Београдске општинске новине

Год. XXI

— 298 —

Број 51

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ БЕЛЕШКЕ ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА

(НАСТАВАК) (.10) Друштво за јавно спасавање Наша престоница све вигпе личн великој вароши, ако пе по своме великом обиму п великим зградама, а оио по својпм потребама, Заиста неопходна је потреба, да Београд добнје простране болнице, да добије дом за нахочад и за убоге, да добије централну пијацу, модерна гробљишта, јевтина купатила и хигијенске писоаре. А свега тога наш леии Београд нема. Велике варошн иа западу диче се још и друштвима за јавно саасавање, т.ј. добровољним друштвима, састављеним од лекара, који свакоме без разлике указују ирву иомоЛ у несрећним случајевима, а такође п иреко ноћи редом дежурају те не остављају грађапство ни секунда без лекарске иомо/ги. А ако све оно друго не бп било потребно, лекарско указивање помоћи у свако доба, била би прека потреба нашем Београду. Јер нема дана, кад се пе трчи за лекарем а нема- ноћи, кад се нарочито по крајевима Београда, не десе несрећни случајеви, где лекарска помоћ мора што пре стићп. Није међутнм пикаква реткост, да се ноћу лекар у опште тешко налази, па п кад се нађе лекарев стан (наши ноћни стражари п не поучавају се у том правцу, да знају тачне адресе станова свих лекара па својој линији), тешко га је извести пз куће, тим теже, ако се погоди хладно и ружно време; један је лекар болестан, другоме не ради електрично звоно, трећи је на „тешком порођају", четвртоме не донушта жена (јер ју је, може бити, пре тога неколико пута слагао) и т. д. те тако добросрећник, коме треба брза лекарска помоћ, проведе неки пут лутајући по 3 сата времена, докле не наиђе на општинског лекара, који

ПОДЛИСТАК

ИСТОРЕЈА СРЕША НАПИСАО МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ Овај је -рад паграђен са 400 дин., ирвом видовданстсом наградом Београдске Оиштине од 15.јуна 1899. год.) (НАСТАВАК) Маџарски племићи били су незадовољни са царем Леополдом, који је с њима рђаво поступао, те се с тога побуне. Вођ устаника био је магнат Текели и он у савезу са ерде.љским војводом АпаФијем позва у помоћ Турке противу Аустрије. Султан Мухамед IV. у пролеће 1683. год. крене се са одабраномвојском од 200000 људи. Сам султан остаде у Београду а његов велики везир Кара - Мустафа продужи са војском пут за Беч. Цар Леополд поплаши се и побегне из Беча, који Турци оиседну. Малом бечком посадом управљао је гроФ Ернест од Старемберга п ова посада издржа опсаду од два месеца. У том стиже помоћ од пољског краља Јована Собјеског који доведе 25.000 л >уди, а сем њега дође и херцег Карло Лотариншки са својом војском

се мора у свако доба одазватн грађанству, или на кога другог, који ће се свог лекарског позива тачно нридржавати. Тачно невршење ноћне службе лекара и саставпло је на западу, одушевљене људе лекарског позива у друштва, која су се болпоме грађанству ставила на расположење, да му у свако доба укажу лекарску помоћ. Тако у Бечу, Прагу н Пешти саставише одушевљени људн уз нрпномоћ ђака — медицинара као млађих службеника, нарочита добровољна друштва за сиасавање, а све грађанство и општина нотпомогоше их материјалнпм срествима. Беч има два таква друштва, н она у правом смислу конкуришу једно другоме, јер на први телеФОнски позив, да се пегде нешто десило, потрче снремљена кола са целим прнбором за спасавање са две стране и „ко пре девојцн, онога и девојка". Сугра дап у свима дпевним лпстовима објављује се да је то п то друштво стигло прво н указало номоћ невољнику. Конкуреиција ових друштава иде у корист самог грађанства, јер се оба друштва журе, шго пре да стигну метп. Старије је „бечко добровољпо друштво за спасавање", и има огромиу зграду па Ландштрасе н држи у прииравности дапо-ноћно но неколпко сиремннх запрега. Осннвалац овога друштва је био чувепп барон Мунди , нознат са своје велике љубави према човечанству, а српском болноме свету врло добро познат из наших ратова за ослобођење п независност. У току година дошли су на чело овоме друштву све самн Чнвути, који се у Бечу крсте „либералима", тако да је опстанак хришћанског особл,а бпо даље онемогућен. За то се Хришћани — Немци повукоше из друштва, повлачећи са собом и Словене, па паравно и српске ђаке. Ови основаше пре 3 године ново друштво са истом сврхом и назваше га : „бечки добровољни кор за спасавање". За наше време, док смо се бавили у Бечу, главпи лекар овога кора

