Београдске општинске новине

Год. XXI

— 296 —

Број 50

Као што смо видели наша престоница је веома сирота са писоарима. Неко време стајао је један на Теразијама, па га због смрада уклонише одатле. Осим на пијацама Веоград нигде нема јавног иисоара. До сад се бранило и тиме, што немамо још канализације, те су писоари са спирањем веома скупо стајали. Бецовим проналаском и томе се може доскочити, јер велике јаме и канали нису ни потребни. За то би с највећом радошћу поздравили подизање Бецових павиљона и зејтињавих писоара у Београду, и по осталим већим варошима у Србији. * Беч има у сваком погледу исправне нужничне павиљоне и писоаре по Бецовом систему. По дугој рингштрасе подигпути су многобројни павиљони, тако исто на свима трговима и пијацама; по преграђима виђају се и старински са спирањем, али се они полако избацују и замењују зејтињавим писоарима. Париз броји исто тако непрегледан број исправних писоара, ту има и малих на отвореној улици, само су у погледу наравствености незгодни, јер зидови пи соарски скривају само средњи део тела у посетилаца, дотле се ноге од колена на ниже и леђа са главом и шеширом, могу лепо разпознати. У Лајицигу и Дрезди видели смо оригинално смештене писоаре — под земљом. На најживљим улицама види се споља троугласта баштица, покривена зеленилом и цвечем а ограђена гвозденом оградом. Кроз двоја оградна вратаоца спушта се посетилац као у неки подрум, и ту налази савршено исправни павиљон са нуншичним одајама и писоаром. Колико на први махизгледа идеја о нодземним нужницима да је дивна, толико је с друге стране непрактична, јер вреди само за онај свет, што добро позпаје вараждинска крајина, за тим горњо-карловачка, а по угледу на ове буду доцније установљене и доњо-славонска, сремска и друг-е. Крајишници или граничари (који су били Срби п Хрвати) давалч су Аустрији не само квалитативно но и квантитативно најбољу војску. Док један милион граничара даваше 100.000 војника дотле 36 милиона осталих поданпка даваше само 500.000 војника. 1 Крајишници су добијали разна права и олакшице од поједнних царева, нарочито у идућем, XVII сголећу. За време турске владе и у Срему, као и у другим сриским областима, јављали су се често четнички ратови, које турска влада, због своје немоћи, није могла да спречи. Тако видимо да се 1607. г. из Босне крећу око 10.000 јапичара у Славонију од којих се један део упутп на Пожегу а други на Срем. Услед насиља турског и ових пљачкашкпх похода код хришћана се одважнији људи одметаху у хајдуке , скупљајући се у чете, које су често Турке побеђивале и велпке нм штете наносиле. Као што знамо хајдука је било у свима српским областима за све време турске владе и они су били ужас за поједине турске угњетаче, јер их ништа није могло сачувати од хајдучке освете. Као у свима областпма било је и у Срему и Сла1 Фр. Ваничек, Ист. Војничке Крајине, етр. VIII.

варош; међутим за странца, који изненада осети потребу за посетом нужничног павиљона, биће много теже пронаћи подземне нужнике, него ли једнолике нужничне зградице на свима јавним местима у једној вароши. Из тог узрока неби дали наш глас за модерне подземне нужнике. — Наставиће се —

Н А 3 Н А Њ Е Поводом тражења многих грађана да им се врати трошаринска такса на робу коју су унели у варош и платили трошаринску таксу, па је за тим извезли ван реона — одбор општински у седници од 30. септембра ове године решио је: да сваки који тражи повраћај трошаринске таксе има испунити следеће услове, па да му се трошаринска такса може вратити: 1.) да при увозу робе и плаћању трошарине изјави трошаринском органу. да ће од робе коју увози, све или један део да извезе ван реона, те да му тај орган на нризнаници о плаћеној трошарини то назначи ; 2.) да при извозу робе учини пријаву трошаринском органу на њжозној станици и поднесе прописну пријаву да му овај изво 1 овери. У тој пријави мора бити словима означен број колета, начин паковања, садржина и нето тежина; 3.) уз молбу за повраћај трошарине мора се поднети: а.) признанпца, да је .иста Нлаћена и да на истој има оверење трошаринсгсог органа, да је роба при увозу оглашена за извоз ; б.) оверена пријава од трошаринског органа, да је роба изашла ван реона ;

