Београдске општинске новине

Гдоина ХХН.

— 8 —

околност та, што је висинским положајем басена за чисту воду одређена максимална брзина за цев, која одводи воду из чистог басена у варош, док се сада може да води рачуна о потрошњи воде изменом рада парне машине. Сви ови разлози вреде и данас и нису се ни у колико изменили тако, да ће се, одговарајући потребама, и сада за проширење поставити оилтар у неносредној близини саме црпке. Питање 6. тиче се конструкције бунара, која је веома важна због врло ситног песка, који преовлађује у Макишким доњим слојевима. У почетку извршени бунари били су снабдевени са Филтарским корпама (РШегкбгће) мога система (Смрекеровог), које су искључиво за врло ситан песак конструисане. По овом систему налази се у спољној Филтарској цеви, која је прорезима снабдевена, још једна цев (тако звана Филтарска корпа) обешена — покретна, чија је горња спољна површина обмотана мрежом од жица у виду лесе исплетена (Тгеззеп^ешеће). Ова је мрежа пак тако израђена, да потпуно спречава продирање ситног песка, услед тога опет постаје знатно смањење пресека за проФил оне површне воде, која притиче у цев, услед тога пак постаје велики отпор при улазу воде у филтар; али се на тај начин смањује и брзина воде и избегава нагомилавање ситног песка у околини бунара. Овај песак може да заспе околину бунара и да потпуно спречи притицај воде у бунар. За оцену колико ова конструкција вреди за тамошње прилике, служе најбоље резултати, који су постигнути за ово време у експлоатацији. Све дотле, док су унутрашње филтарске корпе биле у употреби, бунари су Функционисали задовољавајући; чим су се пак ове унутрашње Филтарске корпе уклониле, моментано је издашност бунара била порасла, али одмах после кратког времена, као што сам то већ и у свом извештају од 1898. год. констатовао, гако је било подземље у околини бунара засуто и заптивено, да бунари скоро ни мало нису више дали воде. Из овога без сумње следује, да је конструкција старих бунара за оваке случајеве потпуно исправно изабрана била и ја ни данас нисам у стању да вам место ове конструкције какву бољу или њој равну другу коју препоручим. На питање 7. имао бих да напоменем, да у овом случају треба положити сву пажњу на израду генералног плана, док би се израда детаљног пројекта имала да сматра само као продужење генералног плана, према програму треба генерални пројекат да постави и јасно обележи целокупну начелну диспозицију за проширење водовода тако, да је намера пројектантова потпуно јасна и одређена и да се пројекат може дати у израду; један тако обрађени генерални пројекат може са свим да послужи као основа за детаљни пројекат, а да се детаљно пројектовање управо сведе на израду грађевинских конструкција и грађевинског цртежа. На основу једног таквог генералног пројекта неће бити тешко Управи водовода односно комисији, да сама изради уз припомоћ подесно изабраних помоћних снага детаљне пројекте и то у толико пре, што већ један читав низ конструктивних делова садањи водовод има, који ће и за

