Београдске општинске новине

општин

НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 21. МАРТА 1904.

Број 12.

ИЗДАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕНА: 8а Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕНЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Позив иа претплату Београдске Општинске Новине почеле еу да у еваком другом броју доноее, као додатак од једног штампаног табака, а у Формату обичне оемине, збирку свих закона, уредаба, правила, расписа и наредаба^ који се односе на све гране општинских послова, а специјално општине београдске. На овај начин претплатници ће имати на концу еваке године 26 штампаних табака, који ће се моћи уједно новезати и представљати зборник општине београдске. За овакав зборник израдиће ее и нарочити иецрпан регистар, који ће олакшати руковање еа њим, а еем тога све одредбе, које регулишу исте или сличне односе биће примедбама у текету повезане, те се на тај начин неће моћи губити из вида приликом њихове примене. Од колике ће кориети бити ова новина, лако је увидети, кад ее зна, да поетоји маса закона и нравила, који еу нееређени и услед доцнијих допуњавања и измењивања поетали апсолутно неупотребљиви, а много их има, који ниеу ни одштампавани. Најзад од овако сређеног и екупљеног материјала моћиће ее лакше прибирати грађа за израду пројеката нових закона, који ће ее иодешавати новим потребама и радовима, који иредетоје београдској и већим општинама у Србији. Пошто је иена општинеким новинама врло мала, 6 динара годишње, ми мислимо, да ће еви они, који ее интерееују општин-

еким стварима и имају послова са општином, а нарочито правници, адвокати, општински писари и чиновници похитати, да се на ове новине претплате, јер ће неосетно доћи до збирке закона, којима ће моћи лако руковати и увек се тачно и брзо о евакој ствари оријентовати. Претплату треба елати уреднику г. Воји Милошевићу кмету; а још лакше је претплатити се код поште.

СРИОКОМ НАРОДУ Од како је на далеком Истоку велика и моћна Русија изазвана ушла у рат, који је на се привукао најживљу пажњу целога света, у свему Словенству силно се заталасало осећање братске узајамности и у необичној снази појавише се симпатије за велики руски народ. Русија, заштитница Словена, јемство и одбрана велике словенске идеје, одједном је обасута изјавама братске љубави и борба коју она води за цивилизацију и просвећеност, постала је заједничко словенско дело. Српски народ никад не заборављајући колико му је Русија моћно помогла у најтежим приликама за њега, сећајући се увек са дубоком захвалношћу прошлости у којој је Русија помогла да се положе основи самосталности и слободл Србије, од првих дана руско-јапанске војне једнодушно је и међу првим словенским народима манифестовао своју чисту и несебичну оданост Беломе Цару и великом братском руском народу. Ми Срби, колико нас је год, свом душом својом стали смо уз своју вековну заштитницу. Дајемо јој то, што је у нама најчистије и најлепше, жалећи што нас судбина није омогућила да јој и на други начин покажемо, колико је велика братска љубав наша. Русија је силна и непобедна и сама себи довољна. Њој су драге наше симпатије и помоћ наша потребна јој је само као живи доказ нераздвојних веза, које везују два братска народа као нова манифестација несаломљиве словенске заједнице. Уз то је та помоћ, ма колика да је израз најискренијих жеља свега народа нашега. Охрабрени расположењем

које у Русији влада према тако видно цосведоченој љубави народа српског и изазвати жељама, које се свуда у народу нашем опажају. потписани су примили на себе дужност да између многобројних српских синова, који су изјавили жељу да се драговољно боре за част и славу Русије и идеју словенске солидарности одаберу и организују један добровољачки одред, који ће у руској војсци претстављати братску љубав Срба. Са дубоким уверењем, да ће његови трудови бити крунисани успехом, да његове мисли и осећаје дели васколики српски народ, одбор руско-српског братства овим апелом обраћа се свој браћи Србима и позива их на упис у добровољачки кор. Сви они, који су раније изјавили жељу да као добровољци пођу у руску војску и сви они који сад то желе нека се јаве одбору. Све појединости и услове, које је потребно ислунити, одбор ће накнадно објавити. 8. марта 1904 год. у Београду Председник Одбора руско-српског братства Ђенерал Мих. СреКковиК потпредседник Протојереј Милан ЂуриК нар. посланик Секретар Мих. Ђурик шрг. чланови: Аца ВорисављевиЛ Државни Саветник, Ђорђе А. ГенчиА нар. посланик, Јаша ПродановиК нар. посланик, Љубомир Жтковић нар. посланик, Милан Бошћевић Државни Саветник, Милан Павловић трг , Мих. Ранковић нар. посланик, Никола П. Николић потпредседник народне скупшгине, Ст. Д. Рибарац нар. посланик. Рад одбора општинеког РЕД0ВНИ САСТАНАК. 2 марта 1904 год. уторак Предеедавао предоедник беог. општине г. Коета Д. Главинић, од одборника били: г. г. Ђока Димитријепић, Давид Симић, Илија Илић, Живан Бугарчић, Мих. Милићевић, Јов. С. Цетковић, Лшл. Лаааревић, Антоније Јовановић, Велислав Вул >вић, Др. М. Смиљанић, Сава Костантиновић, Раденко Драговић, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, Милан МарковиК, Јован Станкови , Стеван Максимовић, Др. Марко Леко, Др. Милан Радовановић, Др. Е. Михел, Милош X. Поповић, Делово1)а Ђ. Ј. Јаиковић (Свршетак) Толико ако се узме да за сада сем чл. 95 зак. о општинама од 5. Јунн 1903 г. не постоји никакав други законски пропис који се односи на регулисање питања