Београдске општинске новине

Год. ХХП.

— 7 —

Број 2

ција, Неапол, Париз, Лондон, Бостон, СанФранциско, Кристијанија, Штокхолм, Петроград, Москва, Одеса, Букурест, Јаш, Каиро, Александрија. Из Угарске 29 вароши припадају овој заједници, дакле значи да оне већ имају своје уређене онштинске статистике. Ево неке од тих угарских провинциских вароши са општинском статистиком, којом су ступиле у везу са европским првим градовима, па и даље, преко дебелога океана. Међу првима су Пожун, Темишвар, Сегедин; алн ту су и угарске паланке као Бекеш, Ђер, Сатмар-Немети, Баја и српски Вршац и Сомбор, па и босанско Шехер-Сарајево у том је друштву. Да би се колико толико добило појма о маси рада, осим рада приликом пописа и ван онога на интернационалпим пословима, наводимо бројеве редовно припошиљаног материјала у 1894. години: седмичних исказа 6344, месечних 2988, годишњих 283. Листића : о рођењу 12.000, умирања 15.000, о народним школама 40.000, грађење 3000, празни станови 8000. Заокругљево за годину дана 98.000 исказа. Тај посао радило је, са послужитељем, свега 8 људи у години 1894, а директор Кереши предлагао је још у години 1875. да је потребно 9 људи. Тај је предлог пропао, кад је отишао на одобрење тадашњем министру Коломану Тиси, јер би се требало издавати на саме плате и додатке 12.000 форината. А у то доба издавао јо Хамбуршки стат. биро на личне потребе 50.000 и бременски 41.400 марака. Ту предложену суму није постигао биро ни у 1894. години. Личне потребе •су предвиђене биле са 8000, штампа 3000, трошкови 300 и библиотека 250 форината, До системизовања статиотички биро није обезбеђивао својим службеницима пензију. Поред тога траже се особите квалификације, те су се службеници брзо уклањали у друга одел>ења општинска, где је лакши и простији рад и има више изгледа за унапређење, пошто тамо постоје класе. С тога се може рећи за оне, који су верни остали статистичком биро-у, да су то чинили и из љубави према струци и биро-у. Директор је имао у 1894. години 2500 форината илате са 800 ф. станарине, вице-директор 1600 и 500 фор. Ово је место установ.љено тек 1892. г, а дотле је директор Тиринг био I. помоћник са 1200—300 фор. плате. Системизована су три помоћничка места, али је једно увек празно. Затим има један стручни помоћни радник, два писара и један послужитељ. Статистички биро рукује још и са општинском библиотеком, која је 1894. године имала 14790 књига сем КЕвижевних и белетристичких. На пример дела о теорији статистике 156ј општа статист. и географија 559, кретање људства 128, медицина и игијена 511, итд 0 појединим земљама: Угарска 3378, Немачка 1981, Аустрија 1312, Америка 495, Азија 47, Африка и Аустралија 12, а балканске -земље 236 књига. Публику за ову библиотеку представљају стручњаци, који се баве статистиком и општинским пословима, представници и часници општипски, као и општински чиновници. Дела се могу употребљавати само у просторијама библиотеке, а ту су размештени и општински и •статисгички часописи и извештаји будим-

пегптанске општине и других провинциских угарских и великих градова светских. Таких часописа било јетада 64 и уза то још 48 великих иериодских издања. г Гакође су ту стајале на расположењу грдне табеле самога биро-а из пописа 1857. и 1870. године, које су израђене литографски и то само по 12 примерака; за прву год. у 2 књиге са 1077 табела а за ову другу годину у 8 књига са 3722 табеле. Може се замислити, колико рада задаје библиотека, периодска издања и свакидашњи редовни послови биро-а. А он даје могућности будипештанској општини, да има верну, бројевима утврђену слику о ономе што има, о своме кретању и о узроцима, који су основ за њезин напредак или назадак, па да према томе може своје послове да упућује, како би се назадовање избегло и наилазило на пут напретка. Толико о будимпештанском општинском статпстичком биро-у. А сад ћу уопште о варошкој статистици да кажем, да од како се почела статистика ио општинама и градовима водити, почело се увиђати и данас је утвр1)ен тај интересантан факат: да у великим градовгта не мора бити веЛе умирење него ио селима. како се то до скора држало , па се поглавито тога ради и јурило у села. Јаче финансије варошких општина дају градовима маха да игијенским мерама потру или бар умање зле последице збијеног великоварошког живљења у тесним улицама, високим домовима, загушљивом ваздуху, недовољној сунчаној светлости и т. д. Лондон је учинио у томе почетак и постао је пример за све вароши, и ако су га неке у нечем већ и претекле, као на пр. Беч, који је својим водоводсм здравствено тако одскочио, да сад он долази место Лондона на прво место међу здравим градовима. Будимпешта је по умирању 1874. године била на треЛем месту — али, гато се каже, од остраг — међу грачовима више од 100.000 душа, којих је било тада у Евроии 89. Умирало је 12.896 душа или 47-9 на 1000 становника. Поправљањем санитетских погодаба та је варош догурала до 41. места са умирањем од 18 - 7 од 1000 у години 1901. По статистичким таблицамз А. Хикмапа Беч је умирањем 19-2 од 1000 у 1902. заузео прво место међу здравим градовима. У Лондоиу је умирање бглежено са 19*5; а за њим долази Липиска са 20, Дражђани и Рим са 21, Нирнберг, Аугзбург, Хамбург, Будимпешта са 22 до 24, Монаково, Кенигзберг, Лавов, Кракава, Праг, Трст са 24—26 умирања на 1000 душа годишње. Сам Беч је овако нагло сузбијао умирање: од 1825—1950. ио 44 од 1001), до 1875. године по 37"2 а у 1902. години 19-2 на 1000 становника. х ) У Београду, према попису од 1895. год., било је умирање 26-06 од 1000, дакле за 7 од 1000 јаче и по томе је заостао од Будимпеште. Али сви градови (вароши) у Србији у опште лоше су стојали у томе од Београда, јер је код њих било умирање 26 - 57 од 1000. Села пак заостала су још и више са њихових 27 - 60 од 1000 становника. Дакле види се да је

') Оних 18'7 на 1000 за Будимнешту у:1ео сам из чланка Оудапештапског над-градоначеоника Маркуша. Овај број не елаже се са Хикмановим; а када би он био исправан, то би значило да је Будимпешта са толиким умпрањем претекла Беч са његових 19*2 на 1000.

здравствено стање повољније у варошима него у селима. Немам при руци статистичких дела, да овај факат потврдим на другим земљама, где разлика између села и градова више одскаче него ,код нас, где Београд тек што је почео да ради на своме асанирању (водоводом и дезинФекцијом). Статистика показује, како је БудимПепгга одмакла и у хуманитарним заводима. У 1853. г. већ била је у Будиму болница милосрдних сестара са 82 болесника, данас пак има их 300 и сви се онде бесилатно негују. Али од то доба подигнуто је више болница, у којима су се неговали 1874. г.: 33.428, 1893: 60.000 и 1901: 80.000 болесника. Осим војене, Београд има само једну, државну болницу. У њојзи је било 1891.: 2599, а 1900: 2621 болесник. Будимпештанска статистика' зна-нпр. и то да прича, да та угарска престоница има данас 172-7 километара трамвајских пруга. Колики је пак саобраћај на њима, може се замислити нрема овим бројевима комуналне статистике: На тој мрежи провозало се у години 1902. особа на прузи приватнога друштва 41 х / 2 милиона, на општинском (градском) трамвају 20 1 /2 милиона и на подземном трамвају 3 милиона. За школе и наставу у 1853. год. издале су укупно Будим и Пешта 68.000 круна а у 1902. г. 6,931.000 круна. У 1853. бнло је основних школа у обема варошима око 30 са 4642 ученика, а данас има 130 школа са 1211 разреда и 54.384 ученика. Будимпешта има 8 музеја и 3 јавне библиотеке, у којима су пређе романи давани изузетно на читање, а дапас се никако ие издају. Библиотека народног музеја имала је 1894. године 522.000 књига, универзитетска 247.286 и академије наука (1884.) 179.248 књига. Библиотека надлештава и завода има више. Пој 'н\- 'и смо библиотеку комуналне статнстиие са 14.790 књига; државна статисткка има 54.988 књига; библиогека министра-председника (унутрашњих дела) имала је 16.000 књига и т. д. Поменуте три јавне библиотеке имале су у години 1894. походилца 68.109. Наша једина народпа библиотека у Београду имала је, ие рачунећи амо дупликате, у 1902. години 74.573 књиге, а библиотекар држи да их има и 100.000. Читалаца је имала те годипе 14.896. Поменуте библиотеке дотирају се годишње са 28.000 форината осим издржавања у 77.320 форината. Наша народна библиотека добија годишње 13 066-66 динара. У првом годишњаку Кереши је изнео о тим библиотекама специјалнији статистички преглед, из којег ћемо ово да забележимо. Ово се одпоси па 1871. год. Тада је прочитано свега 45.975 књига. У нашој библиотеци прочитано је прошле године 17.886 књига а са другим предметима 24.852. Лене кЊижевности у нас 9453, у Будимпешти 12.000 књига. Од Шексцира узимано је код нас 199 књига, у Будимпешти 459, Шилера 50 у нас а у Буд. пешти 287, Гетеа 45 Београд, 324 Бпешта; код њих се Бајрон и не помиње а код нас је он узиман 144 пута, Иго 409, Дрепер 229 пута код пас; а код њих се само номиње Иго да се највише тражио; о Дреперу ни помеиа. Види се, како статпстнка може да утврди укус и карактер односне публике.