Београдске општинске новине

Год. XXII.

знаницу, која се имала расходовати по књигама, али ју је контрола одбила пошто за расходовање тога издатке није имала по буџету одређеног кредита, те би се сада морало донети решење и определити како да се исги издатак расходује. Сем тога буџетом одобрени кредит за нрошлу годину на иснлату 5°/ 0 °Д трошаринског прихода наплаћеног на царинарници није достигао за 2338,70 дин., па како је царинарница већ задржала и ову суму то се и за расходовањс ове суме пма одобрити накнадно кредит. Обе ове суме износе суму од 20730,70 динара. Моли одбор да реши о одобрењу накнадног кредита у овој суми, како би се ио књигама иста могла расходовати, пошто је на царинарнпци већ задржава од трошаринског прихода за 1903. год. По саслушању овога а по довољнок обавештавању, — одбор је решио: Да се решавање по овоме предмету одложи, и да општински суд прибави у верном препису одлуку Државног Савета по којој је царинарница задржала за своје чиповнике ових 2°/ 0 . XIII. Председник извештава одбор да је на реду објашњење одборског решења од 19 децембра 1901. год. о давању тантијеме чпновницима општинске трошарине. По саслушању тога одбор је по довољном обаветтавању решио: . "Да општински суд по овоме предмету изиште мишљење од одборске правничке секције, па по том изнесе одбору на решеље. XIV. <• Председник извештава одбор, да је онштина београдска у 1903 години имала прихода од трошарине 1,281.452,53 дпн.. Од ове суме унето је у ошпгинску касу 1,179.047,88 дин.; задржато на царинарници по забрани И. Бајлони и Синова 68,953,40 и по наредби Министра А нутрашњих Дела задужен је И Бајлони и Синови са сумом од 33.451,25, док се снор који општина с њима води не расправи. Како се но буџету за прошлу 1903 год. тангијема трошаринским чиновницима има рачунати на 5°/ 0 на бруто нрихода преко милион динара, моли одбор да изволи решити на коју се суму има рачунати и кздати тантијема: да ли на суму преко милпон динара, бруто прихода колико је свега прихода било, рачунајући у ту •суму и ону која је фактички ушла у општинску касу, и ону која је по забрани И. Бајлона задржана на царинарници и ону која није ни наилаћена, већ за коју се И. Бајлони води као оиштински дужник? Мисли да ч тантијему трош. чиновнпцима треба рачунати само на суму која је унесена у општинску касу и ону која је задржата на царпнарници, јер ова и ако фактички није у оцштинску касу унесена, правно се има сматрати као унесена, јер се нема коме враћати. Међу тим, сума за коју се И. Бајлони води као дужник не може се смаграти као наплаћена, јер зависи од решења спора хоће ли се она наплатити. Ако се рачуна тантијема на две прве суме она иЗноси 12.400-05 дин.: у буџету за прошлу годину предвиђено је на пснлату исте 9250, али је контрола месна одобрила те је приликом закључка онштинских рачуНа за 1903 год. депоновано на име тантијеме трошаринским службеницима само 8952,40, нрема чему не би достало 3447.65 дин. која сума имала би се исплатпти пз накнадног кредита.

По саслушању тога а по довољном обавештавању, — одбор је решио: Да се чиновницима и службеницима општинске трошарине за 1903 год. рачуна тантијема5°/ 0 на суму од 248001.20дин.колика је сумаприходанаплаћена, прекомилион динарабруто приходаипреко царинаре. Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет вишка општинске трошарине по добивеном за то надлежном одобрењу поред депоноване суме утрошити и суму од 3,447'65 дин., колико не достиже сума депонована, из буџетом за 1903. годину одобреног кредита на исплату тантијема. XV. По ирочитању предлога сталног гробљанског одбора АБр. 380 којим нредлаже да се за проширење новога гробља откупе имања у ' истом предлогу означених лица одбор је но довољном обавештавању решио: Да се усвоји овај предлог сталног гробљанског одбора. Да исти одбор ступи у погодбу са сопственицима означених имања о ценама по које би им општина имала откупити ова имања под погодбом да споразум важи, ако га и општински одбор одобри. XVI. По прочитању нредлога сталног гробљанског одбора Абр. 375 и 376, а носле потребног обавегатавања одбор је решио: Да се на новом гробљу сазида једна велика општа костурница у коју ће се смештати остаци умрлих из оних гробова који после 10 година не буду обновљени већ се буду морали прекопавати, као и кости из гробова са старога гробља, кад се исто буде прекопавало у колико их фамилије не буду пренеле на ново гробље и сахраниле; и најзад кости војника сахрањених на старом и новом гробљу у гробове који се буду према правилима имали прекопавати. Да општински суд за извршење овога посла изради предрачун и изнесе предмет општинском одбору на коначцо решење.

