Београдске општинске новине

Колико поједини велики градови привлаче путнике огледа се у саобраћају странаца, путника по хотелима. Беч их је имао : 1874: 145.037, 1884: 182.801, 1890: 285.308 а 1900: 417.043. Будимпетцта имала је 1885 : 102.252 а 1894 : 127.245. По оскудним и непотпуним податцима у Београду је било по гостионицама путника 1893. г. 42.363. Загреб је са сгановништвом скоро достигао Београд и бар у погледу броја путника ми смо испред њега јако умакли, јер он ни у години 1902. није иостигао тај наш број од 1893. год. — имао је те године свега 27.379 путника, који су по свој прилици тачније забележени, јер тај рачун тамо води њихова полиција. У коликој се опширности разрађује комунална статистика у Будимпешти, вили се и по овоме, што је она узела у свој оквир по изгледу ситно и не баш густиозно бележење јавних нужника. Њих има свега 32 и стају лепу суму од 28.718 форината. Каналисање њихово имало је 239.960 метра у 1894. години. То је осим канализације варошке, која је у тој години имала у дужини 249.960 метара и вредела 5,766.000 форипата. Статистика ова одаје укус становника угарске престоиице не само што се тиче књига и читања. Да забележим још и онај прави кус без преноснога значења. За 1870. г. утврдио је Кереши да Будимпештанци троше с главе на главу годишње 127 фуната меса, те нису били много заостали иза Енглеза, који су познати као највећи пријатељи меса и за које је пок. Колб навео да троше 179 фуната. Али ако се дода сланина, коју јако тамане Мађари, за Будимпешту у 87 фуната, тада су Будимпештанци са својих 214 фуната престигли и Енглезе. Париз је трошио по 130, Монаково 151, Франкфурт 140, Беч 124, Берлин 75 фуната на главу и годину. Од то доба је Будимпешта у томе већ попустила, јер се множи индустриски пролетаријат, који квари ту сразмеру. 1874. трогпило се меса на главу 63-1 килограм, 1881:52-6, 1891 : 50*8 ј а у 1894. почела се цифра пењати, на 54'9 ко. Да завршим са статистичким ирегледом —■ без специјалисања, које може само мештане интересовати, — израђених прсд мета општине (магистрата) будимпештанске у години 1894. Остало је нерсшено од прошле годинс 8386, у току годипе придошло 509.637; свега дакле 518.023 актова, од којих је решено 505.410, те је остало за идућу годину 12.613 предмета. Из свега овога се види, да тек помесна варошка статистика може да изнесе пред општину и њезине становнике: шта она има а шта нема; шта јој кочи напредак а шта га убрзава и шта је уопште иотребно, па да град и грађанство напредуЈе и цвета. Београд, 20 декембра 1903. Никола Маркови%

ЈАВНА ЗАХВАЛНООТ Благајници београдске општине за сиротињу београдску за Божићне празнике приложили су и то:

Г. Димитрије Радовић, потпредседник Државног Савета 20 дин., г. г. Љубомир Каљевић, Светозар Милосавл.евић, Свет. Станковић, М. Богићевић Д. Ружић, A. Борисављевић, II. Велимировић, Ст. Иетковић и И. Ђукнић, Државни Саветници по 10 дин., г. г. Др. Марко Леко ректор Вел. Школе и Ђ. Станојевић проф. Вел. Шкозе по 5 дин., г. Љ. Јовановић проф. Вел. Школе 4 дип., г. г. Војислав Баки11, И. И. Стаменковић, Живојин М. Перић професори и А. С. Ристић доцент B. Школе ио 3 дин., г. г. Др. Свет. Радовановић, Н. Вулић, Ј. Лукић, Ј. Стефановић, В. Ђерић, Б. [Гоповић, Мих. Иетровић, Петар Раносовић, С. Јовановић, Б. Прокић, Ж. Богићевић и Т. С. Павловић проф. В Школе по 2 дин. и г. Мил. Стојиљковић проф. Вел. Школе 1. дин., Еснаф рибрски 3.50 дипара. Сем тога предао је општ. суду г. Јосиф И. Ешкснази, овд. трговац 6 пари хаљиница штофаних да се раздели сиротињи. Суд београдске општине у име београдске сирогиње изјавл.ује најтоплију захвалност овим племенитим дародавцима. > В.Вр. 8308 _8. Јануара 1903. г. Београд. Председнетк београдске општине Коста Д. Главинић с. р. За делово1_,у архивар Дим. Антоновић с. р.

