Београдске општинске новине

Год, XXI

— 811 —

Број 53

НЕКОЛИКО ОПШТИНСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ белешке ЈЕДНОГ ОПШТИНСКОГ ЛЕКАРА Разно (овршетдк) (11) 5. Подизањ« баштица и иаркова у најживљим и иајнасељенијим деловима једне велике вароши, нигде није тако лепо изведено, као у Паризу. Париз има небројено много таквих баштица, или како ее тамо зову скверови. То нису баште Буљонске Шуме, Топчидерског парка или бар нашег Калимегдана, већ скромна месташца, засађена са по 20 дрвета, украшена зеленилом и цвећем и по неким каменим спомеником многобројних париских вајара, а снабдевена довољним бројем клупа и пошљунченим стазама за дечје трчање и играње. Деца из околине су но цео дан ту, старији долазе после подне носећи изгладнелој дечици ираведно заслужену ужину. То све има ова варош, поред 4 огромна парка на 4 страпе Париза и непрегледне Шуме Буљонске. Као год што су скверови неопходна потреба за здравље нариског нодмлатка, исто је тако и подизање и одржање скверова преко потребно и нашем Београду. За то једва и чекамо, да наша Општина среди једном све прешније ствари, па да обрати пажњу и на подизање скверова и јавних дечјих игралишта, јер ако се почне Београд пунити нагло кућама, бојимо се, да не настуни задоцњени моменат, где ће Ошптина по скупе новце откупљивати туђе зграде и рушити их, да би добила слободна земљишта за малене паркове. За то треба Општина још из раније да бегенише згодна места за скверове, па да их полако подиже и одржава. 6. Барош Париз има два водовода : водовод пијаће воде и водовод сенске воде за ира-ње и иоливаш улиг^а и башша. У Паризу се перу улице ноћу. Кад између 2 и 4 сата у јутру стане еаобраћај, онда општински чистачи пусте воду пз сенскога водовода и почну озбиљски прати улице метлама и водом. Сва просута вода враћа се огромним каналима опет у Сену. Ова вода с друге стране сштра и канале. Париски канали су пространи -ходници под сводовима са широком стазом за шетање. Осети ли се ири шетњи непријатан мирис у каналима, онда се пусти сенска вода у канале и при своме повратку понесе сву каналску нечистоћу. Питање о нашој београдској канализацвји иротеже се већ више од десет година. Господо општинари, дајте нам канале, па макар били најгоре системе! Онда ће имати смисла поливање улица, а може се и увести свакодневно чишћење и прање улица из Савског водовода. 7. . Да завршимо наша излагања описом радничких станова, или за београдске прилике боље речено сиротињских станова. Идејал једног сиротињског стана изгледао би по нашем мишљењу овако : соба висока 3$ метра, пространа са 2 велика прозора, и кујна видна и пространа. Стан над подрумом, издигнут од ниво-а дворишта

најмање пола метра ; соба и кујна без најмањег знака влаге, потпуно суве. Оваква 4 стана чине једну кућицу или павиљон који прима у се, дакле, само 4 породице. Ове нородице немају ничег заједничког (осим тавана), свака има свој излазак из кујне у своју заграђену авлију и баштицу. Кроз авлијску ограду излази се на улицу. Ако северна и јужна страна павиљона гледа на улицу, онда се источна и западна граничи баштама са суседним павиљонима. Павиљон се може и подуљити, тако да свака породица добије још по једну собицу са једним прозором. Дугачка улица са оваквим павиљонима, била би прави украс једној великој варопш. Наша сиротиња станује у заједничким авлијама са но 5—10 па и 20 породица. ИнФекциозне болести најлакше се шире по оваквим двориштима. Сви су станови у којима живи наша сиротиња влажни. Али влаге има и у финнјим и скупљим становима, па шта више, влагу имамо и по свим новим кућама. На ово страшно питање, од куда влаге по становима, од куда извори најопаснијим болестима: анемији, скроФулози, туберкулози и реуматизму — само је један одговор: без канализације нема сувих станова. Сва метеорска вода; сва помијарска и нужничка влагз једва чека, да ухвати зид, па да се успење на видело; а силна вода што се лети проспе по авлијама и улицама понире под земљу и тражи најближи зид, да се што пре опет покаже. Канализација, та за Београд још увек неостварљива и Фантастична установа, излечиће влажне станове, у којима поглавито и станује сиротиња. Без канализације ми сумњамо, да ће успети нарочито зидани сиротињски станови. Кад стекнемо канализацију и кад назидамо јевтине станове, тек ћемо онда бити у стању и праву, да рушимо београдске страћаре, по којима се и данас још крије београдска сиротиња. А чекати то време, бојимо се, да се много не одужи....

