Београдске општинске новине

Крој 11.

тод. Абр. 1374, 5 фебруара тек. год. Лбр. 1518 и 7 фебруара тек. гсд. Абр. 1514 у кодико се односе на буџет за 1901 годину, а са разлога, што по чл. 131 у вези са чл. 142 зак. о ошптинама има да донссе нрво евоју одлуку о буџету. Одборник г. Милаи ЛазаревиК вели, да је овакав ностуиак Господина Министра Унутрашњих Дела потпуно незаконит, јер ио чл. 152 -зак. о општинама Господин Министар је био дужан да ове одлуке прегледа у року од 10 дана н ако нађе да нису на закону основане задржи их од извршења образложеним решењем и с позивом на прописе законске, после кога рока ако не донесе пикакву одлуку о њима постају извршним. Он има да . цени јесу ли оне у сагласности са постојећим законима или не, па ако јесу, да их одобри, ако нису, да их задржи од извршења образложеним решењем и с позивом на прописе законске. Међу тим, Госнодин Министар није навео ни један законски иронис са којим би биле у противносги одборске одлуке које је од извршења задржао. Кад то стоји онда је потпуно јасно да је нрочитани акт Господина Министра без ослонца у закону. Општ. одбор несме оставити овај акт Госнодина Министра без нротеста јер разлог са кога г. Министар задржава ове одлуке од извршења нема никаквог ослонца у закону. Тражи да се упути Господину Министру Унутрашњих Дела акткојимће сеенергичнопротесгвовати иротив овакогњеговог незаконитог поступка. 11о саслушању овога, — одбор је решио: Да општински суд у име општ. одбора уложи протест код Господина Минисгра противу овог његовог акта и изјави жалбу Државном Сазету противу ове његове по све незаконите одлуке.

РЕДОВНИ САСТАНАК 27 Фебруара 1904 год. ПЕТАК Председавао иредседник београдске општине, Т. КоСт.а Главннић; од одбориика били су* г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Давид Симић, Илија Илић, Живан Бугарчић, Мих. Мидићевић, Ј. С. Петковић, Марко Трифковић, Милош X. Поповић, Тодор 'Бурић, Манојло СмиљанцК Сава Ј. Костантиновић, Марко С. Петронијевић, Тодор Пејчић, Петар Т. Милић, Мидан Марковић, Евгеније Чоловић, Соломон Аариел, 'Борђе Нетровић, Ј. Станкови!], Велислав Вуловић, Сава Раденковић Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. I. Прочитан је занисник одлука седнице од 24. ов. месена и прим;Бен без измена. II. Првдседник извештава одбор да је поводом телеграма председника оиштине и београдских грађана упућених Његовом Императорском Величанству Цару свију Гуса, којима су поводом руско-јапанског рата изјавили симпатије братском руском народу и жељу за славну нобеду руског оружја над Јапаном, царско руско посланство у Београду изволело је актом својим од 24. ов. мес. Бр. 16. учинити председнику општине саонштење следеће садржине: Председнику београдске општине и грађанима града Београда. „11о поднесеној вашој депеши од 1. фебруара Господару Императору, Његово Величанство изволело је наредити, да Вам изјавим Највишу Његовог Императорског Величанства благодарност, на осећајима симпатије и на жељи славне победе руском оружју у борби са Јапаном. Но саслушању овога — одбор је Примио к повољном знању ово саопштење председника општине устајањем и узвиком : Живео руски Император ! Жив ела Русија!

III. По нрочитању акта кварта теразиског и иследног судије ирв. суда за варош Београд бр. 1881, 1955 и 1887, којима се траже уверења о владању и имовном етању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Раде Т. Ђорђевић, овд воскар и Јован Бељковић, иенсионер: да је доброг владања а сиромашног имовног стања Сима Атанацковић, фијакериста. IV. По нрочитању акга Унраве Београда А № 1890 и 1906. по молбама Др. Филипа Пинкаса Ајзенштајна, војног марвеног лекара и Илије Бркића, оншт. друмара због ноданства, — одбор је изјавио мишљење Да се молиоцима може по молби учинити, ако томе не стоје на путу какве законске сметње. V. На предлог председника општине, — одбор је решио: Да поред раније изабратих одборника у секцију одборску за сиротињски одељак уђу још и одборници г. г. Трајко Стојковић и Урот Благојевић. VI. Но ирочитању акта Стевана Бакше, колара, А№ 1856 којим моли, да му се дозволи да може извршити и оне оправке на неиснравним општинскпм возовима, које у извештају комиеије нису предвиђене, те нису ни ушле у услове под којима му је оиравка ових возова уступљена, а међу тим при расклапању тих возова нашло се да се и оне морају извршити, а он прпстаје да му се за ове ненредвићене оправке нлати по цени комисије, — одбор је, но довољном обавештавању решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Илија ИлиК и Милан Марковић учине извиђај по овој представци г. Бакше и изјави мигплење како да се по овој представци поступи па да општ. суд тако и иоступи. VII. По прочитању извештаја економног одељења А№ 1893. о држаној лицитацији за издавање иод закуп онштинског имања купљеног од масе нок. Светозара Милојевића, а које постоји више „Булбудера" до Лаудановог шанца, као и мишљења одборске секција за економно одељење по истом предмету, — одбор је решио: Да се ово општииско земљиште изда под закуп за време од данас па до 1. јануара 1907. године г. Добривоју Урошевићу овл. професору као понуђачу највеће цене по годишњу закупну цену од 800 динара, а под прописаним условима у акту АЛ/о 1579. VIII. По нрочитању акта Т>ор1,а Дедића, овд. месара Абр. 1721 и 1964., којима моли, да му се смањи закупна цена за општински дућан бр. 2. на краљевом тргу од 1800 на 1200 дидинара, као и миш.љења одборске секције за економно одељење ио истом предмету, — одбор је регаио: Да се усвоји мишљење одборске секције за економно одељење по овом предмету и да се ова молба као неумесна одбаци. IX. Ио прочитању акта С. Де Мајо и Јосифа Ешкенази-а, трговаца АБр. 1842., којим моле да им се иррдужи за још једну нли више године, а но досадањим ценама и погодбама, закун општинских дућана у Васс Чараиића улици, које сада држе иод закуп н коме закупу истиче рок 1. маја ове год. као и прочитању мишљења одборске секције за економно одељење п.о истом предмету, — одбор је решио: Дасе општински дућаниу Чарапићевој улици издалу за још једну годину, рачунећи од 1. маја ов. год., под закуп досадашњим закупцима С. Де Мају и Јосифу Ешкенази-у а по досадашњим ценама и условима. X. По ирочитању акта ТЈуре Косановића и Ђорђа Гајичића, ниљара, А.Л2 1794., и АЈ13 1241 којима моле да им се закуП иил.арских тезга у великој згради на цветном тргу бр. 15. и 9. рачуна од 1. фебруара, а не од 1. јануара ове год., ношто исте закупе нису ни уживали у јануару ове год., као и по прочитању мишљења одборске секције на економно оде.т.ење по истом нредмету, — одбор је реитио: Да се усвоји предње мишљење одборске секције за економно одељење, и да се ове молбе усвоје као оправдане. XI. 11о прочитању акта протопрезвитера града Београда АВр. 1636., којим спроводи опнггинском суду акт пароха савиначког, у коме овај моли општински суд да избере нове стараоце цркве Св. Савске, ношго је досадашњима истекао рок и нредложе за тај избор и то за главног стараоца г. Андру Миленковића, рачуноиспитача Главне Контроле, а за туторе помоћнике г. г. Наума Младеновића, бакалина, Ташка Петковића, кафеџију, и Владимира Шишмановића, бакалина, — одбор је решио: Да стараоци Св. Савске цркве за године 1904 и 1905 буду и то главни старалац и рачунополагач г. Андра Миленковић, рачуноиспитач Главне Контроле, а спомоћни г. г. Наум Младеновић, бакалин, Ташко Петковић, кафеџија и Владимир Шишмановић, бакалин. XII. Првдседник извешгава одбор да су царински чнновници но чл. VI тарпфе за наплату трошарине у оиштини београдској имали право на 2% од нрихода трошаринског, који се наилаћује на паринарнипи; да је држава законом о општој царинској тариФи од 31 јан. 1899. год. задржала право на 5% °Д прихода трошаринског наплаћеног на царинарници; да је царинарница од кад је овај закон ступио у живот престала давати своји.м чиновницима 2% која су им по чл. VI тарифе за нанлату трошарине припадали, јер је протумачила, да је законом о царинској тарифи ноништена одредба чл. VI трошаринске тарифе. Чиновници царински противу ове одлуке царинарнице жалили су се вишим инстанцијама и Државни Савет протумачио је да царински закон од 1899 год. није поништио одредбу чл. VI нравила за наплату трошарине. Према томе, царинским чиновницима има се иснлатити од 1. фебруара 1899 до 31. децембра 1903. год. сума од 18392.02 динара, колико им за то време није издаваи нрипадајући проценат 2%. Ову суму београдска царинарница задржала је из прихода трошаринског и издала својим чиновницима а општини послала на ту суму нри-