Београдске општинске новине

XXII Година

— 2 —

Број 26.

као и оне који се могу јавити у току идућих 15 година. С обзиром на све то, као и на потребу већег броја јавних купалишта у горњим крајевима Београда, нашли смо да водовод треба повећати у тој мери да може давати до: 120 литара дневно на сваког становника, који ћ*е бити у Београду на крају 1919. год. Ако се усвоји да ће после 15 год. бити у Београду заједно са војском и осуђеницима 107.000 становника, онда ће бити потребно водовод повећати тако, да може давати количину воде до: 12 840 м 3 дневно. А ако се усвоји да на крају 1919. г. може бити у Београду становника 115.000, онда водовод повећати тако да се може добити дневно до: 13.800 м 3 . У нади да ће се Београд у току идућих година живље развијати и у погледу трговинском и у погледу индустријском као и да ће се санитарне прилике побољшати и тиме допринети бржем повећању становника, комисија је мишљења да за повећање водовода треба усвојити број становника од 115.000, па према томе и водовод повећати тако да се у максимуму може добити око 14.000 м 3 дневно. Како садања инсталација може да даде до 4.000 м 3 дневно, то се повећање има извршити тако да се новом инсталацијом може добити још 10.000 м 3 дневно. С обзиром дакле на ту количину воде, треба приступити изради пројекта за повећање инсталације садањег водовода. 4. Програм. За израду пројекта ми предлажемо овакав програм: 1. Садањи нови водовод, којим се доводи вода у Београд из Макиша, треба да се повећа тако да дневно може давати са садањом инсталацијом до 14.000 м 3 . 2. То повећање да се изврши узимањем подземне воде из макишке низије, одакле се и сада вода црпе. Тога ради пројектовати још онолико бунара, колико је потребно да се може добијати поменута количина. 3. Број бунара, машинска инсталација, Филтри за ослобођавање воде од гвожђа и све остало, да се одма пројектују тако да се може слати у Београд она количина воде која одговара максималном дневном потрошку. 4. Црпљење и издизање воде да се врши парном снагом и парним машинама, које, као и котлови, треба да буду што простије конструкције, а да раде поуздано и економично. За гориво рачунати са нашим домаћим угљем. Црпке треба да буду са потпуно мирним ходом, без приметног удара, а рад да им је поуздан. 5. Целокупна машинска инсталација са црпком да се пројектује са 50% резерве, а котлови са 100°/ 0 резерве. 6. Време рада машинске инсталације преко дана да буде 20 сати. 7. За смештај машинске инсталације, црпке и котлове употребити зграду у којој је садања машинска инсталација. 8. Ослобађање воде од гвожђа пројектовати с обзиром на најновије искуство стечено код водовода где се такво ослобађање врши, као и с обзиром на количину гвожђа коју има подземна вода изМакиша а за максималну количинуводе. 9. За довод воде од црпке до Бео-

града, користити се већ утврђеном тра! сом садањег водовода; поглавито онамо где су цеви положене у стеновит терен, употребити већ раније прошисен ров. (Наставиће се).

Рад општинеког одбора РЕД0ВНИ САСТАНАК 4. Јуна 1904. 1 'од. ПЕТДК Председавао за нредседника београдске општине, члан"суда г. Мих. Марјановић; од одборника били су: г. г. Д. Л. Симић, А. С. Јованови11, Илија С. Илић, М. Трифковић, Трајко Стојковић, Ж. Бугарчић, М. С. Милошевић, М. X. Иоповић, Мих. Рувидић, В. Н. Вулови!-, Тодор 'Бурић, Др. М. В. Сми.Ђанић, М. Оетронијевић, Р. Драговић, Урош Благојевић, II- Т. Милић, Милан Марковић, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Др. Марко Т. Леко, Н. И. Стамеиковић, Др. М. Радовановић, Др. Едуард Михел. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. (Наставак). V. По прочитању акга надлежних власти АБр. 5248, 5213 и 5320, којима се траже уверења о владању и имовном стању иојединих лица, одбор је изјавио: Да је доброг владања и доброг имовног стања Јоваи Ђуковић, трг.; да су му непознати: Гавра Давидовић, штампар, Војин Поповић, трг. и Драгомир Поповић, иаредник 3. ескадрона IV. коњичког пука. VI. По прочитању акта духовног суда епархије београдске АБр. 5217., којим пита каквог је владања Цветко Јовановић, баштован овд. и може ли му се вера,као сведоку, ноклонити, -— одбор је изјавио: Да му је Цветко Јовановић, баштован овд. непознат. VII. По нрочитању решења суда од 31. марта гек. год. АБр. 5256. о одређеној цени хлебу за нрву ноловнну месеца јуна тек. год., — одбор је Примио к знању с одобравањем ово решење суда о одређеној цени хлебу. VIII. По прочитању акта сршених ђака учитељске школе у Алексинцу и Јагодини АБр. 5197., којим траже да им се да новчана помоћ за путовање по неослобођеним сриским крајевима, — одбор је решио: Да се свршеним ђацима учитељске школе у Алексинцу и Јагодини изда из општинске касе на име помоћи за путовање по неослобођеним српским крајевима две стотине динара. Издатак овај да падне на терет буџетске иартије расхода за непредвиђене потребе. IX. По нрочитању акта Главног средишног одбора за прославу стогодишњице Устанка АБр. 3588. и акта војног одбора за прославу стогбцишњице Устанка АБр. 5067., који се односи на начин прославе стогодишњице Устанка, одбор је, по довољном обавештавању решио: Да се решавање по овоме предмету одгоди за идућу седницу. X. Иредседавајући члан суда извешгава одбор да су општински рачуни за прво тромесечје 1904. год. закључени. По чл. 136. зак. о општин. закључене рачуне треба да прегледа и овери општински одбор, на но том да се упуте на нреглед Гл. Контроли. Моли одбор да но досадашњој нракси избере из своје средине ужи одбор који ће нрегледати ове рачуне и о нађеном стању поднети извештај одбору.

