Београдске општинске новине

Година XXII.

материјала однос. примање и издавање истога, исто тако се одатле не види колико се троши на радионице. Како је потребно по овим начелима, да се књиговодство врши, види се најбоље из ових примера. Целокупна количина воде, која је у години 1902. исцрпљена, износи према подацима Управе водовода 999.000 куб. мет.; ако се од тога одбије уобичајених 10 °ј о за губитак воде и т. д., дакле 100.000 остају 899.000 куб. мет. Према подацима тамошње Управе водовода стаје просечно један кубни метар воде 32 паре; из тога излази, да би за поменуту количину воде имало да се прими дин. 287.680. У ствари су према обрачунима, који се налазе примљени за таксу на воду и за вишак потрошње воде укупно динара 211.012,45; тако се показује један деФицит према горњој суми од динара 76.667,55.Наравно овде треба имати на уму, да се из обрачуна не види, колика је сума што се налази на дугу од воде; кад би то био случај онда би се одмах дало лако видети, колики је стварни губитак и према томе какве мере треба предузети. Даље треба имати у виду и то, да највећи део примања — округло динара 177.000, долази од такса на воду и да је сумњиво, да ли су дотична лица заиста толико воде потрошила, кад прилично високој минималној такси одговара. Ово је само тако могуће расветлити, ако се најтачнијом контролом помоћу водомера докаже колико је у ствари воде потрошено. Исто тако стоји и са потрошњом угља. Ако с обзиром на целокупну количину воде, која је исцрпљена у 1902. год., рачунам целокупно количину угља потрошену у тој години, поред претпоставке, да се доста губило у пари и т. д., долазим до суме од округло динара 39.000; међутим у обрачуну пак, свакојако са осталим позицијама укупно, Фунгира сума од 53.000 динара. И овде се може доћи до једне јасне слике ако се књиговодство врши као што треба. Даље, не могу а да не напоменем, да изгледа да је позиција на персонал, с погледом на мали обим експлоатације, врло велика, али и овде није могуће доћи до тачних података због оваког начина у књиговодству. У овом правцу је потребно да се не само административни већ и експлоатациони трошкови среде према платама и надницама и то би ја предложио, да се трошкови овако групишу: а) за администрацију, б) за црпку и Филтар, в) за одржавање и обнављање, г) за контролисање. За једну сређену експлоатацију даље је услов, да се у опште толико воде исцрпе, колико се и потроши. Водовод београдски пак ради већ од више времена без електричног механизма за показивање стања воде у главном резервоару, те се дешава да је главни резервоар пун и да прелива и тиме се вода бескорисно растура.

Исто тако би' препоручио, да се за општинске зграде потрошња воде контролише водомерима да би се и овде спречило расипање. У осталом показује експлоатација водовода београдског врло повољне резултате, потрошња воде је из године у годину непрекидно расла и данас се може сматрати, да је права варош у главном спојена са водоводом. Средња потрошња воде на дан и главу износи у години 1902 . . . 38, 9 I „ 1903 . . . 42, 2 , Међутим максимална потрошња воде у истим годинама била је 55, 6 и 57, 7 ; Однос између максималне потрошње воде и просечне износи у години 1902 . . . 1, 43 / а у години 1903 . . . 1, 37 / при томе треба имати у виду и ту околност, што периода максималне потрошње сразмерно дуже траје, него што је то случај при нашој клими, где се максима само за врло кратко времена јављају. Могу се дакле прилике београдског водовода сматрати за сасвим нормалне и надати је се да ће се водовод поред рационалне експлоатације и Финансијски повољно развити и бити у стању, да ће не само исплатити интерес и уложени капитал, већ да ће и знатне приходе донети општинској каси. М.Јануар^ _ 6, фебруара С најбољом препоруком и т. д. Смрекер с. р.