ИЗ КОМУНАЛНО - СТАТИСТИЧКЕ ОБЛАСТИ з Нас би интересовало да знамо, како наш Београд стоји у овом погледу, али он је далеко заостао и иза еаме Пеште. Кад Јзмемо нак његових 69.769 становника из 1900 -те године, иаћи ћемо да се он може упореднти са Пештом од 1841. годкне са њезиних 68.266 душа. При томе ваља се сетити, и како Будим није се рачунао у престоницу, он је ипак био ту, и ако лабавије везан него данас, где ће скоро бити 4 мост и многи локални бродови. Сам Будим имао је 1870. године 70.000 са 3968 домова. Унада у очи његов мање великоварогаки тип од Пеште, јер према њезннах 38 сгановника на 1 дом, он је имао 13. Београд у 1867. години имао је 25.178 становннка са 3444 дома, што износи 7 дугаа на 1 дом. Дакле смо поетигли рекор н према Аметердаму и Дондону, али не због — иородичних домсва. При последњем понису (1900. г.) Београд се при- I блмжио нешто напоменутим великим варошима, јер према његових 69.769 сганов- ј ника и 5692 дома долазе на 1 дом по 13 становника, онако, како је Будим стојао у 1870. години. А сад настају посматрања, којвма ми из Београда не можемо иишта наноредо

да ставимо, јер немамо варошке статистике на ни потребних података. У 1870. годинн подигнуто је нових кућа 121, у 1871. години 118, те за 2 године 239 нових домова. Ако се пак уброје назиђивања (повишена кућа на спратове), дозиђивања и преиначења (преправљање) зграда, тада воља за грађење за те две године изи лази у лепшој боји, и тада се могло узети, да се Пешта повећава са 200 нових до мова годишње, што би, но рачуну дире ктора ЈосиФа Керегаија, тек за 20 година битно изменило спољашњи изглед Пештин, пошто би уз 5000 домова од 1870. године дошли још 4000 домова. Али што је управо директора варошке статистнке жалостило у првом статистичком годвшњаку варогаи Поште,* то су многе приземне куће: од 5259 домова 3831 дом је призе ,ан (раг1егге) т.ј. 72%, дакле скоро 3 / 4 од 'локупног броја домова. И још додаје ту ао, како се те приземне и често прљаве к} ће находе баш у најлепшим улицама. Он наводи ово упоређење, да би доказао, како је Пешта заостала: Женева је имала на 17.103 дома 5516 домова приземних, дакле 32%, Антверпен на 11.759—3274— 28%, Беч ва 9711—1707—1^. Цариз на 57.686—4778 —8%, Брисел на 12.788—1118-—7 % и Берлнн на 13.376 домова 712 приземних, дакле само 5% и то тада још (управо 1867. године). За две године (1870. и 1871.) спао је број првземних кућа за дакле од 72о/ 0 на 70и добри директор Кереши с болом умује: да ће код тако спорог на предовања дуже од једнога века протећи, докле се Пешта успне на онај ступањ, ла коме је тада н.пр. Беч био. Међу новим грађевинама за поменуте две године пак било је 144 домова вриземних, 75 са спратом, 40 са 2 спрата, 41 са 3 спрата, и 11 са 4 снрата („петокатннпдз"); а то су: 45, 24, 13, 14 и 4%. У ствари се пак грађсвински кретала Будимпешта овако: 1870. (сама Пешта 5259) Будимиегата 9351; 1881: (6438) 10.748; 1891: (8131) 13066. По впсини зграда имала је Будимпешта у годинама: 1870 приземБих 77*4%, 1881: 71*4% и 1891: 6 5.4%, дакле је за 20 година спало приземних домова за 12%. У овом темпу Будимпешта збиља веће пре 100 година стићи Беч у односу приземних кућа, како је то нредсказао Кереши. Само ови подаци померају мало његове предсказање у томе, што је у ову сразмеру ушла и деена страеа вароши (Будим), која је у томе заосталнвја била, а то може доброг Керешија само да обрадује. Кад се узму све нове грађевине од спојења Будимнеште, дакле од 1874. године, без разлике, да ли су оне преправке и домови за становање илк зграде Фабричне, магацинске, радионнце и т. д. — тада нам се грађсвинско кретање Будимпеште приказује у веома живахној боји. Докле је у годинама 1874. и 1875. саграђено по 376 и 248 зграда, дотле је у годинама пред земаљску изложбу подизано по 451 * к0г08х Јоае!', ВкШвИасћез Јаћгђнсћ (Зег ВГшК Рев*. Егв1ег Јаћг§ап§. РеаЈ;, 1873. Оеим овога дела имао сам при руди маџарско-немачки годишњак (сада главне и преетоничке вароши Будимпеште): Г>г. Тћш-т§ вив^ау, 81аИ8Изсћев Јаћгћисћ с1ег Наирк иш! Ке.чШепгвЈасН ВиДареа^, I. Јаћг§ап§' 1894 (МЈ4 КискћИскеп аиС Ше Јаћге 1874—1893). Ви(1арев* ипс1 ВегПп 1896. и Бг. Тћћтш^ 6и8(;ау, аевсШсМе с1еа 84аМввзсћеп Вигеаиа с1ег Наир! ипс! КеаМепга&а*; Вис1ареа1; 1869—1894. ВегИп 1894. Наводим овде сумарно: да их ие бих морао цитирати при сваком навођењу података.