проширење моћи као углед да послужи. Детаљне цртеже треба радити у Београду већ и из тог разлога, што се детаљисање може вршити поступно према самом извођењу проширења. Питање 8. је у овом облику тако опширно постављено, да би за његов одговор било потребно много података и посматрања, која изискују много времена. У главноме се може ређи да су водоводна мрежа и резервоар у добром стању, пошто се нису никакве жалбе јављале у овом правцу. Што се тиче спајања кућа са уличним цевима, која су извршена са поцинкованим цевима од кованог гвожђа, на њих је било доста повике и го стога, што је рђа местимице цеви сасвим прогризла. Ја ћу на овом месту и на питање 11. да одговорим, које овај предмет додирује и да изнесем своје мишљење, да издржљивост поцинкованих цеви од кованог гвожђа у земљи, на сваки начин у многоме зависи од особине и састава земље. Али оловне цеви засићене сумпором нису у овом смислу безусловно сигурне, ма да оне имају већу моћ издржљивости против уплива киселина. Према свом искуству на овом пољу ја бих Вама препоручио спајање да се изврши са цевима од кованог гвожђа, које би се у дрвене сандучиће положиле, па простор између цеви и дрвета испунити катраном или асФалтом. На овај су се начин до сад извршена спајања кућа са уличним цевима и у најгорем земљишту показала издржљива. Од саставних делова водовода долази на прво место постројење за хватање воде (бунари), затим црпка са Филитром. Постројење за добијање воде, које се састоји из једног низа бунара са два довода повезана и која дејствују по закону натеге, изгледа ми да се налазе у доста рђавом стању; многи су бунари у издашности воде знатно опали, а то је у главном услед неумесног руковања са њима, што је се уклонила унутрашља Филтарска корпа а и јединствени покушаји, да се издашност бунара појача динамитским распрскавањем, морају се као сасвим погрешна обележити и бојати се ваља да се бунари са којима се овако руковало, неће више моћи оправити и дакле да се за изгубљене могу сматрати. Исто тако постоји бојазан и за доводе- -нагеге да су и они више или мање затрпани песком, јер услед уклањања унутрашње Филтарске корпе, ситан песак доспева лако у бунар, из бунара се затим пење у натегу и долази у главни бунар. У колико су ове натеге засуте песком, мора се констатовати тачним посматрањем депресионе линије за разне количине воде, коју натеге издижу; изгледа пак да се песак може уклонити из цеви ма да је то са тешкоћама скопчано. Машине и црпке првог постројења, у колико се то може једним разгледањем само да опази, налазе се у исправности О дејству машина и црпке не могу ништа да кажем, пошто ми за оцену истих нису били дијаграми при руци. Филтар је према правом постројењу проширен, али ипак се одмах види, да се Филтрисање не врши рационално у Филтру, јер је вода на површини Филтра још мутна, дакле има гвожђа у себи; дејство је цедила (Шез1ег-а) знатно ослабљено тиме, што је решетка, која воду изнад цедила треба да растури равно-

мерно, од чести је запушена тако, да само један део пресека површине цедила Функционише у ствари. Ја бих предложио, да се комађе коксово узима у опште мало ситније, а одозгор' треба прострти један слој ситног кокса, који би воду у цедилу што боље распоредио у колико то не могу решетке да отправљају. Питања 9. и 10. која се тичу експлоатације и измена, ако би их било да се предложе, морају се уједно претрести, пошто стоје у вези. Да бих добио једну слику садање експлоатације, потрудио сам се најпре саму експлоатацију а затим и коштање исте мало ближе да испитам; начин завођења по књигама отежао ми је међутим испитивање у овом правцу знатно и ја бих најпре о тој тачки хтео да проговорим коју, јер само на основу правилног књиговодства може се имати јасан преглед о експлоатационим приликама; за оцену експлоатационих прилика не може се рачунати са вероватним приходима и расходима, који се по разним буџетима стављају, већ за то може да буде само стварни обрачун меродаван. Пошто обрачун за 1903. год. још није изведен, то ћу ја да узмем за основу онај од 1902.; обрачун за 1902, у главне циФре скупљен, јесте овај: Прлмање Таксе за воду дин. 177.533,80 Вишак потр. „ 33.478,65 211.012,45 Кирија за водомер 13.949,90 Од дуга наплаћено 60.919,70 Разно 3.353,95 дин. 289.236,00 Издавање Персонал дин. 45.000 Угаљ,дрво, кокс за цедила, пренос 53.000 Материјал за мазање 4.400 Одржавање, материјала за спојеве кућа и т. д. 69.000 дин. 171.400,- Овде имам да напоменем, да је у примање рачунато само стварно наплаћена такса за воду и за вишак потрошње, а никако нису узимате у рачун и оне суме, које имају још да се нагшате за ову год-. Пошто није извесно, која ће сума од заосталог примања још да се наплати, то се не може из оваког начина књижења да добије права слика; правилније би било да се у обрачун стави сума, која има да се по рачуну плати за воду, па од ове суме онај део одбити који још није наплаћен. Ова су примања у колико се дају наплатити заиста стварне позиције и морају се дакле и у обрачуну показати. Код издавања имам нзјпре ".да напоменем, да су издаци на угаљ, дрво, кокс и транспорт (пренос) свега материјала у једну позицију стављени, што се никако не може допустити, јер услед тога човек нијеу стању да контролише стварну потрошњу угља, а то је врло важно за водовод. Даље су издаци за материјал, наднице и т. д., што су за спајање кућа са уличним цевима учињени, стављени на терет експлоатације, а то не сме да буде, већ има да се стави на рачун проширења, пошто су за ове издатке у ствари нови објекти створени. Из оваког обрачуна се не види стање