воппји хајдучких чета, које су штитиле ове крајеве од појединих турских насилника. Тако се помиње као харамбаша хајдучки Ђура Матић, родом пз Земуна. Он је у ово доба са својом четом често нападао на Турке. Год. 1647. нападне на врховачкп град и заузме га. Из овога јеграда чешће нападао на оближње, који беху у турским рукама и Турцима толики страх задао да му је пожешки паша нудио мир, јамчећи му за живот само да се остави хајдуковања. Међу тим г Бура знајући да „нема вере у Турчипа" не само да није одустао од хајдуковања во је своју чету све већма умножавао, те њоме Турке клао н пленио а хришћане заштићавао. 1 Сулејманов син Селпм 11.(1566 —1574.) не беше пи иалик на оца. Био је пијаница и велики развратник. Наследници Селима II. беху такође мекушци и либертпни. Од потомака његових нешто значајнији је Мурат IV. (1623 — 1640.) и то не са добра но са великог тиранства. То је био управо турски Нерон, коме је било уживање да сам својом руком убија људе, те је за његове владе пао огроман број жртава. Јаничари, који су и рапије имали велику власт, ночеше сада да постављају и збацују султане, ко им боље илати, ма и немао пречег права на престо. У ово

1 Јтап Тка1 '1с, Нгу. Роу ., стр. 153.

в.) товарни лист (фрахт) отправне станице жељезничке или паробродске, ако је роба жељезницом или паробродом отправљена, из кога ће се видети да је роба приспела на место где је упућена. Без ових доказа који су условљени решењем одбора, поднете молбе за повраћај трошарине неће се у рад ни узимати. Ово решење одбора саопштава се грађанству ради знања и управљања. Бр. 4909. Управа бсоградске општинске трошарине, 12. октобра 1903 године, у Београду.

0 Б Ј А В А На основу решења Госп. Министра Грађевина од 28 новембра Бр. 9653 држаће се јавна лицитација за калдрмисање Позоришне, Г. Јевремове и Страх. Бана улице у канцеларији грађевинског одељења општинског на дан 16 децембра т. г. од 10 еаги пре подне до 12' када ће се и закључити. Предрачунска је цена 43.065*47. дин. Кауција је према закону о јавним грађевинама 4500 динара и то у готовом, вредећим државним папирима или интабулацији. План, услови, предрачун и остала техничка и погодбена документа, изложени су сваког радног дана у поменутој канцеларији. Позпвају се прелузимачи, који право имају, да пом. дана дођу и лицитирају. Из канцел^рије грађевинског одељења општине вароши Београда, 2 децембра 1903. год. ГЈ>Ј 4563.

доба иостаде и звање великог везира наследно, када се утврди на великом везирсгву Мухамед ЋуарилиЛ, пореклом из Арбаније. Његовом предузимљивошћу показа се Турска за владе Мухамеда IV. (1648. до 1689.) опет у пређашњој својој сили. Мухамеда замени у везирству његов син Ахмет Ћуприлић, такође ратоборан. У ово доба владао је у Аустрији цар Леополд I. (1658— 1705.). У Ердељу после војводе Ђорђа Ракоција појаве се два претендента на ердељско војводство. Једног је помагала Аустрија а другог (Михаила АиаФија) Турска. На тај начин због Ердеља дођу Аустрија и Турска у сукоб. Велики везир Ахмет Ћуприлић крене се с војском од 100.000 људи у Угарску (1664. год.) Из овога рата Аустрија је изишла са униже њем, јер је прпзнала турскога вазала АнаФија за ердељског војводу и обвезала се, да плаћа данак од 200.000 Форината као „поклон султану." 1 (наставиће се)

■ 1 .... „тН в-еасћепкеп уоп л-игеутаћШшнЈегМаизегн! биИеп", в. Јоаерћ V. Наттег, ОевсМсМе (Јез Озташасћеп Кејсћеа, III Вагн1, стр. 562.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРА ДИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОПШТПНА ВКОГРАДСКА Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЂ, кмет беогр. општине Делиградока бр. 22. Штамнарија Д. Димитријевића Ииан-бегова ул. бр. 1