у помоћ Бечу. У одсудном боју, нарочито храброшћу Собјескога, буду Турципотпуно иотучени. Кара -МустаФа дође у Београд, где је удављен по заповести султановој. Услед пораза код Беча Турска почиње све више да опада и од тада настаде „источно иитање и . Ова хришћанска победа има велики историски значај, јер од тада Аустрија постаде сила са интересима на пстоку. После победе над Турцима био је и маџарски устанак угушен. Из поузданих извора дознајемо да се у ово доба (год. 1686.) доселило у Срем скоро 5000 Срба из јужних српских крајева. 1 То јебио управо предзнак велике сеобе Срба која је у скоро за овим следовала. Кара-МустаФу замени на великом везирству Сулејман, такође енергичан човек. Он се крене с војском и дође до Мохача (1687.) али га ту царска војска разбије, па и сам погибе. Од аустријске војске пало је до 1000 војника а од Турака око 20.000. 2 1 Кад ое неки Новак Петровић понудио аустријском цару да преведе ове Србе генерал Чакија му је одговорио да цар само под тим усдовом прима тај предлог ако ће он са преведеним Србима да суделује у намераваном рату с Турцима. Новак пристане и дође са 4892 досељеника, 'којима се одреде за насеље два села на сремској дунавској обали, а поменути Новак буде наименован за нлхова капетана (в. Фр. Ваничека, Ист. Вој. Крајине, стр. 88.). 2 Јоверћ у. Наттег, (ЈезсМсМе Леа ОзтатзсћепКеЈсћеа, III Вапс1, стр. 791.

бпо је Србин, а у самом кору бејаше до 10 српскнх ђака. У стану коровом дежура сваке поћи ио 1 лекар и 2 ђака. Запрега им стојн снремна, те на први миг телеФОнски, јуре опн са нарочито удешеннм колима за пренос повређених, онамо куда су звати. Преко дана су други дневни дежурии, и они обављају исти посао преко дана. Стан коров служи преко дана за јавну амбулапту ; ту долази свет са спротињским уверењпма и добија сваковрсну лекарску помоћ бесплатно. Кола возе у себп сем изаслатог лекара још и ручну торбу са најпотребнијим лековима. Торба је пола метра дугачка, 35 см. шпрока и 20 см. висока, и израђује их бечки трговац Херман Крамер из III краја, Ебууеп§'а88С 29. У торбп се палазе ове ствари: на дну су разни завојп („Фачле") и тро-и четворо-угаоне мараме, за тим се налази вата, јодоФорма газа, завоји за изгоретину и једаи иригатор, за овим у нарочитом одељку хируршкп инструментн, Билротов батист, спекулум и стетоскоп; у другом онет одељку: цев за исиирање стомака, јодоФормпи посипач, Есмархови завоји и једна чаша. Над овим побројаним стварима налазн се дрвени послужавнпк п у њему су смештепе ове лекаријеи потребне ситнице: Бернацикове Фиоле са етером, срготином, морфијумом, кокаином и апоморфином; конци за шивење новреда, кутијице са иглама и куњском соли; терпетински зејтин (нротив отрова са фосфором), бакра султат за повраћање, раствор винске киселине (против тровања лужном есенцпјом), карлсбадска со, иротив-отров арсенику, амопијак (против алкохоличног тровања), ХоФманове капљице, Бурова вода, етар, карболна киселина. Правазов шприц са иглама, чист зејтин, танинов раствор и концетрисан раствор калијума перманганата (против тровања морфијумом), за тим гвожђа сулФат, каФин екстракт, онијумова тииктура, на онда четка за руке, лакмусова хартија, бријач, маказе обичне и криве. Још је овом

У след турских неу спеха па бојном пољу, побуне се јанпчари и збаце султана Мухамеда IV. (који је у тамници и удављен) а на престо доведу његова брата Сулејмана III. (1689—1691.). Год. 1688. аустријска војска под предвођењем Максимилијана Емаиуела, курфирста баварског пређе Дунав и уђе у Срем. Мухамеданско становништво у Срему кад је чуло за долазак аустријске војске почне се селити из Срема и бежати у Београд, где је мислило наћи сигурног склоништа. При том су сами Турци ири поласку запалили Илок и Варадпн. У српским летописима налазимо за ову годину оваку, као обично кратку белешку: „Тогш лита ОСКОИ1Ш №мцн Илок Гр4ДК 1М Д\/-Ц<1КСКОИ рекн, и окк Сремк соскоише Њмци." 1 Угарски краљ Леополд даде Илок, можда за новац, пеком Ливију Одескалку (Боп ћпуче Ос1е8с11а1с1п) назвавши га војводом или херцегом сремским (рпнсерб 8угпиае) 2 а то достојанство, на које га је инсталовао 22. априла 1698. г. у Илоку царски генерал КараФа, дато је и Одескалкијевој породица „за вечита времеиа". Српском

1 Љ. Стојановић, Срп. род. и летопиеи, Глаеник Ш, 130. 2 Илок се тада поче подизати. У н,ему се подиже леп двор новог војводе сремског који се и сада у Илоку налази (в. КШ6, Ор18 геш., I. 128.).