Београдске општинске новине

Год. XXI

— 295 —

Број 50

Уклањајући плотове а забрањујући јавно мокрење по варошп, ошптини је била прва дужност, да главним улицама сагради довољан број иисоара. Оваквп су се писоари преживели, каквих мп имамо на двема нијацама београдским. Наши се епирају водом, а то је метода, која је свуда на западу избачена као непрактична и веома скуна. На нашем путу ми смо свуда паилазили на модерне зејтињаве иисоаре, по систему Виљема Беца из Беча. Бецови писоари су малп павиљопи, свуда једнаког облика, тако да се пздалека, као наши киосци, могу упознати. Потпуно су затворепи а зими се и греју. У павиљон се улазп са две страпе, сједне улазе мушкарци у мушко одељење, а с друге улазе женске. На вратима су јасно истакнути натписи „за женске" и „за мушке", да о пометњи каквој не може бити речн. Средином зградице иде ходник, средиште тога ходника служи за кабипу надзорнпце писоара, и она има излаза на обе стране. Женско одељење има 4 нужника; два су прве класе, порцеланска империјал-шоља, са правом на прање руку и употребу чистог убруса, друга два су друге класе, то исто без лавора и убруса, Употреба прве класе стаје 10 потура или пара дпн., а друге само 5 потура. Мушко одељење има са сваке стране по 4 зејтињавих шоља за мокрење и три пужника, два нрве класе а један друге класе. Нужницима је цена као и у женском одељењу, међутим само мокрење у зејтињаве шоље не стаје ништа, У нужнику се сме човек бавити само 10 минута, преко тога рока је дупла такса. При улазу у нужнике добијају се од надзорнице признанице, као што оно надзорник калимегданских столица оверава посетиоцима плаћено седиште. Као што се из овога види, Бецови павиљонн служе и као писоар и као нужник; конструкција нужника је стара, а писоара је чист Бецов проналазак, који је

жио овом носланству. Од Земуна идући на запад води леп, раван пут преко обрађених и пеобрађених поља. Има обилне паше, те зато, вели, Срби држе много стоке. Ни једнога дрвета нису видели на путу. Хришћани су му причали, да кад би дрвеће засадили, Турци би га ишчупали и обрали плод пре но што узри. 1 Даље су путовали красном равницом, док су присиели до реке Саве; за тим дошли у врло дугачко село „Сги1;8с1п" (данашње село Голубинци или Гргуревци) у коме станују сами Срби. Најзад су дошли у Митровицу. Ово је место, вели Герлах, врло велика варошица и има до 17 мошеја. Ту станује мало Срба, који немају ни своје цркве. Већином живе овде турски војници. Даље прича о оном, што смо и из ПигаФетпна путописа дознали. Описујући Београд, вели, да ова варош, пемајући својих школа, шаље своју мушку младеж на науке у манастире Фрушкогорске, особито у Хопово („Сорроа"). 2 Соломои IIIаајгер при свом путу за Цариград 1577. год. писао је такође путопис, али оно што он о сремским местима говори, познато нам је готово све из других иутониса. После Илока помиње село

1 Чедомиљ Мијатовић, Пре триста година, Глаеник, xxxvi, 2] 5. 2 Кас1, СХУ1, стр. 60.

проналазач и патентирао у свима западним државама. Зејтињави иисоар састоји се из 1. спољнег лонца, 2. масивног звона и 3. оловне цевп, која стојн у везп са нодземпим резервоаром. Ова трп дела чине т. зв. сифон, дакле механпзам за усисавање мокраће. Мокраћа поиире олуком пзмеђу спољнег лонца и маспвног звона; звоио не додирује дно лонца, већ оставља отвор мокраћп да уђе нод звоно, оловна цев пак пе додпрује врат од звона, већ п опа оставља слободан пролаз мокраћп, да испод звона пређе у цев, а одатле у општи резервоар. То је целокуппа конструкција сиФОпа. При инсталацнји зејтињавог писоара, сифон се нанунп прво водом, па се онда наспе нарочитог зејтина уринола, а такође се и цео писоар измаже овим зејтином. Уринол је нарочито справљена композпција неколико минералних зејтпна, не гори и не експлодује, и има за ове нисоаре најнужнију особину, да јеврло лаке епециФичне тежине. Уринол својим пријатним мирисом угушује смрад пужнични и дезинфикује околнн ваздух. Кад мокраћа наиђе у сифон , она потисне зејтин а зејтин воду, и тако мокраћа лепо сиђе у оловну цев; после неколико тренутака уринол, како је лакши од мокраће и воде поново се нење и долази у сифоп а мокраћу сасвим потисне у резервоар. То је основни принцип Бецовог патента. Добре стране овог писоара ове су: 1. Јевтиније је грађење, јер овде отнадају инсталисања доводне и одводне воде. 2. Нема потребе, да се утроши и кап чисте воде, 3. Према томе је јевтиније одржавање, 4. Принајвећој љетној жези не заудара, 5. Уринолом се околни ваздух дезинфукује, 6. При највећој зими не смржава се, јер је без воде, 7. Уринол тамани инФекциозне организме, и