По саелушању тога, одбор је решио: Да ужи одбор у који да уђу одборници г. г. Тодор Ђурић, Сава Константиновић и Соломон Азриел изврши преглед општинских рачуна за прзо тромесечје 1904. год., па о нађеном стању поднесе извештај одбору ради доношења решења по овим рачунима. XI. По прочитању нонуде Сгојана Димитријевића, месара овд. АБр. 5255. за закуп општинског месарског плаца на Краљевом тргу бр. 7., као и мишљења одборске секције за економно одељење но истом предмегу, — одбор је решио: Да се предње мишљење одборске секције за економио одељење усвоји и да се месарски плац бр. 7. на Краљевом тргу с горње стране изда под закуп за време од данас па до 1. маја 1906. год. Стојану Димитријевићу, овд. месару, по закупну годигању цену од хиљаду и двеста динара, а под прописаним погодбама. XII. По прочитању акга Безименог Друштва трамваји града Београда О.Т.Бр. 349. оутврђењу распореда вожње трамвајима за време оволетње сезоне, као и мишљења Надзорне Комисије за е:ектрично освегљење и трамваја по овоме предмету, — одбор је решио: Да се мишљење надзорне комисије за електрично осветљење и трамваје у свему усвоји, и да се остане при ранијем регаењу одборском од 22. маја тек. год. О.Т.Вр. 178. донетом по предмету утврђивања распореда вожње трамвајима за време оволетње сезоне. XIII. По прочитању акта Симе Милићевића, кројача овд. АБр. 4613., којим нуди општину да откупи 179'23 м 2 његова земљишга које му се због регулације Стишке улице по нротоколу експропријације ексироприше по седам динара квад. мет., и изјављује да ће уступити оп дтини бесплатно девет метара ширине дуж свога имања ради просецања Хаџи-Ђерине улице до Трнске, — одбор је решио: Да се ова понуда у свему прими и да се од имања Симе Милићевића кро јача ради регулације Стишке улице и стварања везе Хаџи-Ђерине, Стигаке и Краља Александра улице експропригае сто седамдесег девет квар. мет. и двадесет и три квад. десимет. земљигата по цени од седам динара по једном квадратном метру, гато свега износи за 179,23 м 2 хиљаду две стотине педесет и четири динара и педесет и једна пара динарска. Да се ова сума исплати г. Милићевићу на терет дотичне буџетске партије расхода, кад опгатипска каса буде у могућности, а по извргаењу законских формалности, с тим да г. Милићевић уступи општини од свога имагва без накнаде девет метара гаирине дуж целог свог имања ради просецања Хаџи-Ђерине улице у продужењу исте до Трнске. (НАСЛАВИЋЕ СЕ)

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ Војиичка илата послата је из VII пегаад. пука „Краља Петра I ог" за ислужене во-јнике из 1889 и 1900 године, и то: Ђорђу Негаићу, Дугаану Милосављевићу, Живану Станковићу, Милосаву Стојановићу, Љубомиру Стојановићу, Ранку Живановићу, Милану К. Димитријевићу, Ђор-