Рад општинеког одбора РЕД0ВНИ САСТАНАК 8. Јуна 1904. 10Д. УТОРАК Председавао председник београдске општине г. К. Д Главинић; од одборника оили су: г. г. Д. Л. СимиК, Илија С. Илић, Ж. Бугарчић, Мих. Милићевић, Р. ,Т. Јовановић, Трајко Стојковић, Тодор Ђурић, И. Трпковић, Мих. Лазаревић, А. С. Јовановић, Мил. Рувидић, В. Н. Вулови!, Др. М. В. Смиљанић, С. Ј. Костантиновић, Р. Драговић, М. Петронијевић, Тодор Пејчић, Урош Благојевић, Г1. Т. Милић, Мил&н Марковић, Н. Крстић, Стеван Максимовић, Др. М. Т. Деко, Милан С. Мостић, Н. И. Стаменковић, Др. Едуард Михе.т, Марко Петровић, М. ТриФковић. Деловођа, Ђорђе Ј. Јанковић. (Свршетак) XVII. По нрочитању реферата књиговодства АБр. 5312, одбор је ретио: Да се интерес на суму коју општина дугује фонду пок. Љ. Радивојевића, којим рукује Министарство Просвете и Црквених послова, исплати за ову годину Министарству на терет буџетске партије расхода на непредвиђене потребе. XVIII. По прочитању нредлога одборника г. г. Живана Бугарчића, Мих. Милићевића, Ангонија С. Јовановића, Николе Стамеиковића, Илије Илића, Милорада Рувидића, Ивана Трпковића, Раденка Драговића и Саве Костангиновнћа АБр. 5845, о ракиским трошаринским магацинима, — одбор је ио довољном обавештавању реишо: Да се рак ски трошарински магацини са досадашњег места на тркалишту не премештају, већ да остану и дал>е на истом месту, с тим, да се догради потребан број магацина и стари оправе, и да се преградом од остале пијаце на тркалишту одвоје, тако, да има само један улаз и изла* у исге.

Број 28.

Издатак на извршеље овога да падне на терет дотичне позиције расхода буџета III. XIX. 11о ирочитању акта ракиских и винарских трговаца АБр. 3483 и 3576, — одбор је решио: Да се овај предмет упути на миш .Ћење одборској секцији за трошарину, с тим, да ири давању овог миш.1>ења присуствује седници секције као чланисте и одборник г. Тодор Пејчић, па по том са мишљењем секције изнесе одбору на решење. XX. На предлог иредседника онштине, — одбор је решио: Да члан одборске акције за трошарину поред раније изабратих одборника буде и одборник г. Тодор Ђурић. XXI. На молбу граћана Савинца, — одбор је решио: Да се у улицама ван варошког реона у колико је могуће постави потребан број јавних чесама са водом из сгарог водовода и потребан број старих општинских фењера за осветљење истих петролеумом. XXII. На иредлог оиштинског суда, — одбор је решио: Да се свима сопственицима имања ван реона, чија су имања.била везана са општинским водоводом. па им је услед оскудице у води вода одузета, понова да вода под истим условима под којима су је и раније имали. XXIII. 1Јо прочитању акта Стевана Луковића, ћенерала у пензији АБр. 5413., као и мишљења одборске секције за грађевинско одељење по истом иредмету, —• одбор је решио: Да се од имања г. Стевана Луковића, ђенерала експроприше и ресто 542,78 м 2 по цени од 18 дин. по м 2 , што свега износи за 542,78 м" 2 9770.04 дин. У накнаду за ово експроприсано му имање, да се устуни г. Луковићу плац општински у Страхињића Бана улици до његовог имања у величини 573,97 и плац општински у Добрачиној улици у величини 576,07 м 2 рачунајући по 12 дин. од м 2 . што свега износи за оба ова плаца 13.800,48. Према овоме г. Луковић има да доплати општини 4030,44 дин. Сем тога да г. Луковић накнади опгатини сву кирију коју до дана приноса ових земаља од дана када му је раније уступљено општ. имање, буде прикупио од зграде на имању које је раније оппггини уступио за регулацију. XXIV. Но нрочитању акта Арсе Илића, наринског ревизора АБр. 5416 због ексиропријације,. као и мишљења одборске секције за граћевинско одељење по истом предмету, — одбор је решио: Да се г. Арси Илићу, царинском ревизору, може дозволити зидање куће на његовом имању на углу Његушеве, Кочине и Баба-Вишњине улице, ако да писмену обавезу општини, да неће тражити никакву накнаду од општине у случају да му се подигнута зграда услед регулације мора рушити, и да ту изјаву код надлежног суда интабулише.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА _ ___ Власник ОШНТИНА БЕОГРАДСКА Одговорни уредник ВОЈИСДАВ МИЛОШЕВИЋ, кмет беогр. општине, Сарајевска бр. 26. Нова електрична штамиарија НЕТРА ЈОЦКОВИЂА, Вранкова ул. 18. — ТедеФон бр. 336.