Београдске општинске новине

Год. XXI

— 270 —

Број 46

од места, онда посета стаје 21 потуру) да су их се лекарп драговољео одрицалн, па према томе и нису бапг били приморани, да се увек одазивају. За то би им се овом променом повисила такса. Тако би било за једну ординацију у стану лекаровом 40 пот., једна посета у месту 50 потура, за сваки километар од свога места удаљена посета по 50 потура. Тако би се исто утврдила цена и за све ситније хируршке операције. Наравно, да ако би постајали у томе месту лекари за сиротиљу, онда им не би ишао хонорар за лечење нахочади, јер се нахочад у Аустрији но министарском распису од 10 јула 1839 год. има сматрати за сиротињу. Ове и још неке измене примио је покрајински сабор доње Аустрије, па је и царевииско веће то исто одобрпло. У новембру месецу 1902 године вођено је по заводским књигама свега 19.940 деце. У заводу на алзерштрасе било је 151 дете, у заводском Филијалу у бечком селу ГерсхоФу 53 детета, растурено по бечким породицама 706 деце, растурено но селима по доњој Аустрији 6914 деце, и у осталим покрајинама 12.116 деце. Свега је деце било 19.940 и 9849 мушке и 10.091 женско дете. Дакле више женске деце за 142 детета. Овај је завод државна установа. Поред свако-годишње нокрајинске помоћн, стижу за одржавање ове добросрећне деце и прилози појединих општина из унутрашњости, које редовио морају да плаћају за своју децу. Осим тога постоји и једно огромно завештање од преко 300 хиљада круна доктора Фридингера, чији се интерес редовно трошина извесапброј деце.Од године 1872, када је ово завештање постало имање дома за нахочад, па до год. 1902 утрошеноје на децу интереса на 268 хиљада круна. Осим овогвеликогзавештањасваке године пријави се дому по неки нови добротвор. Да би се измирила Ђурђева и Цељскова нородица са Хуњадијевом, посредовањем Јована, епискона великоварадинског, Ладислава Горјанског, Николе Илочког и Ладислава Палоција, дворског судије, уговори се да Улрихова кћп Јелисавета (која је као и мати јој била нравославне вере) пође за Хуњадпјевог сина Матију, доцнијег краља угарског. Уговор је закључен у Смедереву 7 августа 1451. год. По том уговору имали би поред других Т>урђевих градова у Угарској и ови сремски: Куниник, Митровица, Сланкамен и Земун да припадну губернатору Јанку и његовим синовима Владиславу и Матији, ако ма из кога узрока не би дошло до ове удаје. Јелисавета се 1455. г. венчала с Матијом и била доведена у кућу Јанкову, али је наскоро по венчању у јесен те исте године умрла од куге. 1 Године 1456. беше истекло трогодишње примирје, које је Хуњади уговорио с Турцима. Тада султан Мухамед II. пошто је пре тога (1453. г.) освојио од Грка Ца-

1 И. Руварац, Стари Сланкамен, стр 16. — Др. Нетар Ст. Марковић у својој ваљаној монограФији Земуна увима да је Јелисавета умрла „исте године кад се овај уговор скдопио" (стр. 42.). Кад бисмо уасли да се Јелисавета није ни венчала онда би по уговору они сремски градови припали Хуњадији пре смрти гроФа Улриха Цел.ског, чему би ишло у прилог што неки нисци помињући смрт Јанкову веле да је умро у свом граду Земуну. Иначе немамо докааа да су сремски градови нрипадали Хуњадијевој нородици пре смрти Улриха Цељског (9 новембра 1456. г.).

Као што смо напред видели, дом се стара за децу само до свршетка десете године, илп ако је дете поверено рођеној му мајци или крвним сродницима, само до свршетка шесте године. После овога рока деца ако су из унутрашрвости иду својим општинама, које сада предузимају даље бригу за њнх, пли се пак шаљу у многобројне сиротињске домове, где изучавају разне занате. Али нх већином задржавају код себе њихови нови родитељи, јер их десето-годишње заједничко живљење по неки пут тако јако зблизи и сроди, да се често деца, кад одрасту, туђе евоје рођене матере, а већу љубав и иопггонање осећају нрема својим новпм родитељима. * У Пешти је прошле године освећен слични завод на најмодернијој основи. Осим норођајне клинике и иримахве деце у дом на начин, који смо мачо час описали, налазн се једна новина, која је ноздрављена одобравањем са свију страна. С лица велељепне зграде, у коју је смештен овај завод, налазе се неколико отвора нрптворенн стаклом, у којима по целу ноћ светли електричпа сијашца. Стакло се мозке отворити, и кроз прозорчић може се мирно оставити дете у отвору, које евојој тежином изазива електрично звоно, те оно јавља унутра да је једап отвор поседпут новпм становннком завода. У последње време повећао се огромно у Пешти бро.ј убијене деце, па се с тога и дошло на ову мнсао да се сва деца примају, не распитијући ни за оца ни за мајку. На тај начии сма њиће се број убистава и злочина, који за собом новлаче велике казне, а с друге стране спашће се државн толики број њезиних сикова и кћери. У Паризу пао нам у очн један дућан на великим булеварима сасвојом чудноватом робом. Ту су па тезгама били поређани 7 — 8 орманчића, који су са свију страиа били ограиичени стаклом. У сваком од тих

