Београдске општинске новине

Год. XXII.

ције за економат по истом предмету, одбор је решио : да се изда под закуп под прописаним погодбама, а за време од 1. Јануара 1904. год. па до 1. Јануара 1907. год. и то: чишћење димњака свију врста, фуруна са чунковима и шпархерта, изузимајући школска парна ложишта, Драгиши Алексићу, димничару овд. за укунну годишњу пену од сто седамдесет динара; а чишћење нарних ложингга дорћолске и палилулске основне школе Алекси Дебел.евићу, овд. димничару по годишњу цену од десет динара од једног ложишта. ХШ. По прочитању нонуде Мике Костантиновића овд. месара АБр. 12.588/1903. г. којом нуди онштини београдској за њену леденицу код Текије за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1904. год. под проггисаним погодбама годишњу закупну цену од две стотине динара и 10°/ О0 ј као и но прочитању мишљења одборске секције за економат по истом предмету, одбор је реишо : да се општинска леденица код Текије изда под прописаним погодбама под закуп за време од 1. Јануара до 31. Децембра 1904. год. г. Мики Костаптиновићу овд. месару по годишњу закупну цену од две стотине динара и 10 пара динарски. XIV. По нрочитању акта Коче Параноса од 1. Септембра 1903. г. АБр: 8375 и од 28. Децембра 1903 г. АБр: 12.636. којима нуди општини на откуп своје имање звано „Параносов Хан" за суму од две стотине шесет хиљада динара с тим, да му се куповна цена измири нод погодбама изложеним у истим актима одбор је решио: да ужи одбор у који да уђу одбор- ници г. г. Давид Симић, Сава Костантиновић, Тодор Ђурић и Милош Милошевић оцене вредност овог општини на откуп понуђеног имања и услове у понудама изложене и о томе поднесу одбору извешће са својим мишљењем. (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ Почетак прославе стогодишњице Српског Устанка. Као што је ј' прошлом броју нашега листа суд београдске општине објавио грађанству града Београда прослава стогодишњице Српског Устанка под Карађорђем отпочета је 1. ов. м. у Тополи. Одпочињању ове прославе присуствовао је Његово Величанство Краљ Петар 1. Одбор београдске општине у седници својој од 31. децембра пр. године одлучио је једногласно, да и општина београдска у отпочињању ове прославе учествује. Да се почетак ових свечаности поздрави и видиим знацима украшавањем на дан 1. јануара 1904 г. домова заставама а у вече осветљењем. Да Његово Величанство Краља на дан повратка из Тополе 1. јануара 1904 г. дочекају на београдској жел>езпичкој станици општински часници и већи број београђана и да Његово Величанство у име општин. часника и београђана поздрави председник општине. Ова је одлука одбора у свему извршена. Напред доносимо одговор Његовог Величанства Краља на говор председника општине, којим је поздравио Његово Величанство, као и исти говор.

— 6 —-

ИЗ К0МУНАЈ1Н0-СТАТИСТИЧКЕ ОБЛАСТИ

После извршенога пописа (3. јануара 1870.) и краткога иута ради студије, директор Кереши приступио је организовању биро-а као сталнога надлештва и одређивању делокруга му. Првобитним решењем одборским (геперална скупштина) одређен је статистички рад у овим главним тачкама: Кретање људства и пописивање (пребрајања); статистика моралних прилика; производње, трговина и саобраћај; снабдевање варошким намирницама ; земљиште, ареал. метеорологија и статистика о административним радовима и други ситнији послови. Ради ирпбављања потребнога материјала (података) од падлештава, завода и корпорација варошких дато је биро-у овлашћење да одржава непосредну везу без посредоваљ?1 магистрата и судскога општег протокола. Први статистички годишњак, тада само варошн Пеште, издат 1873. а за, годипу 1870., носио је обележје почетпога и оскуднога рада -— оскуднога, што се тиче података и грана, по којима су ови податци прикуп.т.ани. У накнаду за то Кереши је у овом годишњаку саоп штио податке из Г857. године и дао је публици историски преглед статистичког кретања варошког живога кроз то време од ГЗ година, враћајући се на неке прилике, о којима се моглб наћи шта забележено, и из ранијега доба, ,'чак до године 1791. Сасвим другу слику, праву слику модерне вароши са њезииим многоструким и комиликованим односима показује први годишњак, сада главне и ирестоне вароши, Вудимпеште (за - 1894.), који је уредно вице-директор Тиринг, а за који је директор Кереши само предговор дао. Сам летимичан преглед страница и табела једне и друге књиге уверава те до очигледности, колико је ова потоња од оне прве одскочила, и тако уједпо показује, колико се и умножио и разгранао рад у самоме биро-у. У своме елаборату псштанском магистрату Керешн је статистичком биро-у ставио у задаћу ове радове: Радови свију одељења оиштинских власти, варошке финапсије. дажбипе и намети, варошка имовина, износ кирије, освешљење, иомагање и кретање сиротиње, калдрмисање, новачење, школство ( основш и грађапске, средње и сшручне трговачке, занатлиске школе), иолиција, морална статистика, раЈјање, умирање, венчавање, статистика цена, трговине, занати, берза, новчаии заводи, обезбеђење, локални саобраћај, иошта, телеграф, новинство, јавне библиотеке, иозоришта, мешеорологија, грађење, станови, каламљење богиња, водовод, иошумљавање , колски саобраИај (трамваји, омнибуси), статистика обољења. После првога годишњака проширио се круг овога пооматрања, а још више спајањем Будима са Пештом, када је и статистика обухваћена иовим организационим статутом градским, којим је дефинисан организам престоничке статистике тако, да он, према развитку варошкога живота, може у круг свога рада уносити све новије тачке. Та тачка о биро-у гласи: „Задаћа статистичком биро-у је посматрање и редовно бележење појава у кругу муниципалнога и социјалнога живота, те да би се тиме с једне стране унапреднла администрација а с друге