и градић, „\Уоно81", који је међу свима био пајтврђи, те су га, бели, Турци најпосле освојили. То је Баноштор, некадашња столица сремске епископије. После Сланкамена помиње варошицу 8игић, данашњи Сурдук, ниже Слапкамена. У католичкој цркви у Илоку помиње разне старине, а у капели камене гробнице илочких кнежева. На једној је било написано „В^ерћаппз Дих Шосеп818 а 1500-" Куће су рђаве а предео је врло леп. 1 Било је и других нутника, који су прошли поред или преко Срема, али, у главном, и они онисују поменута места онако, као до сада наведепи путописци, те ћемо се са овима задовољити. * Ма да је Турска и после смрти Сулејмана П. у неколико пшрила своје границе, ипак се средина XVI века може сматрати као обртна тачка у растењу турске силе. Од тога доба она поступно опада. Наследници великог султана Сулејмана беху слаботиње. Државом као и војском управљаху од тада велики везири, који не могаху одушевити војску у боју као ранији ратоборни султани. У чиновништву је био квареж и корупција. Из ових узрока Тур3 КаЛ јвд. акас!., кпј. СХ \1, стр. 86. — Опширнији опис Илока и ивглед аегов за турско доба имамо од Максимилијана Прандштетера, који је био у посланству цара РудолФа II. (в. А г М у , IV, 214.).

8. Канали и нужничне јаме не оптерећују се толпком водом, те се с тога и неморавају тако често чистити а нарочито јаме, тако често празнити. Угугпавање смрада бива на овај начин: Урпнол као лакши и од мокраће и воде находи се увек на површини и ту плнвајући ствара дебео један слој, који не допушта пролазак гасова одозго. Ако сејош п свн делови у писоару, које може мокраћа да окваси, намажу и истрљају уринолом четкама или натонљеним крпама, тада се за те делове мокраћа не може да хвата, већ чисто одскаче од зидова и бежи у сифон , где понпре иснод зејтињавог слоја. Према томе мокраћа никако пе долази у додир са ваздухом, дакле ие може да наступи распадање и стварање смрдљивих гасова. Писоар је дакле иотиуно без мокраЛног смрада. Ако се писоари много посећују, морају се наравно и сваки дан чистити, па и сваки дан четком или крпом натонљеном уринолом сви зидови и сифон добро истрти и намазати. Писоари са слабом посетом не морају се сваки дан мазати зејтином. Напред смо напоменули, да су трошкови око одржавања веома мали. Један писоар конструкције са сппрањем троши просечно 300 л. воде за 1 сат. За један дан изнесе то 7200 литара, аза годнну дана изнесе то 2628 кубна метра воде Ако 1000 литара стају само 20 п. д., то количина воде, што се потроши годишње на један писоар изнеће 525 дин. и 60 п. д. За зејтињави пак писоар довољна је количина уринола, према јачини посећивања, од 5 —15 килограма, те како уринол стаје 80 п. дин. од киле, тоје и целокупни трошак 4 — 12 динара за целу годину. Газлика је дакле огромна између 12 и 525 дин У све веће вароши на западу уведени су зејтињави писоари, од мањих напоменућемо само Загреб, Темишвар, Задар и Сарајево.

ска није могла водити честе ратове и у Срему је ово време (скоро сто година) цротекло релативно доста мирно. У овом времену турске власти беше у пеколико утехе Србима што се год. 1557. обнови српска пећска патријаршија, која пре 100 год. с пропашћу Србије потпаде под Фанариотску охридску архијепископију. Обпови је епиекоп Макарије, који с помоћу свог брата, великог везира Мехмеда Соколовића (родом из Херцеговине) доби од султана Ферман, по ком се власт српске пећске патријаршије пружала по свима српским земљама које беху у турској власти. Тада је и православна црква у Срему стајала под пећском патријаршијом. 1 Год. 1562. пао је Банат под Турке а многи се Срби из њега иселе и дођу у Срем, Бачку, Барању, Ердељ и Горњу Угарску, борећи се и. даље уз угарске краљеве из династије Хабзбуршке противу Турске. Ма да је са овима исте године Аустрија закључила мир ипак су Турци и даље из Босне упадали и пустошили по Срему, Славонији и Хрватској. Да би се јужни крајеви Угарске што боље бранили од упада турских оснује немачки цар ГудолФ II. војничку кра/јину или границу (1578.) под управом појединих немачких генерала. Тако најпре постаде 1 НићиФор Дучић, Књижевни радови, књ. 9. стр. 170