риград, са велпком војском опседне Београд. Београд је био управо бедем Срема н Баната, и у чијим је рукама он био његове су могле лако да буду и ове области. Београдеким градом унрављао је шурак Хуњадијев Михаило Сплађи. Јанко Хуњади скупи код Сланкамена око 200 шајкп и у њих укрца, што је могао скупити војске. С том војском дође до Земуна, где пападне и потуче турску Флоту. Тиме му је био отвореп нут за Београд и- оп уђе у БеоI град с Јованом Капистраном. Турци су нападали на град, али су њихови јуриши били одбијепи и турска војска најзад одступи. Ну п Јанко Хуњади пије надживео ову иобеду. Он је умро од куге (11. авг. 1456. г.). Исте године спремао је угарски краљ Владислав војску противу Турака. За зановедника ове војске постави Улриха Цељског. Кад је Улрих дошао у Београд, убију га присталице Хуњадијевске, са Владиславом, сином Хуњадијевим иа челу. Краљ му то привидно опрости и на молбу Хуњадпјеве удовице побратимио се с Владиславом у цркви ; али га доцније у Будиму ухвати и на грозан начип ногуби. 1 По смрти Улриха Цељског, који није имао порода, припадоше његова добра по Феудалном праву угарском краљу. Међу 1 Опширнвје у делу Чед. Ми.јатогшка, Деспот Т >ура! ; Бранковић, књ. II, стр. 288—315.

стаклених орманчпћа налазнло се по једно повијено детенце, која својом наразвпјеношћу казаваху да су превремена т.ј. да су раније угледали света, но што је то требало да буде. То су дакле нејака дечица у 7, 8 и 9 месецу ношења, која би без ових анарата, у које су смештена, за цело угинула на обичној температури. Ти апарати — кувезе — загревају свој ваздух на висину темнературе материнске утрубе г те за то и дечнца у таквој тонлоти лепо примају млечну храну и расту до свога пуцог времена, када се одатле изиашају на обичну температуру. На овај начии спасено је грдан број невиних живота, који су до сада као недонешенп увек умирали. Желели бисмо, да се прн стварању београдског дома за нахочад пмају на уму и ове две новине из Пеште и Иариза. & А шта је учинио наш Београд за пађену и напуштену децу? Врло мало. Кад се које невинашце нађе на улици у повоју, цатролџпја га донесе у кварт, кварт га са актом снроводп у општину, а она га даје каквој сиромашиој породици на чување. Такве деце, растурене но вароши има Београд на 34. Нови родитељи ове нађене деце већином се злопате н муче и са својом децом, обитавају ио мрачним и влажним становима, хране се рђаво, те је за то и велика реткост, да општинска деца прежнве прву годииу живота. У најнежнијем добу живота нестаје њих, а с њнма и доказа каквој грешиој љубави или вечитог нрекора несавесним родитељима. Буџет је годишњи београдске општине за ту сврху од 18 хпљада динара и цео се тронш на 70 деце. Поменусмо горе број деце, растурене по варошп, остала општинска деца смешгена су у дом за сиротну и иаиуштену децу. Овај дом није ни онштинска ни државна установа ; то је установа родољубивих и доброчиних људи, који нам из ничега

тим његови градовн и добра, која је имао у Срему, као мираз уза жену, нринадну моћној Хуњадијевој породици. У ово време завади се деспот Ђурађ са Михаилом Силађем, унравником београдским и нриеталицом Хуњадијеве странке, која је убила Ђурђева зета Улриха. Једном приликом нанадне Силађи Ђурђа, кад се овај бавио на свом имању у Срему и ма да се остарелн Ђурађ јуначки бранио од ових разбојника и у одбрани изгубио три нрста на руци, инак га заробе и пусте тек кад им је дао откуи од 60.000 дуката. У брзо за тим умре н деснот г 1дурађ 24. декембра 1456. год. 1 После смрти угарскога краља Владислава, Маџари, имајући у виду заслуге јуначког Јанка Хуњадског, изберу за краља његова сина Матију (1457 —1490.). Матија се може уврстити у најзнатније и најспособније од свију угарских краљева. Био је добар и као државник и као војник. Кад је Матија дошао на владу Угарска се налазила у тешким приликама, па ипак је он Угарску довео (и то последњи пут) до знатне величине и моћи међу европским државама. Он освоји за неко време Босну од Турака, од Чеха одузе Моравску, Шлезију и Лужицу, а од Аустрије велики

1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. II, стр. 52.