' - ^1 )0 Ј 2 стране да би се статистиком будило сазнање о интересима главне вароши". Сав материјал у статистичком биро-у израђује се и објављује у недељном статисгичком извештају месечним и тро-месечним свескама, у годишњаку и у засебним опсежнијим публикацијама, којих је до краја 1894. изишло 25 књига. Да би се видело, у каквој се ошпирпости прикуњЂа статистички материјал ирема разним локалним приликама и како се он израђује, ;ја ћу да наведем само нешто из садржаја месечних свезака (роуаговГ биШв/Икај Па\ч Гиге^к), величине од 2—4 штампана табака. а недељни извештаји на четврт табака (4 стране у кварту). У овим месечним свескама поред цифара дају се и објашњења у краћим и дужим чланцима. Умирање бележи се поданима, квартовима, иолу, веку, вери, занимању, важнијим узроцима смрти, инфекциозним болестима. Тако исто рађање, па мртво рођени, побачени, а исто тако и вепчавање. А засебно рађање и самртност из 29 вароши из Угарске и 7*страних вароши. Са овом групом о кретању људства (будимпештанског) има свега 7 група статистичког посматрања, које се обј&вљују у овим статистичким месечницима. Тако у 7. групи (Разно) износе се: Особни саобраћај на железнцдама и лађама. саобраћај у залагаоницама (Уегва^аш!), потрошња воде, иохођење општинских и бесплатних купатила на Дунаву, пијачне цене од 218 дневнпх намирница, путнички саобраћај по гостионицама, похода јавних библиотека п националнога музеја, допуштања (лиценције) за грађење, статистика пожара и т. д. Од већих периодских публикација изишло је 7 књига о попису варошкога становништва (1857, 1869, 1881, 1886 и 1891), 4 књиге о грађезинском кретању вароши од 1870—1884. године, 5 књига о школству, 4 о самртности, 1 о инфекциозним болестима и т. д. Морам унек и нарочито нагласити, да је у свима овим делима говорено о месним будимпештанским приликама, а не о тим односима целе земље — Угарске. Интернационални статистички конгреси дали су прилике да се оцени знање умешпост и ироницљивост лиректора Керешија, те је 8. конгрес (у Петрограду 1873.) поверио будимпештанској општини уређивање интернационалне статистике о кретању људства у великим градовима и. о градским финансијама, коју је та општина о своме трошку издавала. Томе се доциије (1877) прикл.учио годишњак о фннансиској сгатистици великих градова (ВпИеИп апппе1 с1ев Ипапгев Де8 ^тапДев уШеа). Са десетом годином завршио је Керегаи своје уређивање овога билетена, попгто је и сувише био заузет другим пословима. Овај посао прихватио је петроградски статистичар Јанзон. Конгрес 9. одржан 1875. у Будимпешти, изјавио је жељу, да се велике вароШ(И грунигау по земљама, па да свака земља.проко свога централног биро-а шаље и објавл.ује кретање људства по великим варошима. Разуме се, да је за угарске вароши централни биро био комуналностатистички биро у Будимпешти. Од страних великих градова, који учествују у овој узајмици варошких општина, да наведем Беч, Праг, Трст, Монаково, Франкфурт, Берлин, Рим, Вене-