Београдске општинске новине

Број 53

— 312 —

Год. XXI

(1883. годнне), 526 (1884.) и 633 (1885.). А после изложбе, као припрема за „миленијум", подизано је још више годишње, и то 1886: 854, 1887: 960, 1888: 829, 1889: 728, 1890: 708, 1891: 717, 1892: 769, 1893: 1055 и 1894: 867 нових зграда. Самих домова (куће за становање) било је 1881: 10.291 (од целокупнога броја зграда од 10.748); а само за 10 година доцније, у 1891: 12.277 домова (од 13.066 зграда у опште); а за 4 године по том, у 1894: 13.614 домова. Од ових 13.614 домова у 1894. било је приземних 8684, дво-катница 2455, трокатница 1262, четворо-катница 1101, петокатница 112. Станови према висини били су распоређени у 1891. год. У подрумима (сутеренима): 5095, у партеру 60.042, у I. сирату 21.161, у II. спрату 9.504, у III. спрату 4 503, у IV. сарату 542 (само на пештанској страни) и на такану 102 стана, сзега 100.949 станова. У процентима изражено било је станова у подрумима: У Вудимпешти 3%, у Бечу 1*2%, у Трсту 0-1, Прагу 1-7, Лајпцигу 16, Минхену 0*2, у Берлину 9-2%. Станова при земл>и имала је Будимпешта 59 - 5, Беч 26, Трст 17-9, Праг 32-9, Лајпциг 15.1, Минхен 19-9, Берлин 2О - 5°/ 0 . Сганова у I. спрату: Будимпешта 21, Беч 26'5, Трст 31*8, Праг 29 7, Берлин 22-2, Минхен 28 3, Лајпциг 22'9. На II спрату: Будимпешта 9*4, Беч 21 2, Трст 16 6, Праг 22 3, Берлин 19-7, Минхен 24*1, Лајпциг 23\4%. На III. спрату: Будимпешта 4'5, Беч 16 3, Трст 13 - 6, Праг 10'4, Берлил 19'5, Минхен 17'2, Лајпциг 20'7. На IV. спрату: Будимпешта 0'5, Беч 7 4, Трст 9*6, Праг 2'5, Берлин 15 5, Монаково 7, Липиска 13'2. Спратова: V. и VI. Будимпешта нема, али имају: Беч са 1*2%, Берлин 1*2, Монаково 3, Липиске 2*7. Станова на тавану пак има Будимпешга 0*1, Беч 0 2, Праг 0'5, Липиска О'4°/ 0 , Берлин и Монаково не пуштају своје становнике на таван. Немила страна овако живог грађења у Будимпешти огледа се у празним ло^галима, који су у годинама 1886.—1894 само у једној 515 (1886. г.), иначе по 1352 до 2442 локала била празна. Изгубљена кирија рачуна се у средњу руку годишње (за ону једну годину 31,917) од 42.221 до 141.769 Форината. Да би се пак видело, шта је ово грађење прогутало новаца, то износимо процењену вредносг грађевинскога трошка за ове год.: 1875:6,421.550; 1880 год. 3,172.898; 1885:15,309.844,1890: 12,677,632 и1894: 26,337.486 Форината* Да се не би мислило, да држава и општина највише улажу у ове грађевине, изнећу само податке за 1894. годину. Држава је утрошила на подизање зграда 227.850 а општина 1,030.738 Форината. Међутим заводи, Фабрике и друга удружења подигли су зграда за 3.958.055, а

* Пре кратког времена у угарском инжињерском удружењу расправљало се о регулационом шану будимдештанском, и том приликом је чувени њихов технички капацитет Палоци ивнео и ове бројеве: за 26 година од спојења Буднма и Пеште (1874. —1899. г.) утрошена је 1 ммијарда круна на само грађење, од чега долаае 70% искључиво на зграде за становање. Бурније грађевинске периоде биле су 80-те и 90-те године. У оној декади трошено је годишње по '27 милиона, а у овој другој 65 мидиона годишње; у 70-тим годинама трошено је по 11 милиона годишње. Од 9000 домова у години 1871. порастао је њихов број до данас иа 16 - 000.