ЗВАНИЧНЕ ОБЈАВЕ И НАРЕДБЕ Наредба На тргу Светога Марка у овд. вароши на неколико места намештене су баријере у циљу да се публици спречи пролаз колима преко нарка на овоме тргу, но како публика, и поред тога ипак нрелази колима преко парка, те тиме на силу отвара колски нролаз куда није потребан, и квари углед самога парка, Ово општински суд на основу чл. 93 тач. 1, и закона о општинама и ^ 326 кривич. закона НАРЕЂУЈЕ: 1, Да се од сада пико више неусуђује са колима пролазити преко парка на тргу Свет. Марка јер су онуда остављене стазе само за пешачки пролаз, и 2, Таљигашима који су у обичајили стално задржавати се у овом парку сирам гимназије Вука Караџића и сами преко парка пролазе са колима. и дају повода публици, да то и она чини, такође се од сада забрањује и задржатње у иарку и иролаз колима иреко њега. Ако би ма ко и после ове наредбе, противно радио, казниће се од стране овог СЈ "да од 10 до 150 динара или од 1 до 20 дана затвора. Наредба ова вреди од дана када је санкционигае Управа вар. Београда. Од еуда општине града Београда КБр. 2425 4 Новембра 1903 год, у Београду. Председник општине Н. Д. Главинић. За секретара писар Мих. ИлиЛ. На основу § 326 крив. зак. Упр. гра-

да Београда одобрава ову наредбу. с тим да се таљигаши распореде поред зграде дворишта гимназије Вука Караџића. № 38.009 19 децембра 1903 год. . . Управник Београда М. Церовић. Н А Р Е Д Б А Суд Општине београдске приметио је, да поједини становници притјежаоци и закупци: кућа, дућапа, зграда, јавних локала и празних плацева у оним улипама које нечиети општина преко својих чистача, непоступаЈу по постојећим наредбама у погледу одржавања чистоће ових улица, већ допуштају да се блато гомила, и разпоси и по осталим улицама, сем тога приметио је, да већина соиственика и закупаца кућа, дућана, разних зграда, јавних локала и празних илацева по свима улицама нечисте снег са тротоара испред добара која притјежавају, или иод закуп држе, нити тротоаре приликом поледица посипају предметима којима се клизање одклања, већ се усљед непочишћеног снега ствара на тротоарима блато а уељед непоеииања тротоара приликом иоледице, предметима којима се клизање отклања, пролазници истима падају па се и повређују. Невргаења ових евојих дужности, повлачи за собом осетну казну, но да неби онгатински суд одмах приступао примени ових, он овим, у свези своје наредбе од 14. септембра 1903. год. КБр. 1901 која је благовремено објаљљена и у опгатинским новинама гатамиана, позива све напред побројане сопитвенике и закупце : кућа, дућана, јавних локала и празних плацева, у оним улицама, које опгатина нечисти, да зе строго придржавају нанред поменуте наредбе суда, а наређује им,. да спег са тротоара чисте, и приликом. поледице тротоар посипају: струготинама, пепелом или песком. Ову народбу Суд издаје с обзиром на тач. 1. чл. 95. опгатинског закона, а на основу §. 326. кривич. закона, по коме ће свако одговорно лице за неизвргаењењено, бити кажнено од 10—100 динара новчане казне, или од 1—10 дана затвораНаредба, ова важиће од дана објаве. Од Суда Општине варогаи Београда 7. Јануара 1904. год. КБр. 77. Београд.. За Предеедника Београдске Општине. члан суда, Мих. М. Марјановић Деловођа Јов. С. Јовановић КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

У излању Веоградске оиштине изашла је нова књига О-га В. Кујунџића ОПШТ. ЛЕКАРА НЕКОЛИКО ОПШТИДСКИХ УСТАНОВА НА ЗАПАДУ Књига се може добити код Милана Арсенијевића и Комп., у књижарама Цвијановића, кнез Михајлова улица и Ант. Ђорђевића, на Теразијама, као и код писца Скопљанска улица бр. 3. Цепа је књизи I динар. Моле се сви српски листови да овај оглас изволе прегатампати.

УРЕДНИШТВО И АДМИИИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОИШТИНСКОГ СУДА

Власник ОИШТИНА БЕОГРАД€КА Одговорни уредник МИХ. МАРЈАНОВИЋ, кмет беогр. ошптине Делиградска бр. 22. Нова Електрична Штампарија ИЕТРА ЈОЦКОВ1ГИА, Бранкоиа ул. бр. 18. - ТелеФон 336.