Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 20. ЈУНА 1904.

Број 26.

И 3 Л А 3 Е Н Е Д Е Љ Н 0 Ј Е Д А Н - П У Т ЦЕН А: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 За стране всмље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

рукописи не враћају се

НЕИДАЋЕНА ННСМА II Е П I' И Ч А Ј 3' С Е

РАД ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКјЕ НА ПРОШИРЕЊУ ВОДОВОДА. II. Извештај комисије за проучење питања о проширењу

Одбору општине београдске, Изабрани од општинског одбора да проучимо питање о проширењу садање инсталације водовода београдског, ми смо поверени нам посао свршили, и част нам је поднети одбору овај извештај. Као главни задатак комисија је себи ставила, да одбору предложи програм по коме би се имао израдити пројект за проширење садањег водовода. Да би тај програм могли саставити, потребно је пре свега да одредимо за коју количину воде има да се повећа садања инсталација водовода, Количина воде, коју треба довести у какву варош може се срачунавати на више начина. Ми смо изабрали онај начин, који је данас уобичајен, а то је, да се та количина рачуна према оном броју становника, који ће вероватно бити у вароши на крају оног периода година, за који се водовод гради. Према томе било је потребно, да на првом месту утврдимо ово троје: 1. За који број година има да послужи инсталација, која ће се повећати? 2. Колики број становника може бити у Београду на крају тог периода? 3. Колико воде просечно дневно треба рачунати на једног становника? 1. 0 броју година У колико се водовод гради за дужи низ година, у толико ће инсталација свих постројења бити већа и скупља, дакле првобитни капитал, који треба уложити за та постројења, биће већи, а знатан део тог капитала лежаће дужи низ година бесплодан. С тога се период за повећавање инсталације водовода ограничава на што мањи број година. Да се општина београдска, којој предстоји и извршење других преко потребних послова, не би сада излагала већем издатку, ми налазимо да ће бити довољно, ако се сада пројектује и изврши повећање водовода, тако да задовољи потребу оног броја становника, који ће вероватно бити у Београду после 15 година, дакле 1919. год. Узети дужи период не би било финансијски рационално, јер ће и за период од 15 година повећање бити скоро 5 пута веће у погледу количине воде, него што је данас, а ако би на пр. место 15 г. извршили повећање за 30 год онда би сада морали уложити у инсталацију већи капитал од најмање за два милиуна дин.

Кад се рачуна интерес по 6% на тај више уложени капитал, онда би с интересом на интерес на крају петнајесте године тај капитал престављао вредност од близу 4,800.000 динара. Из чисто Финансијских обзира дакле не би било упутно узети дужи период од 15 година. 2. О броју становника Да би изнашли колико ће вероватно бити становника у Београду после 15 година, докле у години 1919, ми смо прибавили од Управе државне статистике податке о резултату пописа за 1890., 1895. и 1900. годину. Према тим подацима било је у Београду тако названог грађанског становништва, а то је без војника и осуђеника, као и без Топчидера: Године 1890 . . 48497 становника. „ 1895 . . 52971 Просечно годишње износио је дакле прираштај за пет година I - 84%. Године 1900. било је 61.552 становника. Просечни прираштај годишње износио је за других пет година 3, 24%. Просечан прираштај пак за период од 10 год. износио је годишње око 2, 69%. Ако за последње три године узмемо, да је прираштај био годишње као и предидућих пет година т. ј. око 3, 25% онда би крајем ове године било становника у Београду око 67700. Предпоставимо ли да ће за идућих 15 година прираштај изнети просечно годишње 2,75%, дакле нешто више него ли за период од 1890. и 1900. год., онда се може очекивати, да ће крајем 1919. год. бити у Београду становника без војника и осуђеника око 101.600. А кад се додају војници и осуђеници, онда би износио број становника око 107.000. Узмемо ли пак, да ће прираштај бити са 3,25% годишње, као што је то приближно било за период од 1895. до 1900. год., онда се може очекивати, да ће бити крајем 1919. год. у Београду становника око 109.380. Са војском и осуђеницима било би око 115.000 становника. 3. О количини воде Да би утврдили укупну количину воде, коју треба у Београд довести, послужили смо се пре свега подацима о утрошку воде из садањих београдских водовода за прошлу 1902. год. и за ову годину до 1. новембра. Према тим подацима, које смо добили из Управе водовода за целу 1902. год., исцрпљеноје из новог водовода 996.293 м 3 .

а из осталих водовода: 95 593 м 3 свега дакле за целу годину 1.091.886 м 3 . Просечно излази да је прошле године, Београд добијао воде дневно око 3000 м 3 . Број становника износио је прошле године, кад се узме прираштај 3,25% годишње, око: 65.600. Кад се томе дода војска и осуђеници са 5,400, онда је горња количина воде трошена на 71.000 становника. Или просечно дневно на сваког становника по 42,25 литара. За десет месеци ове године исцрпљено је воде из новог водовода 923.453 м 3 а са количином из осталих водовода свега око 1.003.453 м 3 или просечно дневно по 3.300 м 3 . Број становника, као што је раније поменуто, ове год. може да изнесе око 67.700 или са војском и осуђеницима око 73.200, Кад се горња количина воде подели на тај број становника онда просечно дневно долази на сваког становника но 45 литра. У току ове године исцрпљено је дневно највишеводе из свију водовода 4101 м 3 или просечно на једног становника излази да је био максимални дневни утрошак око 56 литара. Приликом израде пројекта за нов београдски водовод пре 15 година, рачунато је по 70 лит. дневно на сваког становника, а према броју, који је био у доба кад је пројекат израђиван. Кад се узме у обзир да у Београду има још преко 1500 кућа, које нису везане водоводом, и да извесан број кућа, које су везане водоводом троше воду из бунара, онде ће просечан дневни утрошак воде бити несумњиво већи од 45 литара. Осим тога зна се, да с тога, што нема канала за одводење воде, становништво се ограничава у потрошку воде. Даље треба имати на уму, да ће се у будуће трошити више воде и за јавне потребе, као што су: чишћење и поливање улица и паркова, испирање канала, водовода и др. За тим ће увођењем опште канализације бити обавезно да сви нужници буду удешени за испирање водом после сваке употребе. Осим тога, биће потребно да се водом снабду и виногради на топчидерском брду и војни логори на бањичком брду. Кад се томе дода да готово сва индустријска предузећа у Београду траже воду из водовода и да опшгина налази рачуна да им воду продаје, онда је несумњиво да се садањи водовод мора знатно повећати, ако се жели да се подмире све данашње потребе