приватни 21, 120.844 Форината, што укупно чини горњих 26,337.487 ФОрин. И ово мало, гато сам навео о грађевинама будимпештанским, поуздано да заморава наше читаоце; а тамо има наведено још колико је зграда од камена, цигаља, брвнара; колико их је покривено црепом, шиндром; у колико соба живе породице, појединци, и све то и много друго још, и оно, што смо ми навели, детаљисано је на свих 10 к«артова (будимска 3, пештанских 7). Нас то и не може толико интересовати као Пештанце. Само се наводи, да се види шта показује њихова општинска статисгика, и да се добије ипак нека појма о јаком напредовању Будимпеште. Студија д-ра Тиринга о грађевинској кризи будимпештанској дала ми је повода да почнем са грађевинским односима. Па завршујући о томе, згодно ми дође најновији извешгај престоничке грађевинске комисије (Рев^ Т^еоус!, 6. Ма1 1803.), којим се тврди: да се након јаке петогодишње стагнације почела будити воља за грађење. У том времену застоја, комисија једва је имала кад-год да одобри незнатне приватне грађевине или преинаке, зграде од 2 или 3 спрата биле су одвећ ретке, а грађевине од већих размера пријављивале су само општина или држава. А у седници од 5. маја по нов. тражене су лиценције као у најживљ , )ј периоди грађења: 4 за 4-окатнице, 4 за 3-окатнице, за неколико вишеспратних и приземних нових грађевина (Фабрика, вила и т. д.). Испунило се, дакле, оно, што је д-р Тиринг прорекао у својој студији: да ће грађевинска криза у угарској престоници престати за три године дана. Он је то казао почетком 1900. године а ова констатација је од маја о.г. Ово не наводим да утврдим пророчански поглед тога угарског статистичара, коме свакако овај Факат служи на част, већ више за то, да се види, како поуздано може да се рачуна и да се изводе закључци на основици од тачнах и потпуних статистичких података. — Наставиће се —

Гра^анству града Београда Пошто настаје зима, када ће неисправне инстадације водоводне замржња ваги, и тиме доносити штете и оаштини и онима чије су инсталације, то управа водовода, у интересу грађанства и у пнтересу општине, скреће пажњу грађанству на следеће: Свака инсталација водоводна у кући мора имати зимску славину, којом ће се руковати зими при точењу воде. Ова славина налази се у непосредној близини чесме, и то или у земљи са кључем којим се рукује при точењу воде или у јами на видном месту, опет у близини чесме. Овом се славином постиже то, да у стубу од чесме за точење воде не остане после точења воде, која би се могла смрзнути. Да би се приморао сваки онај, који воду са чесме узима, да зими рукује само овом зимском славином, треба точећу славину са чесме зими скинути и у место ње нарче криве цеви метути. Осигураваше чесме од

замржњавања може се постићи и овако око чесме направити дрвени сгуб пошири у њега метути какав изолишући материјал, као коњско ђубре, пепео, или струготине од дрва итд. Ако се коме због непажње, замрзне вода у чесми, никако не сме врућом водом или ватром чесму кравити, јер ће цев, у к °ј°ј Ј е смрзнута вода, у том случају прснути. Да не би стакло на водомеру од мраза прсло, који случај може велике штете допринети ономе, коме је водомер у подруму, то се препоручује грађанству, да на ово велику пажњу обрати. Ако је водомер у подруму, онда треба прозоре од истог увек зими добро утоплити сламом, коњским ђубретом, или крпама; и ако је водомер у јами („шахту") онда у исти метути преко водомера чисте сламе и капак од јаме одржавати у исправном стању. Врло се често дешава да грађанство при плаћању воде мора да плати и више утрошену воду, којом приликом долази у сукоб са Управом водовода напомињући, да му је била зимска славина покварена и да то није њихова кривица. Овакав одговор ништа не помаже. Јер пошто је сваки сопственик куће у исто време и сопственик инсталације водоводне у својој кући, то је он одговоран, ако се на њој што год поквари и вода оде у земљу безкорисно. Ову воду, која је кроз водомер ирошла и у земљу отишла, мора соиственик тслатити. Да овога не би било, Управа упозорава грађанство највише на зимску славину код чесме, јер у највише случајева вишак у потрошњи воде долази од неисправности те зимске елавине. Управа водовода преко свог контролора врши, при читању водомера, и преглед инсталације у 3 месеца једанпут и одмах извештава сопственика куће, ако нађе што год неисправно; али сопственик куће дужан је и сам ову контролу вршити у том мођувремену. Нека сваки после точења воде точећу зимску славину добро затвори и на исту наслони ухо и ослуша, па ако чује какво зујање, онда је сигурно зимска славина покварена и на њу вода у земљу отиче. У таком случају мора сопсгвеник куће одмах звати овлашћеног инсталатора водовода да славину оправи или да је замени. У овом или сваком другом случају сопственик може се прво обратити Управи водовода, у свако доба, која ће га, преко свога дежурног органа, за овакве ствари, известити шта треба да чини. Из Управе Водовода 15 Децембра 1903 год. ВБр. 3748.

С Т Е Ч А Ј Општини београдској потребна је једна кућа за смештај дечијег забавишта на Теразијама. Иста треба да је на средокраћи Теразијског и Варошког краја. Ко би хтео дати општини под закуп такву кућу нека се обрати општинском суду до 1 јануара 1904 год.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАДИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИИ, кмет беогр. општине Делиграцска бр. 22 . Штампарија Д. Димитријевика Иван-бегова ул. бр. 1