РЕДОВНИ САСТАНАК 2. Марта 1004 год. УТОРАК Председовао председник беог. опгатине г. Коста Д. ГлавиниК, од одборника били: г. г, Ђока Димитријевић, Давид Симић, Илија Или!., Живан Бугарчић, Мих, Милићеви)), Јов. С. Петковић, Мил. Лазаревић, Антоније Јовановић, Велислав Вуловић, Др. М. Смшанић, Сава Костантиновић, Раденко Драговић, Тодор Пејчић, Урога Благојевић, Милан Марковић, Јован Станковић, Стеван МаксимовиК, Др. Марко Леко, Др. Милан Радовановић, Др. Е. Михел, Милош X. Поповић, Деловођа Ђ. Ј. Јанковић I. Прочитан је записник одлука седнице од 27 фебруара тек. год. и примљен без азмена. II. Предг.едник извештава одбор да је одбор у једној седници решио, да општина београдска у знак осећаја благодарносги за услуге, које је братска Русија учинила Србији и срнском народу стави руској војсци на далеком истоку једног лекара хпрурга о своме трошку. Истпм одборским решењем овлашћено је председништво да оваког лекара нађе и предложи одбору за избор. Председнипггво је но овом

одборском решењу поступило и понудило неколико наших виђених хирурга да се приме ове мисије, и да јаве под којим се условима примају. Од понуђених лекара председништво је добило одговор, а добило је неколико понуда од других лекара. Моли одбор, да саслуша одговоре понуђених, и понуде осталих лекара и да реши која ће се примити. У исто време моли одбор да се раније одборско решење, да издатак на нлату^, спрему и нодвоз за лекара падне на герет иозиције за непредвиђене потребе, измени у томе, да издатак овај падне на терет онштинске готовине, ношто је бу г џетска позиција за ненредвиђене цотребе сувише мала. Пошго су прочитане понуде тих лекара одбор је после краћег обавегатавања регаио: Да се прими понуда г. Др. Михаила Петровића, санитетског мајора из Ниша са условима у тој понуди АБр. 2144 изложеном. Издатак на изашиљању овога лекара да падне на терет општинске готовине по добчвеном зато надлежном одобрењу. Да се председништво надлежним путем извести хоће ли царско руска влада да прими овога лекара и ако хоће треба да се исти крене, па по том позове г. Петровића саопшти му овај избор и уради даље шта је потребно. III. Председник извегагава одбор да су рачуни ошптински за 1903 годину закљу г чени. По закену о општинама те рачуне има да прегледа и одобри општински одбор на да се упуте на преглед Главној Контроли. Моли одбор, да но досадашњој пракси избере ужи одбор који ће ове рачуне нрегледати и поднети одбору извеиггај о стању истих. По саслушању тога, — одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Соломон Азриел Тома Цинцар Јанковић, Ђока Димитријевић и Тодор Ђурић изврше преглед општинских рачуна за 1903 годину па о нађеном стању исти поднесе извешће одбору ради доношења решења по истима. IV По прочитању акта одељака Угграве Београда А№ 1987, 1988 и 200 којима се траже уверења о владању и имовном сгању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је Вожидар син г. Светомира Николајевића бив. министра, доброг владања и да му је отац доброг имовног стања; да је доброг владања а сиротпог имовног стања г. Алекса Тодоровић адв.; да му је непознат Петар Радојчић скитница III. 11о нрочитању акта Упрггве Београда А№ 2039 којим тражи од општинског суда уверење о имовном стању за Павла Кузмановића трговца у Кнез Михајловој улици одбор је изјавио: Да је Павле Кузмановић, трг., под стечајем и да се с тога не може знати каквог је имовног стања док се стецишно поступање над његовом имовином не оконча. IV. IIо прочитању акта Управе Београда А№ 2035, 3036, 2037 и 2088 по молбама Ристе Шарановића, Нешка ВуковнКа и Мила Шарановића из Црне Горе и Васе Мартиновића берберина овд., због поданства, одбор је изјавио мишљење: