Београдске општинске новине
Год. XXII.
о томе, ко је дужан да се стара о безбедности лида и имања у општини и да за то даје средства. Ако пак Господин Министар оснива своју примедбу односно ноћних стражара на Височајшем решењу од 28. децембра 1861 г. ВН. 2553, које је по мигпљењу општ. одбора укинуто поменутим чланом закона о општинама онда је та његова примедба такође неосноваиа. А да је она доиста неоснована доказ је сам § 1 тога решења који гласи: „Ако би која опгнтина у интересу свога спокојства, веће и боље сигурности личности и имања хтвла и могла новчана срества полидајној власти на расположење ставити, да ова место до сад уобичајеног начина др жања ноћни стража, такове образује, ту ће полицајна власт ноћне стражаре узети ко.ји ће под њеним непосредним налозима стајати и њој за сваку неуредност одговарати". Речи „хтела " и „ могла и употребљене у напред цитираном § поменутог решења имају значај, да се општинама оставља на оцену хоће ли и могу ли да дају срества о којима је реч. Одбор београдске општине као законити представник исте и ако свестан, да општина београдска није ни по коме закону дужна да даје Управи Београда никаква срества за старање о безбедности лица и имања у Веограду ипак је руковођен извесним обзирима у општ. буџет за 1904 г. ставио на ноћне стражаре издатак од 100000 динара а поред тога допустио, да се за становање ноћних стражара употреби и даље једна општ. кућа. Тим својим поступком одбор београдске општине сматра да је учинио у име београдске општине ма да и противно закону много на олакшицу државног буџета. На и кад би се узело да поменуто Височајше решење има још силу закона и у том случају одбор сматра да је општина београдска са стављеним сумама на ноћне стражаре учинила све шта је могла и да Господин Министар није овлашћен ниједним законским прописом да цени шта општина београдска може да да на ноћне сгражаре ако поменуто Височајше решење постоји; већ да је једини фактор који је за то надлежан законити представник општине а то је одбор општински. То је смасао § 1. поменутог решења и свако тражење надзорне власти над београлском општином да ова чини већи издатак на ноћне стражаре од издатка који је њен законити представиик одбор општински определио без основа је и ослонца у закону. VII. По прочитању предлога Управе огпитинске трошарине АБр. 9917., да се укине слободан улаз у варош кола Београђана, којима се служе излазећи на своја имања ван трошаринског реона, као и но нрочигању осталих акта која се на овај предмет односе, — одбор је по довољном обавештавању решпо: Да се у будуће не наилаћује трошаринска колска такса само при улазу у варош на кола оних грађана београдских који се искључиво баве земљорадњом и која кола искључиво употребљавају за свршавање својих послова а на име: за пренос пољопривредних справа, износ ђубрета, донешење пољских производа са својих имања ван трошар. рео-
_ 2
на а да се на сва остала кола наплаћује прописана такса свакоме изузев оних који су од плаћања трошаринске таксе изузети. У место прописане таксе лица која се овим рсшењем од плаћања исте ослобођавају предаваће трошаринским органима карте које ће им Управа општ. трошарине за ту цељ издати уз накнаду вредности израде истих а пошто поднесу увврење општ. суда да се искључиво баве земљорадњом. VIII. По прочитању акта Михаила Јовичића и Сина А№ 1722 којим моле да нлаћају опшгини 220 дин. годишње за унотребу земљишта на винарској пијаци на коме су раније подигли магацин за смештај вина као и по прочитању мишљења Управе опшгинске трошарине по истом предмету, — одбор је но довољном обавештавању решио: Да се молиоцима допусти да у овом магацину држе своје вино док општ. суд друкчије не нареди а да плаћају Управи општинске троширине месечпо десет пара дин. од сто килограма дакле половину лежарине, прописане за смештај пића у трошаринским магацинима. IX. По прочитању извештаја економног одељења АБр. 1952 о држаној лицитацији за издавање под закуп два ошптинска кијоска у парку на Калимегдану, — одбор је решио: Да се оба оиштинска кијоска у парку на Калимегдану издаду под закуп за време од 1. априла ове год. па до 1 априла 1905 год. досадашњем закупцу истих Радовану Анђелићу, хотелијеру овд., као понуђачу највеће цене, за годишњу закупну цену од 425.05 динара а под прописаним условима у акту АВр. 1189.
РЕДОВНИ САСТАНАК 5 марта 1904 год. ПЕТАК Председавао председник београдске општине, г. Коста Главинић; од одборника били су: г. г. Тома Цинцар-Јанковић, Ђока Димитријевић, Данид Симић, Илија Илић, Живан Бугарчић, Мих Милићевић. Милош X. Поповић, Милаи Лазаревић, Антоније Јовановић, Соломон Аариел, Раденко Драговић, Тодор Пејчић, Марко С. Петронијевић, Петар Т. МилиК, Урош БлагојевиК, Милан Марковић, Евгеније Чоловић, Стеван Максимовић. Др. Марко Леко, Ј. С. Петковић, Деловођа, Ђор1,е Ј. Јанковић. I. Прочитан је записник одлука седнице од 2. ов. месеца. Одборник г. Живаи БугарчиК тражи да се у решењу донетом у одборској седници од 2. ов. месеца, којим се ослобођавају оа, плаћања трошаринске таксе само кола оних грађана који се искључиво баве земљорадњом и која кола упогребљавају на вршење својих земљорадничких нослова, предвиди и то, да ће се само она кола ослободити плаћања колске таксе која излазе на трошаринске станице дунавску и на цариградском друму, пошто само на тим странама имају имања који се баве земљорадњом. Ово је нотребно зато да би се спречиле злоупотребе са картама за бесплатан улаз кола, које ће добијати они који се ослобађају плаћања таксе. Јер би на пр. онај који има таку карту могао је дати другоме који се не бави земљорадњом. И кад се зна да они који се бави земљорадњом имају имања само са дунавске стране и цариградског друма, треба решењу додати да се само она кола ослобађају таксе која излазе на вишњичку гроша-
Број 12.
ринску станицу и на станицу на цариградском друму. Одборник г. Милош X, ПоповнИ слаже се са одборником г. Бугарчићем. Одборник г. Стеван МаксимовиИ, наводи, да је излишно стављати у решењу да ће се само она кола ослобођавати која излазе ван реона на станице вишњичку и 'ону на крагујевачком друму кад је изрично речено да се ослобађају плаћања колске гаксе само земљорадници. А да се не дешавају злоупотребе на то има да нази онштински суд кад издаје карге за бесплатан улаз кола и трошарински органи, кад кзла улазе у реон. Одборник г. Урош ВлагојевиК, наводи, да одбор није хтео да ослободи плаћања ове таксе само палилулце, већ и све друге који се баве земљорадњом. По саслушању свега овога, — одбор је примио: Прочитани записник без измена. II. Одборник г. Антоније .ТовановиК наводи, да је одбор ослобађајући од нлаћања колске грошаринске таксе само земљораднике изгубио из вида један ред грађана који би такође требало ослободити. То су они грађани који се у виду сталног занимања баве изношењем ђубрета из вароши. Сви који се баве овим послом сиромашни су људи, и кад би морали плаћаги за свака кола ђубрета која из вароши изнесу цо 20 пара дин. морали би пронасти. С тога предлаже, да се и они ослободе плаћања колске таксе. По саслушању тога, а после кратког обавештачања, одбор је решио: Да се у будуће не наплаћује трошаринска колска такса при улазу у варош и на кола оних београдских грађана који се у виду сталног занимања баве изношењем 1)убрета из вароши, а која кола исти грађани употребљавају искључиво и једино за изношење ђубрета. Ослобођење од плаћања колске таксе и ових врпшће се на начин прописан одборским решењем од 2. ов. м. АБр. 9917. III. Одборник г. Марко ПегронијевиК пига нредседништво: зашто је празан месарски дућан на Краљевом тргу бр. 7. и што се не издаје под закуп? Председник објашњава да је тај дућан у ирошлој одборској седници издат под закуп. само се закупац још није уселио. По саслушању тога, — одбор је Примио к знању ове изјаве одборника г. Петронијевића и председника општине. IV. Одборник г. Тома Цинцар. Јанко*иЈ1 нита председништво: је ли приведено крају нитање од одашиљању лекара у Русију? 11редседник одговара, да је нисао царскоруском посланству овде и молио за дејство да руска влада прими лекара кога је општински одбор изабрао. Одговор од посланства још није дошао. По саслушању тога, — одбор је примио к знању: Ове изјаве одборника г. Цинцар Јанковића и председника општине. V. Одборник г. Тома Цинцар Јанкови/1 тражи, да се одреди једиа комисија, која ће извршиги преглед свих станова у Београду и који нађе да је влажан и за становање нездрав, да предложи да се у њему забрапи сгановање.