликом Душан заузе од Угарске Мачву с Београдом. 1 Многи историци, пе само наши но и страни, држе, да је Душан освојио од Угара и Срем и у њему имао свога намееника. Од наших историка тако мисле: Рајић, Срећковић, Давидовић, Медаковић, Ч. Мијатовић и други. Од страних: Енгел, Хопф , Мајков, Херцберг. Од Хрвата: Рачки, Симе Љубић, Таде Смичиклас и други. Међу тим за ово немамо доказа у поузданим изворима. Писци који држе да је Душан освојио од Угара Срем ослањају

се једино на Троношац (Гласник V, стр. 67.) и на Родослов српских царева, где се вели: „Лудовикв кралв первш маџарски устреми се на цара СтеФана и взиска од него.. нерво да престанет СтеФанв на униго, второ, да даетћ ем8 зем го еремск^к." 1 Међу -I им овде иод „земљом сремском" не разуме се Срем но Мачва, за коју смо видели да се и код Д\ кљанина меша са Сремом, а све због тога што су ове две области у старија времена као и у средњем веку имале једнаку судбину, и отуда се једна другом замењују у сиоменицама. Дакле Мачву је Душан освојио од Угара, а Срем је и даље остао под угарском влашћу. Луј Велики добио је наслеђем и пољску краљевину, те се тако његова држава пружала од Црног до Јадранског мора и на северу до близу Балтичког мора. После смрти Душанове Луј није имао на југу своје државе опасног супарника као раније, те с тога он 1359 г. пређе Саву, потуче српску војску и освоји Мачву с Београдом, коју опет иридружи својој држави. 2 — Наставиће се —